YouGov: U kružnom toku (bez znakova i putokaza)

**Zima kao ogledalo stvarnosti** Sneg ume da bude lep, gotovo filmski – dok god ga posmatramo sa distance. Dok je beo, tih i pod kontrolom. Onog trenutka kada postane prepreka, kada oteža kretanje, kada ogoli razlike u perspektivi, prestaje da bude romantičan prizor i postaje vrlo jasna metafora stvarnosti u kojoj živimo. Kažu da, kada se čovek često vraća uspomenama iz ranog detinjstva, to znači da godine sustižu. Ima tu istine, ali ovog puta sećanje nije nostalgija radi nostalgije. Ono je vapaj za vremenom bezbrižnosti, sigurnosti i jasnoće. Vesela dečja graja na ulicama, utrkivanje čije su sanke brže, rumeni obrazi od zime – slike su sveta koji je delovao jednostavnije i predvidljivije. Danas je zima drugačija. Ona neprijatno prožima kosti. Radujemo se što smo na višim spratovima, jer odozgo ne vidimo šta se „dole“ dešava. Neki zaista ne vide, neki se samo prave da ne vide. Srećem komšiju koji izlazi iz svog luksuznog Škoda džipa i pitam ga da li su ulice očišćene. „Jesu, jesu, čak i sporedne uličice “, kaže. Izvezem svog četvorotočkaša sa dozom optimizma i shvatam – očišćeno možda jeste, ali se ne vidi. Dva pogleda. Dva ugla gledanja. Očigledno jedan onaj koji bismo želeli da vidimo i drugi koji je prikaz stvarnog stanja. Kao i dva viđenja Srbije i stanja u njoj - jedna koja govori o razvoju i blagostanju, i druga koja se svakodnevno sapliće posrćući po ulicama i trotoarima. **Godina bez lakih sabiranja** Početak januara. Onaj najduži mesec u godini. Božićni dani. Vreme da podvučemo dve crte i da (se) saberemo utiske. Da vidimo kako stoji bilans stanja, ali i bilans uspeha. Učili su nas da ne sabiramo babe i žabe. E, baš takva je bila 2025. godina, godina koja je, hvala Bogu, iza nas. Odakle krenuti, a ostati dosledan i, nadasve, korektan? Čak i kada bismo želeli da zidove prošle godine obojimo u neke vedrije boje, da ih bar malo ulepšamo, ne bi išlo. Izbijale bi na površinu mrlje kojih se teško rešiti. Svake godine u ovo vreme priželjkujem da prve rečenice zvuče kao taktovi neke vesele pesme, ali tugaljiva balada je na repertoaru i ove godine. Bila je tu korona, rat u Ukrajini, inflacija… i nekako sve to još uvek traje. Kako god se zvale krize, nemaju kraj, samo dobijaju drugačiji, čini se sve gori oblik. Umnožavaju se i nastavljaju jedna na drugu. Kriza identiteta izgleda je ona bez oblika, opisa i boja – a duboka i gotovo nepremostiva. **Brojevi ne lažu, ali upozoravaju** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ygmh26-1.webp) Okruženi brojkama svakodnevno, čekali smo nagoveštaj optimizma. Jer brojke su fakat – činjenice koje su takve kakve jesu i menjaju se samo ako mi nešto menjamo. Ali, kao i prethodnih godina, red je da „prečešljamo“ godinu za nama kako bismo izvukli bar neke pouke i eventualne smernice za godinu koja je upravo počela. Obično pred kraj godine, kompanija YouGov sprovodi studiju Behaviour Change kako bi sagledala sentiment kupaca širom Evrope. U studiji učestvuju 22 evropske zemlje. Na pitanje „Šta je to što vas najviše brine?“, najveći procenat evropskog stanovništva navodi brige u vezi sa budžetom i ekonomijom – gotovo polovina ispitanika. Ova zabrinutost je još naglašenija među stanovnicima Srbije, Ukrajine, Bugarske, Slovačke i Hrvatske. Među građanima Srbije izražena je i lična zabrinutost, kao i briga za porodicu, te za fizičko i mentalno zdravlje. Nekada je, možda, na Zapadu sunce lepše sijalo, ali čini se da su nas godine za nama razuverile. Oblak je zaklonio i sunce na Zapadu. Nestabilne društveno-političke prilike učinile su da brinemo o istim ili sličnim stvarima, samo različitim intenzitetom. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ygmh26-2.webp) Brige su tu i s njima se svakodnevno nosimo. Na neki čudan način, navikli smo da živimo s njima, ali želja i potreba za malo relaksiranijim životom, svakako, postoji. Ista studija pokazuje da postoje naznake rasta potrebe za nešto većom potrošnjom na svakodnevna uživanja – izlazak u restorane, kafiće, na kafu, piće ili večeru. Taj trend je zabeležen i među stanovnicima Srbije. Dakle, i pored svakodnevnih briga, neki vid relaksacije mora da postoji. **Pad poverenja potrošača** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ygmh26-4.webp) Eurostat godinama prati nivo opšteg poverenja potrošača kroz Consumer Confidence Index, koji pokazuje koliko se potrošači osećaju finansijski sigurno i koliko su spremni da troše, što se direktno odražava na njihovo kupovno ponašanje. Kraj 2025. godine obeležen je značajnim padom poverenja potrošača u Srbiji. Ni zemlje u bližem okruženju ne pokazuju naročite znake optimizma. Blagi rast indeksa, ali i dalje u negativnoj zoni, beleže Crna Gora, Hrvatska i Albanija. Moramo naći odgovor, da bismo razumeli šta je uticalo na ovakav sentiment kupaca u Srbiji. **Srbija pod pritiskom cena** Cene u maloprodaji su, i tokom 2025. godine, beležile rast ili su ostajale na visokom nivou, što se snažno odrazilo na kupovnu moć građana. Početak godine nagoveštavao je blagi rast frekvencije odlazaka u maloprodajne objekte, ali su već od polovine godine te frekvencije ponovo krenule silaznom putanjom. Vlada Republike Srbije pokušala je da „pomogne“ kupcima usvajanjem paketa ekonomskih mera kojima je ograničila trgovačke marže na najviše 20% za oko 3.000 osnovnih proizvoda u 23 kategorije, sa ciljem da se smanje maloprodajne cene i ublaži inflatorni pritisak. Da li su ove mere imale stvarni efekat i da li su obuhvaćeni proizvodi zaista oni koji čine osnovu svakodnevne potrošnje, ostaje da buduće analize pokažu. U drugom kvartalu 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024, zabeležen je umeren rast vrednosti FMCG tržišta, gotovo u skladu sa rastom potrošačkih cena. Istovremeno je porasla i potrošnja po jednoj kupovini, ali taj rast nije ispraćen povećanjem broja kupovina, što jasno ukazuje na uticaj visokih cena. **Kupac u vrtlogu promocija, PL-a i posebnih pogodnosti u vidu programa lojanosti** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ygmh26-5.webp) Udeo promocija i privatnih robnih marki nastavlja da raste, uz sve veći pritisak na promotivne aktivnosti. Polovinom godine, čak 33% kupovina odnosilo se na proizvode koji su bili na nekoj vrsti promocije ili akcije. Kupci su oprezniji i pažljivije prate promotivne ponude. Pritisak na kućni budžet je veliki, pa se kupovine planiraju pažljivije, uz pojačanu osetljivost na cene. Studija Shopper 360, koju je YouGov sproveo u Srbiji, jasno pokazuje da su cenovni faktori ključni prilikom izbora trgovine. Promocije su, tradicionalno, najzastupljenije u kategorijama lične higijene i higijene domaćinstva, a zatim slede mlečni proizvodi, naročito mleko i sirevi. Privatne robne marke postale su sastavni deo svakodnevnih kupovina. Nesumnjivo je da Lidl ima značajnu ulogu u razvoju ovog trenda. Istraživanje Shopper 360 pokazuje da bi trećina kupaca u Srbiji izabrala Lidl kao glavno mesto kupovine kada bi svi trgovinski lanci bili podjednako udaljeni. PL proizvodi imaju dominantnu ulogu u kategorijama zamrznute hrane, sireva, suvomesnih proizvoda, mleka i osnovnih životnih namirnica. Najveći udeo beleže pakovana jaja, sa gotovo 60% prodaje, u okviru privatnih robnih marki. Nasuprot tome, kupci se najređe opredeljuju za pića, naročito alkoholna, pod trgovačkom markom. Kupcima je definitivno najteže. Odavno su postali analitičari, računovođe i eksperti za upravljanje kućnim budžetom, ali ono što je i dalje nemoguće jeste predvideti šta donosi novi dan. Promene su brze i često nepredvidive. Kupci jasno znaju šta im je važno prilikom izbora prodavnice: blizina, jednostavna orijentacija, jasno istaknute cene i bogata promotivna ponuda. Lako je izabrati najbližu radnju, ali je mnogo teže da ona ispuni sve ove kriterijume. Kada je reč o tržištu maloprodaje, moderni trgovinski formati nastavljaju rast, dok je udeo tradicionalnih radnji u padu, iako je i dalje relativno visok u poređenju sa drugim zemljama. Supermarketi ostaju omiljeni format, jer zadovoljavaju potrebe kako brze, tako i velike mesečne kupovine. Pravljenje spiska postalo je redovan ritual za polovinu kupaca, dok sajtovi trgovaca i loyalty aplikacije imaju sve značajniju ulogu u informisanju o akcijama i promocijama. Tako su aplikacije maloprodavaca postale najzančajniji izvor inoformacija o promotivnim aktivnostima trgovaca. Mesto prodaje i dalje igra važnu ulogu. Način i ažurnost u označavanju promo artikala na policama ima snažan uticaj na kupce prilikom odabira mesta kupovine! **Trgovci između regulacije i realnosti** Ni trgovcima prethodna godina nije bila laka. Iako su mere Vlade, uvedene u avgustu 2025. godine, predstavljene kao zaštita potrošača, deo trgovaca upozorava da su one značajno smanjile fleksibilnost poslovanja i otežale pokrivanje rastućih troškova logistike, energije i rada. Borba za svakog kupca postala je očigledna. Ipak, iz ugla potrošača, empatije je malo – cene su dostigle nivoe koji u pojedinim kategorijama prevazilaze cene u mnogo razvijenijim zemljama sa znatno višom kupovnom moći. Igra sa cenama i budžetima kupaca postala je ples na tankom ledu. Postepeno povećavanje cena pretvorilo se u drastično smanjenje kupovne moći. **Proizvođači oprez!** Lojalnost proizvođačima i brendovima danas je na ozbiljnom testu. Kupci nisu postali nezainteresovani ili nelojalni – cena je ta koja ih je primorala da se preorijentišu. Vreme je za ozbiljan dijalog između proizvođača i trgovaca, kako bi se obnovilo ključno partnerstvo **proizvođač–trgovac–kupac**. Na kraju, nameće se pitanje šta danas znači pametna kupovina i kako se snaći u neprekidnoj trci cena, promocija, brendova i privatnih robnih marki. **Na kraju – bez jasnog putokaza** Kupci danas znaju šta im je važno: **blizina, jasno označene cene u radnjama kako nas na kasi ne bi zateklo iznenađenje, dobra promocija i jednostavna kupovina**. Ali, predvidivost je nestala. Sada je važno da iz prethodne godine izvučemo pouke koje će nam pomoći da se lakše krećemo kroz godinu koja je tek počela – i koja nas je već na startu okovala snegom i ledom. Možda kao znak da nas zaustavi i natera da dobro promislimo pre nego stanemo na (tanak) led. Upravo zato se danas svi – potrošači, trgovci i proizvođači – nalazimo u istom prostoru neizvesnosti. U **kružnom toku, bez jasnih smernica i putokaza**, vrtimo se oko istih dilema, tražeći izlaz koji još uvek nije jasno obeležen. Možda je vreme da zastanemo. Da razmislimo, sagledamo realnost i prvi put posle dužeg vremena – zajedno odlučimo kojim putem dalje!