U savremenoj FMCG industriji, poznavanje onoga što potrošači žele na policama jednako je važno kao i razumevanje onoga što po svaku cenu žele da izbegnu. Podaci TGI istraživanja agencije Mediana (TGI Adria) donosi nam preciznu perceptivnu mapu prehrambenih navika i svesnog izbegavanja određenih sastojaka na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.
Srbija i BiH: Front protiv ugljenih hidrata i glutena
Kada je reč o potrošačima u Srbiji i Bosni i Hercegovini, podaci pokazuju izuzetno visoku korelaciju u ponašanju. Na ovim tržištima, fokus je primarno stavljen na izbegavanje ugljenih hidrata (Carbohydrates) i glutena, odnosno pšenice (Gluten/Wheat).
Tradicionalno oslonjena na pekarsku industriju i tešku hranu, ova dva tržišta sada prolaze kroz transformaciju. Potrošači aktivno traže alternativne izvore energije, što otvara ogroman prostor za rast kategorija gluten-free proizvoda, proteinskih zamenama za obroke i hlebova od alternativnih vrsta brašna. Takođe, u ovoj grupi zemalja primetno je i svesno izbegavanje hrane sa visokim sadržajem holesterola.
Hrvatska: Potraga za „čistom etiketom“ (Clean Label)
Hrvatsko tržište pokazuje potpuno drugačiju dinamiku. Tamošnji potrošači su najviše fokusirani na eliminaciju veštačkih sastojaka iz svoje korpe. Primarna meta njihovog izbegavanja su veštački konzervansi (Artificial Preservatives), kao i veštačke boje i arome (Artificial Colouring/Flavourings).
Za retail sektor u Hrvatskoj, imperativ postaje Clean Label – trend čistih i transparentnih deklaracija. Kupci žele prirodne, minimalno procesovane proizvode i spremni su da okrenu leđa brendovima koji se previše oslanjaju na hemijske produžetke roka trajanja ili veštačko poboljšanje ukusa.
Slovenija: Fokus na redukciju soli i šećera
Na najrazvijenijem tržištu regije, u Sloveniji, potrošači su targetirali dva tradicionalna neprijatelja modernog zdravlja – so (High Salt/Sodium Content) i šećer (High Sugar Content).
Slovenački kupci pokazuju najviši nivo zrelosti kada je u pitanju prevencija hroničnih bolesti kroz ishranu. Oni ne beže nužno od makronutrijenata, poput ugljenih hidrata, već striktno kontrolišu unos skrivenih šećera i natrijuma u procesovanoj hrani. Brendovi koji na slovenačkom tržištu žele da ostvare konkurentsku prednost moraju u svom portfoliju imati jasno istaknute opcije sa „smanjenim sadržajem soli“ (less sodium) ili „bez dodatih šećera“.
Regionalni konsenzus: Manje masti i kalorija
Ipak, mapa jasno pokazuje i tačke spajanja celog Adria regiona. Pojmovi poput visokog sadržaja masti (High Fat Content) i visoke kalorijske vrednosti (High Calorie Content) pozicionirani su u samom centru grafikona. To znači da, bez obzira na geografske i kulturološke razlike, generalni narativ o potrebi za lakšom i manje kaloričnom ishranom ostaje univerzalan zadatak za sve aktere na tržištu.
Nasuprot tome, na marginama svesti o izbegavanju (donji deo mape) nalaze se mlečni proizvodi (Dairy) i crveno meso (Red Meat). Ovi segmenti su i dalje duboko ukorenjeni u svakodnevnu ishranu i potrošači ih u znatno manjoj meri svesno izbegavaju u poređenju sa šećerima, glutenom ili aditivima.
