Tema broja - DOP proizvođača: Na razvoj DOP aktivnosti utiče ubrzano donošenje zakonskih obaveza

*Autor: Milica Mišković, Forum za odgovorno poslovanje* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/dop-proizvodjaca-srbija.jpg)* Poslovanje u skladu sa principima društvene odgovornosti kompaniji omogućava održivost, odnosno, mogućnost da se dugoročno razvija doprinoseći društvu. U današnjem socio-ekonomskom kontekstu koji obiluje izazovima, rizici i prilike u vezi sa zaštitiom životne sredine, socijalnim i upravljačkim aspektima poslovanja (poznatiji kao ESG) iznova se preispituju i postaju sve značajnija tema, kako za same nosioce privrednih aktivnosti, tako i za različite društvene aktere. Potrošači danas veruju da brendovi imaju podjednaku moć da menjaju „svet“ kao i nacionalne vlade, od brendova se očekuje da javno istupe u pogledu vrednosti za koje se zalažu i daju obećanja u pogledu zaštite životne sredine, očuvanja prirode, poštovanja ljudskih i radnih prava, a sve veći broj potrošača, kako pokazuju brojna globalna istraživanja, u odluku o kupovini, ugrađuje i informacije o održivosti. Društveno odgovorne kompanije strateški integrišu principe odgovornosti/održivosti u svoje poslovanje kada su u pitanju svi aspekti, a one koje su najvidljivije nama kao potrošačima i sugrađanima, svakako se odnose na uključivanje potrošača i angažovanje u lokalnoj zajednici. **Podrška lokalnoj zajednici** Za nama su dve pandemijske godine, u kojima je došlo do izmena u načinu poslovanja i promene prioriteta podrške lokalnoj zajednici, kao i značajnog usmeravanja podrške za potrebe ublažavanja negativnih posledica pandemije. Kada su u pitanju velike kompanije, prema godišnoj anketi Foruma za odgovorno poslovanje u 2020. i 2021. godini, značajna sredstva, gotovo polovina opredeljenih budžeta, bila je usmerena upravo ka ublažavanju posledica pandemije korona virusa, dok je ostatak, upotrebljen za nastavak podrške u drugim značajnim oblastima i postojećim ili novim dugoročnim projektima podrške zajednici. Kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, i pored toga, što su u velikoj meri bila i sama ugrožena, zabeležen je značajan porast angažovanja, naročito u donacijama sopstvenih proizvoda za potrebe socijalno i zdravstveno ugroženih. Kada su u pitanju zajedničke akcije, prethodnu godinu nesumnjivo je obeležila snažna multi-sektorska inicijativa „Spasimo hranu, spasimo humanost“ u organizaciji Koalicije za dobročinstvo, a u koju se na različite načine uključilo 35 kompanija, kako proizvođača hrane i trgovaca, tako i kompanija koje su pružile logističku podršku. Jedan od nesumljivo sjajnih primera bila je i akcija namenjena podizanju svesti potrošača koju je organizovala kompanija Nestlé Adriatic – ova kompanija je za svaki kupljeni Nestlé proizvod u Univerexport prodajnim mestima donirala još jedan isti takav proizvod u humanitarne svrhe, a kao rezultat oko 220.000 proizvoda stiglo je kao donacija do najugroženijih građana. U uverenju da dobre prakse treba propoznati, a zalaganja nagraditi, Forum za odgovorno poslovanje je, i krajem prošle godine na konferenciji CSR forum dodelio priznanja najznačajnijim donatorima u Srbiji - proizvođačima hrane, a među kojima su Atlantic grupa, Bambi, Carnex, Delta holding, Mlekara Šabac, Mlekoprodukt, Nestlé Adriatic, PepsiCo Zapadni Balkan i drugi. Da iz loših situacija, mogu proizaći i neke dobre vesti, naročito po pitanju međusobne solidarnosti i dobročinstva, potvrda je stigla i sa međunarodnog nivoa. Naime, Srbija je u 2021. godini zauzela 48. mesto na listi Svetskog indeksa davanja, ostvarivši značajni pomak sa 129. mesta na kome je bila 2018. godine. **Društvena odgovornost kod malih i srednjih preduzeća** Kada su u pitanju mala i srednja preduzeća na evropskom nivou, prema Studiji o zastupljenosti društveno odgovornih praksi koju je krajem prošle godine objavila Izvršna agencija za mala i srednja preduzeća Evropske komisija, u poljoprivredno-prerađivačkoj industriji, identifikovana je umerena zastupljenost praksi odgovornog poslovanja u proseku, ali i velike razlike između pojedinačnih preduzeća. Ono što dominantno opredeljuje motivaciju za uvođenje principa održivosti, tiče se upravo zahteva koje postavljaju veliki kupci i njihovih politika za dobavljače, a koje često uključuju poštovanje određenih standarda u poslovanju. Ovo svakako sa jedne strane, ima pozitivan uticaj na prihvatanje društveno odgovornog poslovanja, ali takođe može predstavljati i značajno opterećenje za ionako ogračene kapacitete malih i srednjih preduzeća. | Srbija je u 2021. godini zauzela 48. mesto na listi Svetskog indeksa davanja, ostvarivši značajni pomak sa 129. mesta na kome je bila 2018. godine | Različiti standardi i sertifikati koji bi malim i srednjim preduzećima pomogli da uspostave i ustale zadovoljavajuće prakse, i dalje nisu u velikoj meri zastupljeni jer se mala i srednja preduzeća osećaju nesigurnim u pogledu izbora odgovarajućih sertifikata, ispunjavanja uslova, a često i troškova. U tom pogledu, i u fokusu rada Foruma za odgovorno poslovanje, takođe je razvoj saradnje sa malim i srednjim preduzećima, kako bi dobili priliku da se upoznaju sa principima održivog poslovanja, zahtevima velikih kompanija kao potencijalnih poslovnih partnera, ali i da dobiju savete kako bi svoje poslovanje mogli da unaprede kroz uvođenje principa održivosti. Kroz niz aktivnosti, članice Foruma za odgovorno poslovanje nastavljaju da dele znanje i mentorski podržavaju mala i srednja preduzeća koja prepoznaju potrebu za promenom svog poslovanja, u pravcu održivih praksi. Prema navedenoj studiji, identifikovane šanse za mala i srednja preduzeća, pre svega, leže u pojedinim nišama u kojim vlada interesovanje za specifičnim proizvodima sa organskim ili eko poreklom, dok su najčešće teme u kojima mala i srednja preduzeća na evropskom nivou sprovode neke od aktivnosti vezane za: prevenciju zagađenja vode, korišćenje održive ambalaže, kao i zaštitu biodiverziteta, prirodnih staništa i divljih životinja. Iako nije reč o klasičnoj robi široke potrošnje, razmotrićemo situaciju u tekstilnoj industriji, koja može da posluži kao dobar primer. Kada je u pitanju ova grana, na motive za društveno odgovorno poslovanje utiču u značajnoj meri očekivanja kupaca, bilo da su u pitanju veliki kupci, ili pojedinačni potrošači. Trenutno, dva najznačajnija pitanja tiču se reciklaže tekstila i osiguravanja dužne pažnje u lancu snabdevanja. Kada je u pitanju reciklaža tekstila, ovo je jedna od ključnih tema na kojoj sarađuju kreatori javnih politika, istraživačke institucije i preduzeća na pronalaženju inovativnih rešenja koja bi radikalno poboljšala reciklažu, u čemu, moglo bi se reći leži i dodatna šansa za razvoj poslovanja malih i srednjih preduzeća. U 2021. godini, najavljena je i Strategija za održivi tekstil koja ima za cilj da podstakne tržište EU za pokretanje novih poslovnih modela za održivi i kružni tekstil. Kada je u pitanju dužna pažnja u lancu snabdevanja, lanci snabdevanja u tekstilnoj industriji su izuzetno složeni i kompanije se suočavaju sa izazovom da prate sve negativne uticaje kojima mogu svesno ili nesvesno doprineti, kao što su rizik od kršenja ljudskih prava i štete po životnu sredinu. **Raste potreba za profesionalcima u oblasti održivosti** U skladu sa aktuelnom situacijom, koja se tiče sve većih očekivanja u pogledu odgovornog i održivog poslovanja, sve veći broj kompanija, naročito u prerađivačkoj industriji, ima potrebu da uspostavi strategiju održivog poslovanja, uvede određene standarde i procedure, pokrene nove projekte ili izveštava o ključnim indikatorima u oblasti održivosti. To se odražava i na potrebu za novim kompetencijama zaposlenih koji bi se tim pitanjima bavili unutar kompanije, kao i na očekivani rast usluga u oblasti održivosti koje pružaju eksterni dobavljači. Ono što se kroz brzu analizu oglašenih pozicija može primetiti je da globalno, značajno raste potreba za profesionalcima koji se u okviru kompanije bave upravo pitanjima odgovornog i održivog poslovanja. To je trend koji ne zaobilazi ni Srbiju, i u tom smislu, zaista je ohrabrujuće videti da se sada, a nakon više od deset godina, koliko postoji Forum za odgovorno poslovanje, kao mesto okupljanja i mreža za razmenu znanja i iskustva na teme održivosti, dešavaju značajnije promene. Pored toga što ostaje mesto za osnaživanje i povezivanje svih profesionalaca u oblasti održivosti, Forum za odgovorno poslovanje, posebnu pažnju u tom pogledu posvećuje uključivanju mladih. Pa je tako prateći potrebu da se studentima približi sve atraktivnija profesija menadžera održivosti, kao i predstave konkretne prakse zastupljene u Srbiji, tokom 2020. godine započeo sa realizacijom edukativnog programa “CSR praksa”. Ovo je jedna od retkih prilika da se studenti različitih fakulteta upoznaju sa održivim poslovanjem, a do sada su kroz program prošle dve generacije mladih, za koje se nadamo da će biti sjajni ambasadori održivog poslovanja na svojim budućim radnim mestima. **Od dobrovoljnih standarda ka obavezujućem ponašanju** Na kraju, kada je u pitanju razvoj društveno odgovornog poslovanja, ne može se zanemariti uticaj ubrzanog donošenja zakonskih obaveza kojima se pospešuje tranzicija ka zelenoj ekonomiji i klimatskoj neutralnosti, što u velikoj meri utiče i na procese upravljanja u kompaniji i izveštavanju o održivosti. Još jedna u nizu najnovijih vesti u tom pravcu je i predlog Due diligence direktive o korporativnoj održivosti koji je 23. februara 2022. godine objavila Evropska komisija. Budući da evropske kompanije posluju u velikim i složenim globalnim lancima snabdevanja, mnoge od njih se suočavaju sa izazovima u identifikaciji rizika i ublažavanju negativnih uticaja svoga poslovanja. Na ovaj način predviđa se da će prakse korporativnog upravljanja biti dodatno unapređene, a ukoliko direktiva bude usvojena, to će za kompanije konkretno značiti da će do 2025. godine, najpre, velike kompanije, a od 2027. godine i srednja preduzeća koja posluju u visokorizičnim sektorima, morati da analiziraju i adresiraju sve posledice svojih odluka po pitanjima održivosti, kao što su ljudska prava, klimatske promene i posledice po životnu sredinu, uključujući kratkoročni, srednjoročni i dugoročni rok. Predlog ove direktive samo je deo seta javnih politika koje su već usvojene ili su u procesu usvajanja. Reklo bi se da je to mnogo novih obavezujućih uslova za kompanije koje posluju na tržištu Evropske unije ili su na njega usmerene, kao i da se, usled raznolikosti i nivoa razvijenosti postojećih praksi održivosti, mogu očekivati najrazličitiji ishodi u pogledu uticaja koje će nova regulativa imati na poslovanje. Oslanjajući se na evropsku uporednu praksu, nefinansijsko izveštavanje već je uvedeno u domaće zakonodavstvo kao obaveza za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih kroz usvajanje novog Zakona o računovodstvu u oktobru 2019. godine. Iako u Srbiji praksa izveštavanja o održivosti kao dobrovoljna aktivnost počinje nakon 2000. godine, i u tesnoj je vezi sa intenzivnim razvojem koncepta društveno odgovornog poslovanja, nevelik broj kompanija je do sada izveštavao. U želji da novim obveznicima nefinansijskog izveštavanja približe ovu temu, Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, u saradnji sa partnerima, izdali su Priručnik za nefinansijsko izveštavanje , koji sadrži informacije od značaja za razumevanje procesa nefinansijskog izveštavanja, koraka u pripremi nefinansijskog izveštaja, kao i odgovore na najčešća pitanja.