Smart Plus Research: Domaći proizvodi - pobednici u kriznim vremenima?

*Autor: Smart Plus Research* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/17988465132.PNG) Nedavno sprovedeno istraživanje sa 800 ispitanika, koje je bilo reprezentativno prema polu, godinama i regionu u kome ispitanici žive, pružilo je odgovore na pitanja poput toga šta su domaći proizvodi iz perspektive stanovništva, koliko često stanovništvo kupuje domaće proizvode, kakav je kvalitet domaćih proizvoda, da li je strano bolje, zbog čega kupujemo domaće, a zbog čega se nekada odlučujemo za strane, pre nego za domaće proizvode. Druga relevantna tema, obuhvaćena istraživanjem, tiče se percepcije stanovništva globalno nadolazećeg fenomena krize. Hoće li rastuća briga stanovništva navesti potrošače da u značajnijoj meri kupuju domaće proizvode - ostaje da saznamo. Zabrinuti ili naviknuti na krizu? Kriza svakako jeste jedan od izvora zabrinutosti za bezmalo 60% ispitanika, u pogledu toga kako će se ona odraziti na njihov životni standard, a zabrinutijima se čine obrazovanije stanovništvo i samohrani roditelji. Osim briga na mikro nivou (nivou domaćinstva), prisutne su i makro brige, odnosno brige za srpsku privredu (44%) i ekološku situaciju u zemlji (37%), kao i političku stabilnost Balkana u celosti (33%). Evidentno je da skoro polovina stanovništva ima svest o potencijalno devastirajućim posledicama krize po privredu zemlje, što bi moglo biti motivišući faktor za građane da u većoj meri biraju domaće proizvode, ali činjenica je da je za akciju potrebno mnogo više od postojanja svesti o diskutovanom fenomenu. Posledice krize su vrlo često dalekosežne i uzrokuju patnju generacija koje možda nisu direktno bile izložene krizi. Trenutna svetska, evropska i domaća situacija čini se precipitirajućim faktorom za aktivaciju transgeneracijskih obrazaca, pa povremeno svedočimo prizorima koji nalikuju na ’90, odnosno opustošenim rafovima. Pandemija kronavirusom, pored navedenih faktora, bila je još jedan od testova ljudske rezilijentnosti i rasuđivanja, a čini se da su ljudi prinuđeni da se bave zadovoljenjem elementarnih potreba, nauštrb dugoročnog hedonizma i viših potreba. Više od 2/5 građana ne može da proceni koliko bi kriza uopšte mogla da traje, 23% građana smatra da će kriza trajati do godinu dana, dok svaki sedmi građanin veruje da će ona trajati između godinu i dve godine. Najveći pesimizam uočljiv je kod mlađe generacije (25 – 35) koja veruje da će kriza potrajati i više od pet godina. Intuitivna pretpostavka da će najavljena poskupljenja, u značajnoj meri uticati na građane, naišla je na svoju potvrdu u sprovedenom istraživanju. Naime, više od 2/3 građana deli uverenja da će kriza, u velikoj meri, uticati na njihov životni standard, dok 1/4 građana smatra da će ona imati delimičan uticaj na njihov životni standard. Žene i oni čija primanja teško mogu biti potpora pristojnom životu pokazuju se zabrinutijima u vezi sa postojećom krizom. **A kako stoje domaći proizvodi?** Podaci istraživanja sugerišu da ne postoji koncenzus oko definicije domaćeg proizvoda. Za potrošače, domaći proizvod je proizvod sa sela, proizvod kupljen na pijaci, često organic proizvod, proizveden od strane male firme ili zanatlija, ali potrošači značaj pridaju i vlasništvu i poreklu sirovina, kao i veličini preduzeća i recepturi. Iskazano u procentima, za 43% potrošača domaći proizvod je proizveden u Srbiji, od domaćih sirovina, bez obzira na vlasništvo, dok 30% ispitanika smatra da je domaći proizvod iz Srbije, iz firme koja je srpska. Frekventno korišćeni epiteti za opisivanje domaćeg proizvoda bili su: zdravo, povereno, kvalitetno, organsko itd. Otuda, ne iznenađuje podatak da više od polovine potrošača svakodnevno kupuje domaće proizvode (njih 56%), dok, prema podacima, nema potrošača koji uopšte ne kupuje domaće proizvode ili ih kupuje nekoliko puta godišnje i ređe. Pored niza percipiranih benefita od kupovine domaćih proizvoda koji će biti pomenuti u nastavku, čini se da je kod stanovništva prisutan ekonomsko-patriotski duh koji inspiriše potrošače za kupovinu domaćih proizvoda kako bi se podržala i osnažila domaća ekonomija, a za očekivati je intenziviranje ovakvog duha u skorijoj budućnosti, s obzirom na krizno stanje. Čini se da potrošači slede imperativ sadržan u sloganu Kupujmo domaće. Za približno 60% potrošača navika na ukuse domaćih proizvoda, i poverenje u iste, jeste jedan od najrelevantnijih razloga za kupovinu domaćih proizvoda, dok nešto više od 2/5 potrošača navodi da su izvori motivacije za kupovinu domaćih proizvoda odličan kvalitet i pristupačne cene. Takođe, visoko kotiran razlog, kada je o kupovini domaćih proizvoda reč, jeste odnos cene i kvaliteta domaćih proizvoda, pri čemu oko 60% potrošača ističe ovaj faktor. Verovatnije je da će stanovništvo češće razmatrati faktor cene, jer je borba sa krizom naša trenutna egzistencijalna realnost. Gorepomenuti ekonomski patriotizam takođe pokreće potrošače na kupovinu domaćih proizvoda, jer smatraju da kupovinom domaćih proizvoda pomažu domaćoj ekonomiji i domaćem tržištu, kao i to da doprinose očuvanju srpske tradicije. **Domaći ili strani proizvodi?** Osam od 10 ispitanika biraće domaće proizvode kada je reč o osnovnim namirnicama (brašnu, šećeru, pirinču itd), dok će se pri kupovini lične ili kozmetike za kuću i kozmetike za bebe, kao i kupovini odeće ili obuće pre odlučivati za kupovinu stranih proizvoda. Prema poreklu sokova, slatkiša, grickalica i alkoholnih pića potrošači se čine indiferentnima, odnosno u jednakoj meri kupuju kako domaće, tako i strane proizvode iz ovih kategorija. Takođe, dobijene su određene razlike među potrošačima s obzirom na pol, region i starosnu dob. Postoje značajne razlike u preferenciji domaćih proizvoda zavisno od starosne dobi, takve da je mlađim potrošačima (18 – 34) manje važno je li proizvod domaći ili strani, nego što je to slučaj kod potrošača srednje i starije dobi. Situacija je slična i u pogledu kupovine alkoholnih pića, gde je populaciji srednje dobi važnije da je piće domaćeg porekla, nego što tome značaja pridaje mlađa populacija potrošača. Polne razlike uočljive su prema preferenciji mesa i mesnih prerađevina, a takve da je muškarcima važnije da ovi proizvodi budu domaćeg porekla, dok žene ne pokazuju posebnu naklonost. Međutim, žene su naklonjenije domaćim proizvodima kada je reč o kupovini slanih grickalica, dok su muškarci po ovom pitanju indiferentni. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/999966310.png) **Bolji kvalitet i povoljna cena faktori uspeha** Nema kredibilnijih kritičara proizvoda, do onih potrošača koji ih često koriste. Ukoliko je cilj poboljšanje kvaliteta domaće robe, pa posledično tome povećan impuls za kupovinu i konzumaciju domaćih proizvoda, trebalo bi nastojati implementirati savete potrošača pri razvoju strategija poslovanja i proizvodnje. Akcije i promocije, po mišljenju potrošača, bile bi značajna motivacija za kupovinu domaćih proizvoda. Osim toga, često se navodi predlog poboljšanja odnosa cene i kvaliteta, kao i poboljšanje distribucije proizvoda, kako bi domaći proizvodi bili dostupniji u različitim radnjama. Ono što potrošače čini nezadovoljnima jeste nestabilan kvalitet proizvoda, na čijem bi unapređenju valjalo raditi. Za kraj, građani se čine prinuđenima da žive u izvesnoj formi miopije za budućnost i orijentisani na obezbeđivanje aktuelno najpotrebnijeg, gde će različiti, pa i mali, luksuzi ipak sačekati neka bolja vremena, a verovatno da će kriterijum dostupnosti (proizvoda) biti građanski kompas u pogledu toga koji će proizvod kupiti.