Smart Plus Research: Ukus najvažniji kod izbora žitarica za doručak

***Autor: Smart Plus Research*** ![Yogurt with berries and muesli for breakfast in bowl on blue background](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ovsene-pahuljice-dorucak-freepik.jpg) Žitarice u vidu kaša, muslija, granole i pahuljica se već duže vreme u popularnoj kulturi predstavljaju kao zdrava opcija za doručak, koja je bogata vlaknima i preporučljiva za one koji žele da izgube koji kilogram ili pak započnu dan sa laganim obrokom. U prodaji se mogu naći mnogobrojne vrste i najrazličitiji oblici žitarica, od potpuno prirodnih bez dodataka, do visoko prerađenih proizvoda sa dodatim šećerom. Kako bismo saznali kako naši sugrađani doživljavaju žitarice kao doručak, kao i kakve su navike onih koji vole da ih jedu, sproveli smo istraživanje na nacionalno reprezentativnom uzorku po polu, uzrastu i regionu. **Popularnost žitarica među građanima** Nešto više od polovine (53%) građana Srbije u svojoj svakodnevici konzumira bar neki proizvod od žitarica (musli i granola, pahuljice, kaše ili semenke). Među ljubiteljima ovakvih obroka najviše je onih (72%) koji jedu semenke i žitarice u zrnu, među kojima su najpopularnije čia i lanene semenke koje konzumira svaki sedmi stanovnik Srbije. Skoro identičan procenat stanovnika (71%) konzumira pahuljice kao što su kornfleks, ovsene i druge pahuljice, pahuljice poput onih brenda Nesquick, pahuljice sa dodacima poput Cheerios, itd. Udeo onih koji jedu kaše i onih koji biraju musli i granolu je gotovo podjednak (po 58%), iako je nešto manji od prethodno navedenih vrsta žitaričnih obroka. Kao što bi se moglo i očekivati, ovakve vrste obroka se ubedljivo najčešće konzumiraju za doručak, dok se nakon toga uglavnom, mada drastično manje, jedu za užinu. **Ovsena kaša na vrhu asocijacija, ali prepoznatljivost brendova i dalje niska** Kada se pomenu „žitarice za doručak“, najveći broj građana Srbije – tačnije, jedna četvrtina – najpre pomisli na ovsenu kašu ili pahuljice. Slede najčešće asocijacije poput muslija, koji navodi svaki peti ispitanik, kao i pojam „zdravo“, koji se javlja u 12% odgovora. Na pitanje da navedu jedan brend koji proizvodi žitarice za doručak, više od trećine ispitanika (38%) nije moglo da se seti nijednog. Među onima koji su dali konkretan odgovor, najčešće se pominje Dr. Oetker (17%), dok su Nestle i Fun&Fit brendovi koje je naveo svaki deseti građanin. Brend Bio Špajz navodi se ređe – spominje ga svaki dvadeseti ispitanik. Međutim, rezultati se razlikuju kada se odgovori posmatraju u kontekstu konzumacije ovih proizvoda. Očekivano, dve trećine onih koji ne konzumiraju žitarice za doručak ne može da navede nijedan brend. Sa druge strane, među onima koji ih redovno koriste, najčešće se navodi Dr. Oetker (27%), zatim Fun&Fit (14%), dok 13% konzumenata, ipak, ne može da se seti nijednog konkretnog brenda. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/smart-plus-0925-1.png) **Lagan, zdrav, praktičan doručak, ali i užina** Glavni razlozi za odabir žitarica za doručak variraju, tako da se semenke i žitarice u zrnu dominantno jedu jer se opažaju kao zdrave (69%), pahuljice se najčešće jedu jer se smatraju laganim obrokom (64%), musli i granola se najviše konzumiraju zbog dobrog ukusa (dve trećine građana), a kaše se najviše jedu iz praktičnih razloga – spremaju se jednostavno i brzo (smatra dve trećine građana). Ipak, iako su ovo najzastupljeniji razlozi po pojedinačnim kategorijama žitarica, kada se razmatraju sve kategorije zajedno, najčešće se kao razlog navodi da su to lagani obroci, odnosno obroci laki za varenje (75%), nakon toga ih odlikuje jednostavna i brza priprema (73%), a podjednako je zastupljeno i mišljenje da su ovakvi proizvodi od žitarica dobri za zdravlje. Iako se musli, pahuljice, kaše i semenke najčešće konzumiraju za doručak, deo ispitanika preferira da ove vrste žitarica koristi isključivo tokom dana – najčešće kao užinu između obroka. Razlozi zbog kojih ih ne uključuju u prvi obrok u danu uglavnom se odnose na percepciju da su takve namirnice previše lagane. Više od polovine ispitanika (55%) navodi da za doručak radije bira druge vrste hrane, dok 34% smatra da žitarice nisu dovoljno zasitne. Osim toga, 28% veruje da ne pružaju dovoljno energije za početak dana. Sa druge strane, građani koji uopšte ne jedu žitarice najčešće kao razlog navode to da ne vole njihov ukus (55%), da jedu druge namirnice (48%), da posle njih nisu dovoljno siti (40%), a nešto manje njih navodi da se ne uklapaju u njihov režim ishrane (17%) ili pak da imaju previše šećera (9%). ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/smart-plus-0925-3.png) **Dodaci čine razliku – sveže voće najčešći izbor** Kako bi se obogatile i spremile za jelo, žitarice se u najvećoj meri mešaju sa mlečnim proizvodima – mlekom ili jogurtom. Musli i granolu sa mlekom priprema čak 51% ljubitelja žitarica, a sa jogurtom čak 49%. Mlečni proizvodi se još bolje kombinuju sa pahuljicama, pa ih 55% konzumira sa mlekom, a 53% sa jogurtom. Iako je upotreba mlečnih proizvoda česta i prilikom spremanja kaša, po učestalosti se nalaze na drugom i trećem mestu (mleko – 42%, jogurt – 37%), odmah iza vode (45%). Kada su u pitanju semenke i žitarice od celog zrna, preferirana tečnost koja se dodaje je jogurt (56%), a ređe se u činijicama naših sugrađana mogu naći grčki jogurt (31%) ili mleko (28%). Zarad spremanja još ukusnijeg, a ponekad i zdravijeg obroka, mnogi građani svoje žitarice dodatno mešaju sa različitim dodacima. Tako je u slučaju pahuljica i semenki najčešći dodatak sveže voće (redom 32% i 27%), dok se sveže voće kao odgovor našlo na drugom mestu u slučaju muslija i granole (30%) i kaša (28%). Osim svežeg, neretko se koriste i zamrznuto ili sušeno voće, kao i orašasti plodovi. Ipak, značajan broj građana ne kombinuje žitarice ni sa jednim dodatnim sastojkom. Ipak, dobar broj građana koji uživa u žitaricama ne dodaje nikakve sporedne sastojke u svoje obroke – većina ne dodaje ništa u musli i granolu (35%), kao ni u kaše (30%), dok se ovaj odgovor nalazi na drugom mestu u slučaju pahuljica (26%) i trećem u slučaju semenki (23%). Musli, granola i kaše se često i prodaju već obogaćeni pomenutim dodacima, što može objasniti zašto mnogi konzumenti ovih proizvoda ne osećaju potrebu da ih dodatno kombinuju sa drugim namirnicama. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/smart-plus-0925-2.png) **Pri kupovini ukus presudan, prodavnice zdrave hrane najčešći izbor** Kada je potrebno dopuniti kućne zalihe muslija, pahuljica i semenki, najveći broj stanovnika Srbije posećuje prodavnice zdrave hrane. Odmah iza njih po učestalosti kupovine nalaze se supermarketi. Izuzetak su kaše, koje se nešto češće kupuju upravo u supermarketima (42%) nego u prodavnicama zdrave hrane (41%), što se verovatno može povezati sa sve većom popularnošću instant kaša, koje se na rafovima supermarketa nude u velikom broju varijanti. Bez obzira na mesto kupovine i vrstu žitarica koju kupuju, odluka o kupovini konkretnog artikla, u slučaju muslija i granole, kaša i pahuljica, se ubedljivo najčešće donosi na osnovu ukusa (oko dve trećine građana), dok se primetno manje razmatraju kvalitet, cena, a zatim da li je to zdravija opcija (bez dodatog šećera, obogaćeno vitaminima…). Omiljeni brend za ljubitelje muslija, granole i pahuljica je domaći brend Fun&Fit, dok oni koji jedu kaše najčešće biraju Dr. Oetker. Zanimljivo je da se pahuljice najčešće kupuju „na meru“, a ova praksa je značajno češće prisutna među građanima starijim od 60 godina i stanovnicima Beograda.