Sve više potrošača u Srbiji vraća se onome što je domaće, provereno i autentično

**Vitalni značaj poljoprivrede** Sektor poljoprivrede predstavlja jedan od ključnih stubova privrednog razvoja Srbije, sa dugom tradicijom i strateškim značajem za nacionalnu ekonomiju, zapošljavanje i stabilnost ruralnih područja. U 2022. godini, poljoprivreda je ostvarila rekordno učešće u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti (BDV) od 6,3%, čime je još jednom potvrđen njen vitalni doprinos nacionalnoj ekonomiji. Poljoprivreda zapošljava više od 480.000 ljudi, od čega je najveći broj angažovan u primarnoj proizvodnji dok je značajan deo zaposlenih aktivan u prehrambenoj industriji i proizvodnji pića. U Srbiji se koristi 3.336.785 hektara poljoprivrednog zemljišta, što svedoči o ogromnom proizvodnom potencijalu zemlje. Svedoci smo da usled intenzivne proizvodnje i na najplodnijim parcelama dolazi do degradacije zemljišta i opadanja organske materije i da je neophodno da se osnaži svest poljoprivrednih proizvođača o održivim poljoprivrednim prakasama, sa posebnim akcentom na organske poljoprivredu i regenrativinu poljoprivredu. Edukovani proizvođači, koji primene ove prakse, osim toga što će direktno uticati na poboljšanje kvaliteta zemljišta direktno utiču i na jačanje svoje konkurentnosti, jer premijum proizvodi lakše uspevaju na tržištu. Poljoprivreda je jedna od retkih grana srpske privrede koja kontinuirano ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans, uz prosečno učešće u ukupnoj spoljnoj trgovini Srbije od 12,7% u periodu 2019–2023. godina. Tokom 2024. godine zabeležena je rekordna ukupna vrednost razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima od gotovo devet milijardi evra, što predstavlja povećanje od 11,4% u odnosu na prethodnu godinu i čak 33,6% više od petogodišnjeg proseka. Izvoz je u 2024. godini dostigao istorijski maksimum od 5,1 milijardu evra, dok je uvoz iznosio 3,8 milijardi evra, pa je suficit ostao stabilan i iznosio oko 1,3 milijarde evra. U strukturi izvoza i dalje dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, sa učešćem od 60,2% u ukupnom izvozu. Najznačajnije izvozno tržište ostaje Evropska unija, koja učestvuje sa 49,1% ukupne vrednosti izvoza, dok CEFTA tržišta čine 28,3%, a ostala tržišta 22,6%. Sa druge strane, uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u najvećoj meri dolazi iz Evropske unije (69,2%), pri čemu se najviše uvoze meso i mesni proizvodi, soja, semenski kukuruz, duvan i riblji proizvodi. Ovakva struktura uvoza posledica je, između ostalog, višegodišnjeg pada stočnog fonda i posledica epidemije afričke kuge svinja, što dodatno ukazuje na potrebu za jačanjem domaće stočarske proizvodnje i većom podrškom proizvođačima u tom segmentu. Osim podrške ulaganjima u izgradnju novih objekata za uzgoj stoke I skladištenje hrane, potrebno je podržati investicije u biosigurnosne mere, opremu I mehanizaciju, kako bi se bezbednost hrane podigla na najviši mogući nivo, što direktno utiče na bolje pozicioniranje domaćih proizvođača na tržištu. U vremenu kada tržištem dominiraju proizvodi iz svih krajeva sveta, sve više potrošača u Srbiji vraća se onome što je domaće, provereno i autentično. Potrošači cene hranu koja ima jasno poreklo i koja odražava specifičnosti podneblja iz kog potiče. U tom kontekstu, sistem zaštite geografskog porekla i nacionalnih oznaka kvaliteta predstavlja jedan od najvažnijih alata za brendiranje srpske hrane i pića. Očuvanje politike kvaliteta domaćih poljoprivrednih proizvoda ima izuzetno važnu ulogu u jačanju konkurentnosti srpske poljoprivrede i prepoznatljivosti domaće proizvodnje na međunarodnom. tržištu. Proizvodi sa oznakom geografskog porekla predstavljaju simbol autentičnosti, tradicije i kvaliteta i značajno doprinose održivosti poljoprivrede, razvoju lokalnih zajednica i ekonomskom napretku ruralnih područja. U Srbiji je trenutno 51 poljoprivredni i prehrambeni proizvod zaštićen oznakom geografskog porekla, a svaki od njih predstavlja spoj tradicionalnog znanja, lokalne kulture i specifičnih prirodnih uslova područja iz kojeg potiče. Ovi proizvodi su upisani u Nacionalni e-registar oznaka geografskog porekla, čime se obezbeđuje njihova kontrola, transparentnost i zaštita na domaćem i međunarodnom tržištu. NALED prepoznaje značaj domaćih poljoprivrednih proizvođača koji uz puno truda ostvaraju izuzetne rezultate. Posebna pažnja posvećena je unapređenju uslova za razvoj organske poljoprovredne proizvodnje i unapređenju položaja pčelara, gde su u prethodnim godinama, zajedničkim radom uklonjene mnoge administativne prepreke, koje su otežavale poslovanje. **Spoljnotrgovinska razmena** Kada je u pitanju spoljnotrgovinski ugao, treba napomenuti da Srbija ima pozitivan trgovinski bilans kada je u pitanju trgovina poljoprivrednim proizvodima sa svetom. Međutim, značajna promena jeste da je u poslednje dve godine Srbija počela da beleži deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni ovih proizvoda sa EU, našim najvažnijim trgovinskim partnerom. Trgovina poljoprivrednim proizvodima između Srbije i EU i dalje je značajna, ali postoje brojni izazovi. Najveći među njima su strogi standardi bezbednosti hrane koje propisuje regulativa Evropske unije. Srbija, na primer, još uvek ne ispunjava uslove za izvoz svežeg mleka, jaja i živinskog mesa u EU, za razliku od pojedinih zemalja regiona koje su te dozvole već dobile. Izvoz svinjskog mesa takođe je ograničen zbog pojave afričke kuge svinja. Ovi faktori umanjuju konkurentsku poziciju domaćih proizvođača u odnosu na susedne zemlje koje već imaju pristup evropskom tržištu. Osim toga, razloge možemo tražiti i u mogućnosti da su srpski izvoznici potencijalno izgubili deo udela na tržištu žitarica, ulja i sličnih proizvoda zbog trgovinskih mera zaštite iz 2022. godine. Tada je u određenim periodima bio ograničen izvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda, usled rasta tražnje na svetskom tržištu. Takođe, kada se pogleda struktura razmene, vidi se poznat obrazac, odnosno da izvozimo uglavnom sirovine i poluprerađene artikle, dok uvozimo robu široke potrošnje i poznate međunarodne brendove. Međutim, nije ni tu sitacija crno-bela, domaća privreda je, zahvaljujući investicijama i otvaranju tržišta, rastu konkurencije i uključivanju u lance vrednosti, sve više prisutna i kao neko ko stranim tržištima može da ponudi kvalitetan gotov proizvod. Na unutrašnjem tržištu, domaći proizvodi igraju na svežinu, cenu, poverenje i dostupnost. Strani brendovi donose snagu marketinga, prepoznatljivost i širu lepezu proizvoda. U supermarketima i trgovačkim lancima danas gotovo da nema police isključivo sa samo domaćim ili stranim proizvodima, nego je u pitanju kombinacija. Značajna je i sve veća pojava u modernoj trgovini da veliki trgovinski lanci plasiraju robu pod sopstvenim brendom. Takvi proizvodi su često proizvedeni lokalno, u domaćim proizvodim kapacitetima, uz domaće sirovine, ali potrošač može imati utisak da se radi o stranim prozvodima. Takođe, obično su ovi proizvodi jeftiniji, što potrošačima svakako odgovara. Utisak je da trgovci nastoje da balansiraju između potražnje i ponude: u kategorijama poput mleka, mesa, brašna i ulja domaći proizvodi često imaju prednost, dok su u segmentima konditorske robe, napitaka, kozmetike i sredstava za domaćinstvo strani brendovi i dalje dominantniji. Ali, za jednu državu kao što je naša, koja ima ograničeno domaće tržište i kapacitete, otvaranje prema partnerima i zdrava konkurencija mnogo znači za sve aktere. Korist imaju potrošači, jer dobijaju veći izbor, ali i privreda jer dobri proizvodi mogu naći svoje mesto i na stranim tržištima. Takođe, mali proizvođači i dobavljači imaju veće mogućnsti da se uključe u lance vrednosti i na taj način prošire svoje poslovanje i uspostave stabilne osnove za razvoj. Posebno je značajno da novi standardi koji se uvode, pre svega u EU, a imaju za cilj da pospešuju zaštitu potrošača, životne sredine i odgovorno poslovanje, postepeno nalaze primenu i kod domaćih kompanija. Mnoge firme iz Srbije, koje su deo evropskih lanaca vrednosti, preuzimaju te prakse bez obzira na domaći pravni okvir, jer su deo sistema koji ih prirodno zahteva. Na taj način se podiže nivo znanja i poslovnih standarda, što direktno doprinosi konkurentnosti domaće privrede i razvoju zdravijeg poslovnog okruženja. U tom smislu, važan segment konkurentnosti domaćih proizvođača leži i u pojednostavljenju spoljnotrgovinskih procedura. NALED je u novom izdanju Sive knjige preporuka, od ove godine uveo i novu preporuku koja se odnosi na olakšanje spoljne trgovine i smanjenje gužvi na graničnim prelazima. Treba samo zamisliti koliko je teško biti konkurentan na tržištu EU kada je u pitanju lako kvarljiva roba, kada vidimo dugačke kolone kamiona koji čekaju da pređu granicu i uđu u EU. Na kraju, posebno treba naglasiti da je važno i gde se proizvodi kupuju. Kupovina u registrovanim prodavnicama i pijačnim prostorima, a ne na improvizovanim tezgama, znači da potrošač dobija proizvod poznatog porekla, sa deklaracijom i odgovarajućim standardima bezbednosti. Na taj način potrošači ne samo da štite sebe, već i doprinose smanjenju sive ekonomije, koja i dalje zauzima nemali deo tržišta, posebno u prodaji prehrambenih proizvoda.