Veza između ljudi i kućnih ljubimaca oduvek je bila posebna, a u savremenom načinu života uloga kućnih ljubimaca postaje sve značajnija. Ljubimci nam pružaju društvo, unose radost u svakodnevicu i često predstavljaju ravnopravne članove domaćinstva. Prate nas u različitim aktivnostima, pomažu nam da se opustimo nakon napornog dana i doprinose stvaranju tople atmosfere. Iako briga o njima podrazumeva vreme, pažnju i odgovornost, radost koju pružaju vlasnicima vredna je sveg uloženog truda.
Koliko građana Srbije ima kućne ljubimce, za koje ljubimce se odlučuju, na koji način brinu o njihovom zdravlju i ishrani, koliko su spremni da izdvoje za njihove potrebe, da li ih vode na putovanja i koje izvore informisanja koriste kada je reč o nezi ljubimaca? Odgovore na ova i slična pitanja daju rezultati istraživanja koje je agencija Smart Plus Research sprovela na teritoriji Srbije, tokom aprila 2026. godine. Istraživanjem je obuhvaćeno 1.000 punoletnih građana, a uzorak je bio reprezentativan prema polu, uzrastu, regionu i tipu naselja (urban i rural).
Šape, krila ili peraja?
Svaka treća osoba u Srbiji ima kućnog ljubimca (35%). Muškarci i žene se jednako često odlučuju da pruže dom životinjama, a kada je reč o uzrasnim razlikama, osobe starije od 60 godina najređe se opredeljuju za brigu o kućnom ljubimcu (29%). Većina vlasnika kućnih ljubimaca živi u kući (80%), dok samo petina vlasnika živi u stambenoj zgradi.
Psi su najrasprostranjeniji kućni ljubimci (77%), dok su mačke na drugom mestu (43%). Iako je široko rasprostranjeno mišljenje da se mačke lakše prilagođavaju životu u stanu, osobe koje žive u kući češće se odlučuju da udome mačke (46%). Nasuprot tome, mlađe generacije se u manjoj meri odlučuju za udomljavanje mačaka od proseka, pa svaka četvrta osoba uzrasta od 18 do 29 godina u svom domaćinstvu ima mačku. Pernate ljubimce kao što su papagaji, kanarinci ili golubovi bira 5% vlasnika kućnih ljubimaca, a 3% odlučuje se za ribice, koje su popularnije među osobama koje žive u stanovima (8%).
Vlasnici se neretko odlučuju da svojim mezimcima pronađu društvo. Ribice se najčešće drže u većem broju, sa 80% vlasnika ribica koji imaju više od četiri. Pernati ljubimci su, takođe, često u društvu drugih pripadnika svoje vrste – dok polovina vlasnika drži jednu pticu, svaki treći (32%) ima par ptica. Tri od pet vlasnika mačaka posvećuje pažnju jednoj ljubimici, a petina (22%) udomljava dve mačke. Psi su najčešće „jedinci“, pa 85% vlasnika pasa ima samo jednog psa u svom domaćinstvu, dok svaki deseti vlasnik pasa (11%) deli dom sa dva krznena ljubimca. Neretko se događa i da vlasnici uživaju u društvu različitih životinjskih vrsta, a čak petina vlasnika kućnih ljubimaca uspela je da pomiri poslovične neprijatelje, pa u svom domaćinstvu drže psa i mačku (20%).
Nešto više od polovine vlasnika pasa imaju mešance (55%), a svaki drugi vlasnik odlučuje se za rasnog psa (49%). Osobe koje žive u stanovima u većoj meri biraju rasne pse (78%) u odnosu na one koji imaju mogućnost da pse čuvaju u dvorištu kuće (49%). Mačke su, takođe, većinski domaće, odnosno mešanci (97%), a kao i u slučaju pasa, za rasne mačke se češće odlučuju osobe koje žive u stanu (18%).
Kako ljubimci pronalaze dom?
Najviše vlasnika ljubimaca dobilo je svoje životinjske prijatelje (45%), a svaki treći spašen je sa ulice (38%) ili kupljen (31%). Tek 6% ljubimaca je usvojeno iz azila. Psi se najčešće dobijaju na poklon (41%), mačke udomljavaju sa ulice (57%), a ptice kupuju (56%). Žene u većoj meri udomljavaju ljubimce koje nađu na ulici (44%) od muškaraca (30%). Stariji sugrađani kupuju ljubimce ređe od ostalih uzrasnih grupa (16%). Stanovnici sela, takođe, retko kupuju ljubimce – to čini svaki peti (23%) – a zato češće imaju ljubimce iz sopstvenog legla (20%). Osobe koje žive u stanu sklonije su kupovini ljubimaca (47%) od osoba koje žive u kući (27%).
Ljubav prema životinjama glavni je razlog za udomljavanje kućnih ljubimaca (47%). Svaki šesti vlasnik navodi da ima ljubimca kako bi čuvao kuću ili imanje (16%), a ovaj motiv je, očekivano, izraženiji među stanovnicima ruralnih naselja i osobama koje žive u kućama. Svaka deseta osoba udomila je ljubimca kako bi udovoljila deci (12%), i to pre svega osobe starosti od 40 do 49 godina. Tek 7% vlasnika navodi da ima ljubimca jer želi da se o nekome brine, a ovaj motiv je veoma izražen kod stanovnika Beograda (15%). Stariji sugrađani češće usvajaju ljubimce kako bi imali društvo (11%).
Ko se brine o ljubimcima bez doma?
Četvrtina stanovnika Srbije (28%) bila bi spremna da usvoji kućnog ljubimca iz azila. Mlađi sugrađani uzrasta od 18 do 29 (39%) i od 30 do 39 godina (39%) pokazuju veće interesovanje za usvajanje ljubimaca iz azila, dok su stariji sugrađani u manjoj meri upoznati sa ovom opcijom (18%). Stanovnici Vojvodine (36%), kao i osobe koje već imaju kućnog ljubimca (49%), otvoreniji su za udomljavanje životinja iz azila.
Donacije azilima i organizacijama za zaštitu životinja nisu široko rasprostranjene, pa je tek svaka osma osoba donirala nekada u prošlosti (13%), pri čemu su vlasnici ljubimaca (22%) i osobe uzrasta od 30 do 39 godina (23%) to činili u većoj meri. Nedovoljna svest o ovom pitanju glavna je barijera za donaciju, te 36% navodi da o tome nije razmišljalo, a svaka peta osoba tvrdi da nije imala prilike da to učini (22%), da nije bila u mogućnosti (22%) ili da nije videla svrhu (22%). Muškarci (40%) i stanovnici Beograda (45%) skloniji su da navedu da nisu razmišljali o doniranju organizacijama za zaštitu, a vlasnici kućnih ljubimaca da nisu imali prilike da to učine (29%). Osobe koje nemaju ljubimce ređe vide razlog za donaciju azilima i organizacijama za zaštitu životinja (26%).
Briga o ljubimcima
Većina ljubimaca provodi najviše vremena u dvorištu vlasnika (62%), a skoro trećina vreme provodi sa svojim vlasnicima u stanu ili u kući (34%). Desetina provodi vreme van domaćinstva vlasnika (11%). Psi su ti koji najviše vremena provode napolju, u dvorištu (63%), gde uglavnom imaju kućicu u kojoj spavaju (62%). Mačke provode manje vremena u dvorištu kuće ili domaćinstva od pasa (58%), a provode više vremena izvan dvorišta domaćinstva u odnosu na pse (18%). Više od polovine mačaka spava u dvorištu (58%), dok 31% ima svoje mesto za spavanje u stanu ili kući. Svaka deseta spava sa svojim vlasnikom u krevetu (11%). Žene češće drže svoje ljubimce u stanu ili kući u odnosu na muškarce - 38% pasa i 34% mačaka čije su vlasnice žene provodi vreme unutar stana ili kuće. Građani Beograda, takođe, drže svoje ljubimce u stanu češće od proseka (47%). Mlađi vlasnici mačaka, uzrasta od 18 do 29 godina, ističu se po tome što provode vreme sa svojim mezimicama u stanu ili u kući više nego ljubitelji mačaka ostalih uzrasta (69%), a njihove mačke, takođe, češće spavaju sa svojim vlasnicima u krevetu (46%).
Ljubimci se, pre svega, hrane kupovnom hranom, sa sastojcima pogodnim za njihovu vrstu (63%). Ovakva prehrana ljubimaca zastupljenija je među ženama (70%), stanovnicima Beograda (76%) i osobama koje žive u stanovima (95%). Hrana se, pre svega, kupuje u supermarketima i hipermarketima (40%), malim i srednjim prodavnicama (39%) i Pet Centru (35%). Trećina vlasnika namenski priprema hranu za svoje ljubimce (31%), a četvrtina deli sa ljubimcima ono što i sami spremaju i jedu (28%), pri čemu stanovnici zapadne Srbije i Šumadije (42%), ruralnih oblasti (46%), i osobe koje žive u kući (35%) češće hrane ljubimce na ovaj način. Polovina vlasnika svoje ljubimce nagrađuje poslasticama (53%), a trećina (34%) im kupuje suplemente.
Osim poslasticama, vlasnici brinu o ljubimcima tako što ih redovno četkaju (41%), vode kod veterinara (35%), a svaki šesti (16%) ponekad kupuje odeću za kućnog ljubimca. Mlađi vlasnici uzrasta od 18 do 29 godina skloniji su da ljubimcima kupuju odeću (36%) i da ih četkaju (60%), a oni uzrasta od 40 do 49 godina češće ih vode na izložbe (4%). Muškarci provode vreme sa ljubimcem trenirajući (18%) više nego žene (8%). Stanovnici beogradskog regiona češće nagrađuju ljubimce poslasticama (69%), a stanovnici Beograda kupuju odeću za ljubimce (33%) i vode ih u kafiće češće od proseka (18%). Kada je reč o friziranju pasa, najveći broj vlasnika nikada ne vodi pse kod grumera (70%), a oni koji to čine odlaze jednom u tri meseca (13%) ili jednom u šest meseci (11%). Stanovnici regionalnih centara češće vode ljubimce na dresuru (9%), i pridaju veću važnost redovnim posetama veterinaru (74%).
Vlasnici se okreću veterinaru, pre svega, kada nešto ozbiljno nije u redu (33%) ili kada se ljubimci ponašaju neuobičajeno (31%). Skoro petina vlasnika nikada ne vodi ljubimce kod veterinara. Vlasnici pasa nešto su redovniji kada je reč o posetama veterinaru zbog vakcinacije i zaštite od parazita (33%) od vlasnika mačaka (13%), koji pre svega vode svoje mace kod veterinara kada nešto ozbiljnije nije u redu (34%).
Petina vlasnika nema svog izabranog veterinara (22%), a kod stanovnika istoka i juga Srbije, izabrani veterinar je još ređa pojava, sa 44% onih koji navode da nemaju svog veterinara. Nasuprot tome, najveći broj vlasnika iz Vojvodine ima svog veterinara (91%). Preporuka prijatelja je ključni faktor za odabir pouzdanog veterinara (54%), a blizina kuće ili stana važna je za dva od pet vlasnika (43%). Više od trećine vođena je sopstvenim pozitivnim iskustvima pri odabiru (37%).
Ljubimci na putovanju
Kada požele da se odmore i nekuda otputuju, vlasnici ljubimaca nalaze se pred dilemom oko toga šta da čine sa svojim životinjskim saputnicima. Većina vlasnika odlučuje se da ne povede svoje ljubimce sa sobom na put (85%), a tek desetina (11%) sa ljubimcima putuje isključivo unutar granica Srbije. Samo 4% vlasnika vodi ljubimce na putovanja kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Stariji sugrađani, uzrasta od 60 i više godina (96%) i stanovnici ruralnih podneblja (91%) ističu se po tome što nikada ne putuju sa ljubimcima. Članovi porodice najčešće se brinu o kućnim ljubimcima dok su im vlasnici na odmoru (79%), a skoro trećina vlasnika (31%) poverava svoje ljubimce prijateljima na čuvanje. Jedan u stotinu vlasnika oslanja se na usluge pansiona ili hostela za ljubimce (1%), pri čemu su preporuka prijatelja, prethodno iskustvo i informacije sa sajta ključni faktori za odabir pansiona. Isto toliko vlasnika (1%) poverava ljubimce osobama koje plaćaju za usluge brige o ljubimcu, koje uglavnom nalaze na osnovu preporuke prijatelja, preporuke na internetu i blizine mesta gde žive. Stanovnici juga i istoka Srbije (93%), kao i osobe koje žive u kućama (82%), u većoj meri se uzdaju u članove porodice za brigu o njihovim ljubimcima, dok su na putu. S druge strane, osobe starije od 60 godina češće navode da ne putuju (11%), pa ne moraju da brinu o tome kome će poveriti svog ljubimca.
Čipovanje i sterilizacija ljubimaca – da ili ne?
Kada je reč o čipovanju ljubimaca, 39% pasa, odnosno 83% mačaka nije čipovano. Više od polovine vlasnika navodi da samo nije razmatralo tu opciju (53%), 17% ističe cenu procedure kao barijeru čipovanju, a isto toliko njih (17%) sumnja da bi procedura pomogla u pronalaženju psa ili mačke u slučaju krađe ili nestanka. Vlasnici koji se jesu odlučili za ovu proceduru ističu njenu važnost kao dokaz o vlasništvu (53%) i preporuku veterinara kao značajan faktor u donošenju odluke (50%). Više od trećine (39%) veruje da im može pomoći u slučaju da se ljubimac izgubi. Svaka četvrta osoba navodi da je bila u zakonskoj obavezi da čipuje ljubimca (28%), a za stanovnike Beograda ovo je presudni faktor (53%).
Sterilizacija je jednako zastupljena među psima i mačkama - nešto ispod trećine pasa (30%) i mačaka (30%) je sterilisano. Ključni razlozi za sterilizaciju su savet veterinara (47%) i kako bi se izbeglo neželjeno potomstvo (44%), a produžetak životnog veka i poboljšanje zdravlja ljubimca navodi skoro svaka treća osoba (30%). Vlasnici ne sterilišu ljubimce jer im je žao da ih podvrgnu zahvatu (31%) ili jer smatraju da je sterilizacija pogrešna (24%), a petina nije imala priliku to da učini zato što su njihovi ljubimci još previše mladi za zahvat (19%).
Ovaj tekst je deo avgustovskog izdanja IN STORE magazina. PDF prelistavanje magazina dostupno je OVDE.
