Tranzicija sa autsorsinga na usluge veće dodate vrednosti
Istraživanje pokazuje da je ICT sektor izrastao u jedan od najvažnijih ekonomskih stubova Zapadnog Balkana. Obim izvoza ICT usluga dostigao je preko 6 milijardi evra u 2024. godini, uz ostvareni trgovinski suficit od 4,4 milijarde evra i više od 200.000 zaposlenih u regionu.
Međutim, podaci ukazuju i na usporavanje godišnjeg rasta zapošljavanja sa nekadašnjih 15% na 3%, što ukazuje na to da dosadašnji model rasta, zasnovan na ponudi jeftinije radne snage i iznajmljivanju programerskih sati, dostiže svoje granice. Globalni klijenti sve ređe traže puko izvršavanje zadataka prema unapred definisanim specifikacijama, a sve više očekuju celovita poslovna rešenja i inženjere koji razumeju njihovo poslovanje.
Podaci iz istraživanja pokazuju da ključno usko grlo za poslodavce više ne predstavlja poznavanje samih programskih jezika, već nedostatak biznis i ne-tehničkih veština - što ističe čak 67% poslodavaca u regionu. Najveći pojedinačni deficit zabeležen je u oblastima rešavanja problema i timskog rada (48%), upravljanja projektima (35%) i primene okvira veštačke inteligencije (35%).
Primena AI alata i struktura radne snage
Upotreba veštačke inteligencije ubrzava tranziciju unutar sektora: 77% kompanija u regionu već koristi AI kopilote i alate za pomoć pri pisanju koda. Sa druge strane, automatizacija bazičnih zadataka dovela je do toga da samo 13% firmi planira zapošljavanje inženjera na početnim (junior) pozicijama, dok istovremeno 84% poslodavaca ima umerene ili izražene poteškoće u pronalasku odgovarajućih stručnih kadrova.
Kada je reč o razlozima zbog kojih kandidati ne bivaju primljeni na otvorenim konkursima, 68% poslodavaca navodi da finansijska očekivanja kandidata prevazilaze pokazano praktično znanje. Istraživanje naglašava i promenu u vrednovanju kvalifikacija: 58% kompanija ističe programe praksi (internships) kao najefikasniji kanal za pronalazak i proveru talentovanih kadrova, dok 42% poslodavaca navodi da formalne sertifikate ne smatra presudnim pri zapošljavanju.
Šta poručuju akteri regionalne IT scene?
Povodom predstavljanja studije i nalaza sa panela, ključni predstavnici industrije, obrazovanja i regionalnih organizacija objasnili su kako ove promene izgledaju u praksi.
O potrebi za novim politikama i razvoju kreativnog razmišljanja:
Primena veštačke inteligencije stvara novu realnost u kojoj AI alati preuzimaju poslove koje su ranije obavljali početnici, ostavljajući međuprostor između juniora i seniora. Ono što nam je danas u regionu najpotrebnije nisu primarno same programerske veštine, već veštine prirodnog i kreativnog razmišljanja koje tehnologija ne može da zameni. Cilj ove studije jeste da pruži podatke donosiocima politika i privredi kako bi se kreirali instrumenti koji podržavaju brži razvoj ICT sektora i šire ekonomije, rekao je Siniša Marčić, viši ekspert za razvoj ljudskog kapitala u Savetu za regionalnu saradnju.
O tome kako se tržište promenilo u poslednje dve godine:
Pre samo dve ili tri godine, osnovna tema u industriji bila je koliki nam broj softverskih inženjera nedostaje. Danas se situacija promenila - težište se pomerilo sa čisto tehničkih veština na sposobnost inženjera da brzo razume poslovni problem klijenta, pokaže empatiju i ponudi adekvatno rešenje. To je drugačiji set zahteva pred našom radnom snagom i ključno je da na vreme razumemo te trendove, izjavio je Kosta Andrić, direktor ICT Hub-a.
O tome kako privreda mora preuzeti obuku kadrova:
Obrazovni sistem ne može samostalno da prati brzinu kojom se industrija razvija, zbog čega kompanije moraju preuzeti odgovornost kroz interne akademije i programe praksi. Tržište danas sve manje traži usko profilisane inženjere za jedan jezik ili tehnologiju, a sve više interdisciplinarne uloge - stručnjake koji umeju da komuniciraju sa klijentom, razumeju njegov biznis i taj zahtev prevedu u funkcionalan proizvod, rekao je Predrag Pivarski, direktor za privlačenje talenata u kompaniji HTEC Group.
O zahtevima IT kompanija sa terena:
Kompanije na našim upravnim odborima jasno poručuju da im više nisu primarno potrebne obuke za bazične koderske tehnologije jer taj deo posla u velikoj meri olakšava AI, već kandidati sa razvijenim biznis i konsultantskim veštinama. Zato usmeravamo studente direktno na rad na realnim projektima u kompanijama uz mentore, gde kroz rad u timu stiču praktična znanja, rekla je Ana Marković, menadžerka projekata u udruženju ICT Cortex (Crna Gora).
O opasnosti od pražnjenja baze seniora:
Istraživanje ukazuje na prisustvo dva paralelna segmenta na tržištu: postoji smanjena potražnja za kadrovima fokusiranim isključivo na rutinsko izvršavanje autsorsing zadataka, a sa druge strane izražen deficit stručnjaka sa dubljim biznis i tehničkim razumevanjem. Ukoliko se zbog automatizacije smanji ulaganje u razvoj mladih inženjera danas, stvara se dugoročni rizik od nedostatka seniora u budućnosti, rekao je Nemanja Šormaz, istraživač u ICT Hub-u i koautor studije.
O istraživanju
Studija „ICT Skills in the Western Balkans Six“ obuhvata analizu makroekonomskih pokazatelja i empirijsko istraživanje sprovedeno među IT kompanijama, klasterima i obrazovnim institucijama u šest ekonomija Zapadnog Balkana. Cela studija dostupna je na linku.
