Tema broja - DOP proizvođača: Dobrovoljnost ili obaveza – za odgovorno poslovanje nije izbor

*Autor: Sanja Bunić, viši savetnik za društveno odgovorno poslovanje u Centru za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost Privredne komore Srbije* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/top-view-food-donation-box.jpg)* Iako je inicijalno koncept društveno odgovorno poslovanja nastao kao dobrovoljan koncept poslovanja, danas je sve dalje od koncepta dobrovoljnosti i sve više obaveza, što pokazuje i naš Zakon o računovodstvu, usvojen oktobra 2019. koji uvodi obavezu nefinansijskog izveštavanja. Od velikih kompanija, sa više od 500 zaposlenih, i društva od javnog interesa se očekuju izveštaji, koji treba da sadrže informacije u vezi sa razvojem poslovnih rezultata, kao i aktivnosti privrednih društava u oblasti zaštite životne sredine, da uzme u obzir socijalna i kadrovska pitanja, objašnjenja o poštovanju lјudskih prava, kao i aktivnosti na polјu borbe protiv korupcije i podmićivanja. Privredna komora Srbije (PKS) je organizovala nekoliko edukativnih događaja koji su približili kompanijama koncept nefinansijskog izveštavanja. Izveštavanje i transparentnost podržavaju tvrdnju - da nije toliko važno kako se profit troši, koliko je važno da se pokaže način na koji se stiče. Krajem prošle godine, Forum za odgovorno poslovanje i Savet za društveno odgovorno poslovanje PKS su sproveli anketu među članicama u vezi pitanja i nedoumica sa kojima se kompanije susreću, primenjujući zakonsku obavezu nefinansijskog izveštavanja. U publikaciji „Korak po korak do nefinansijkog izveštaja – Priručnik za kompanije“, koja je objavlјena u decembru 2021. godine, nalaze se odgovori na iskazana pitanja i nedoumice, kao i preporuke metodologije izveštavanja i primeri dobre prakse, a sa cilјem unapređenja samog procesa izrade izveštaja. Na nivou EU je u toku postupak revidiranja direktive o nefinansijskom izveštavaju i planira se proširenje obuhvata ove obaveze. Kod država članica EU sve više je primera uvođenja zakonskih obaveza poštovanja određenih aspekata društvene odgovornosti. Tako je u Austriji, u toku 2020. godine, poslat skupštini na usvajanje - Zakon o društvenoj odgovornosti u sektoru proizvodnje odeće i obuće, sektoru koji je prepoznat kao sektor sa visokim rizkom po pitanju prinudnog dečijeg rada. Kompanije koje posluju, ili izvoze na tržište Norveške, moraju od juna 2021. godine da poštuju i zakon – Akt transparentnosti, koji obavezuje velike kompanije i mala i srednja privredna društva da sprovode dubinske analize u vezi sa stanjem ljudskih prava i pristojnih uslova rada, ne samo u lancima dobavljača, već i u svim poslovnim odnosima. Ono što nedostaje je nužno poštovanje aspekta zaštite životne sredine, što će biti predmet razmatranja u prvom narednom revidiranju zakona. U zemljama zapadne Evrope (Nemačka i Holandija) vlade su dale preporuku da se koristi alat - CSR Risk Check, kojim se procenjuju reputacioni rizici prilikom planiranja saradnje sa kompanijom iz određene zemlje. Ovaj alat, kao rezultat, daje detaljan izveštaj sa predloženim opcijama za dalje postupanje, kako bi se uočeni rizici sprečili, a koriste ga kako investitori tako i svi oni koji posluju na inostranim tržištima. Pretraga se vrši po zemlji i po određenim grupama proizvoda za koje je klijent zainteresovan. Za našu zemlju je u ovoj godini uočeno čak 17 glavnih CSR rizika iz oblasti – ljudskih, radnih prava, zaštite životne sredine i fer uslova poslovanja. Na listi CSR rizika Srbija je, nažalost, zauzela neslavno prvo mesto u Evropi, tako da domaći poslodavci, kao i zakonodavci, moraju biti svesni da svojim činjenjem direktno utiču na reputaciju svoje zemlje i da su deo većeg ekosistema na osnovu koga poslodavci širom sveta vrše odabir poželjnog ili nepoželjnog poslovnog partnera. CSR Risk Check je dostupan na sajtu:[www.mvorisicochecker.nl.](http://www.mvorisicochecker.nl.) **Doniranje hrane – sistemski pristup neophodan** Izveštaj Programa zaštite životne sredine UN koji je objavljen marta 2021. godine UNEP Food Waste Index Report 2021 (04 March 2021) signalizira da se više od 900 miliona tona hrane baca svake godine; da se 17% hrane iz prodavnica i restorana nepovratno baca i da 60% odbačene hrane potiče iz domaćinstava. Nalazi navode da postoji potreba za dodatnom edukacijom u vezi sa principima cirkularne ekonomije u oblasti proizvodnje hrane, potreba za filantropskim aktivnostima u donacijama hrane, ali i da postoji prostor za unapređenje regulatornog okvira. Kod procesa upravljanja hranom nužno je unaprediti proces doniranja viškova hrane, a jedan od načina smanjenja otpada je svakako – češća, manja i planska kupovina namirnica, kao i promena potrošačkih navika. Trenutni uticaj bačene hrane na emisiju gasova sa efektom staklene bašte je 8%, tako da ovakav otpad ima negativan uticaj na sredinu u kojoj čovek živi i boravi. Među 17 globalnih cilјeva održivog razvoja četiri su direktno vezana za ovu temu, a tiču se – smanjenja siromaštva, iskorenjivanja gladi, smanjenja emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte koje proizvodi organski otpad, kao i odgovorne proizvodnje i potrošnje. Na globalnom nivou, prema podacima FAO, 1/3 hrane na svetu se izgubi, ili baci. Otuda i zalaganje UN da do 2030. prepolovi bacanje hrane po glavi stanovnika. Većina zemalјa EU, čak 20 od 27, ukinula je obavezu plaćanja PDV-a na doniranu hranu i Privredna komora Srbije se, u okviru Koalicije za dobročinstvo, pridružila inicijativi da se ovo rešenje primeni i u Srbiji. Važno je da se nađe adekvatno zakonsko rešenje, da postoji praćenje celokupnog lanca, registar operatera, prostor za bezbedno odlaganje hrane, ali i snažna kontrola i nadzor. | Ukoliko ne bi postojao PDV na hranu koja se donira, kompanije bi više donirale za 30%, a donirana suma bi omogućila više od milion dodatnih obroka za ugroženo stanovništvo | U toku 2020. godine, PKS je učestvovala u anketiranju članova u vezi praksi doniranja hrane. Analiza je pokazala da ukupna vrednost donacija hrane kod ispitanika iznosi 525,6 miliona dinara. Ukoliko ne bi postojao porez na dodatnu vrednost na hranu koja se donira, kompanije bi više donirale za 30%, a donirana suma bi omogućila više od milion dodatnih obroka za ugroženo stanovništvo. Analiza je izrađena u sklopu Projekta unapredjenja okvira za davanje od strane Fondacije Ana i Vlade Divac i Foruma za odgovorno poslovanje. Kao zaključak, u analizi se navodi da bi pored ukidanja PDV-a na donaciju hrane, trebalo napraviti jasnu razliku u oznakama (razjasniti termin „najbolјe upotrebiti do...“, gde je hrana bezbedna još neko vreme i nakon isteka navedenog roka), kao i da je potrebno da postoji registar posrednika i rukovaoca doniranom hranom. Preporuka je i da se napravi Plan za sprečavanje i smanjenje otpada od hrane, u skladu sa praksama EU. Na nivou EU, ove godine je najavlјena revizija oznaka na proizvodima „najbolјe upotrebiti do...“ i „upotreblјivo do...“, gde se razmatra nekoliko rešenja kako bi se smanjilo bacanje hrane. Jedna od opcija predlaže da se potpuno izbaci rok „najbolјe upotrebiti ...“, a kako ga većina građana ne razume. Druga opcija je da se samo na razumlјiviji način formuliše odrednica „najbolјe upotrebiti do“. Svakako bi usvajanje nove legislative, a nakon sprovedenih javnih konsultacija koje su planirane sredinom ove godine (najkasnije do juna naredne godine), trebalo da motiviše nadležne da se i kod nas uredi sistem doniranja i označavanja hrane. Savet za društveno odgovorno poslovanje PKS razmatra, sa različitim partnerima i institucijama, temu doniranja hrane, unapređujući dijalog između različitih sektora. Na sednicama Saveta predstavljeni su i inovativni modeli doniranja, poput platforme Delhaize Serbia - „Tanjir po tanjir“, koja povezuje donatore koji objavljuju mesto i vreme raspoložive hrane, sa korisnicima koji se prijavljuju za preuzimanje. Jedan od inovativnih rešenja u ovoj oblasti je i aplikacija Eat Me App, koju je lansirala domaća start-ap firma, a koja korisniku na pristupačan i slikovit način pomaže da smanji otpad od hrane u domaćinstvu. Kupac u aplikaciju unosi podatke o proizvodu (obavezno rok trajanja proizvoda), a nakon toga dobija, u unapred definisanim rokovima, podsetnik o skorijem isteku roka trajanja proizvoda koji je kupio. Aplikacija je i motivišuća, jer ukoliko hrani istekne rok, preračunava se iznos gubitka za korisnika u dinramina, a postoji i opcija za postavljanje ciljeva za uštedu. Samo planskim pristupom svaki pojedinac može da ima uticaj na smanjenje otpada od hrane, a samim tim smanji uticaj na klimatske promene. Uvođenjem ovakvog pristupa u celokupnom lancu, od proizvođača – donatora, preko posrednika, do krajnjih korisnika, naša zemlja bi stala uz zemlje koje cirkularnu ekonomiju, donatorstvo i društveno odgovorno poslovanje vide kao osnovu za ispunjenje cilјeva održivog razvoja.