Zašto je vaš website najbolje mesto za online promociju

**Autor: Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za marketing i komunikaciju, [Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)](https://www.rnids.rs/)** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/a08f602642c051eb50fdaaf0b147e68b.jpg) Zato e-trgovci moraju posebno da rade na izgradnji poverenja svojih kupaca. A koliko poverenja kupac može da ima u prodavca koji postoji samo na Facebook-u na stranici (ili profilu) bez PIB-a i matičnog broja, bez imena i prezimena vlasnika, sa Gmail adresom kao jedinim kontaktom, koju može da napravi bilo ko i u nju stavi naziv bilo koje firme? Realno, vrlo malo. Osim toga, poverenje se gradi i mogućnošću da kupac može prodavca da nađe uvek na istoj adresi. To je na društvenim mrežama pod velikim znakom pitanja, jer vlasnici mreža često menjaju njihove algoritme i pravila korišćenja u skladu sa svojim poslovnim potrebama, čime neke od svojih korisnika primoravaju da ih, iz različitih razloga, napuste. Firma čija je poslovna lokacija na društvenoj mreži, rizikuje da, zbog napuštanja te mreže, ostane bez svih kupaca i celokupnog poslovanja. Rešenje za ovakav problem se samo nameće – izgradnja online poslovanja na vlastitoj internet lokaciji, na kojoj e-trgovac sam diktira pravila i propisuje načine poslovanja. Na sajtu izgrađenom na vlastitom internet domenu. Pritom, izbor domena treba uskladiti sa izborom ciljanog tržišta, jer su nacionalni domeni [favorizovani u pretragama](https://www.domen.rs/sr-latn/iz-ugla-gugla-o-nacionalnim-domenima) koje se vrše iz zemlje za koju su vezani. Ako je ciljano tržište Srbija, preporučuju se .rs i .срб domeni. Osim toga, kada je e-prodavnica na našem nacionalnom domenu, a naziv domena je registrovan na firmu, kako bi trebalo, u RNIDS-ovom [whois servisu](https://www.rnids.rs/lat/whois) mogu se dobiti informacije o firmi na koju je taj domen registrovan. A onda, sa tim podacima, potencijalni kupac može da ode na sajt APR-a i proveri kakva je to firma, što mu može pomoći da dodatno izgradi poverenje u prodavca. To nije moguće sa svim internet domenima. **“Podstanarski” odnos na društvenim mrežama** Podstanar u realnom svetu, s ove strane monitora, vrlo je svestan činjenice da “njegov stan” ima svog gazdu, i da izraz “moj stan” znači da on živi u njemu, ne i da ga poseduje. S one strane monitora situacija je sasvim drugačija. Kad ljudi pređu u online svet najčešće menjaju svoju percepciju, a i ponašanje, bez nekog dobrog razloga. U offline svetu nikad ne biste pitali nepoznate ljude da vam budu prijatelji, ne biste ih pozvali u svoj stan, ne biste im pokazivali fotografije svoje dece sa poslednjeg rođendana... Međutim, na društvenim mrežama je takvo ponašanje potpuno normalno. Stoga je normalno i da mnogi stranicu ili profil na nekoj društvenoj mreži smatraju svojom. Zaboravljajući, pritom, da je „stanodavac“ tog internet prostora multinacionalna kompanija koja boravak na tom mestu naplaćuje podacima koje mu podstanar (ne)svesno ostavlja. Možda je ta percepcija posedovanja neke lokacije na društvenoj mreži uzrokovana činjenicom da se boravak tamo ne plaća novcem. Ali nije besplatan, samo je valuta druga. Podstanarski odnos na društvenim mrežama potkrepljen je i činjenicom da online “stanodavac” može svom “podstanaru” da otkaže boravak u svakom trenutku, bez obrazloženja. I da mu zabrani pristup svemu onom što je samo trenutak ranije bilo “njegovo”. Offline stanodavci su bar toliko uviđavni da bivšim podstanarima dozvoljavaju da odnesu ono što su uneli u stan, online stanodavci sve to zadržavaju za sebe. Firma čija je poslovna lokacija na društvenoj mreži, rizikuje da, zbog napuštanja te mreže, ostane bez svih kupaca i celokupnog poslovanja. Ko god ima dilemu oko vlasništva nad podacima, treba da ima u vidu sledeće – vlasnik svih podataka je vlasnik domena na kome se nalazi sajt/platforma/društvena mreža. Kad god neko kaže “moja Facebook strana”, neka pogleda adresu te strane i čiji domen se nalazi u njoj. Ako u pitanju nije lično Mark Zukerberg, onda ta strana nije njegova i ti podaci ne pripadaju njemu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/73cc390c21a6ebffdba9bf580f4cecba.jpg) **Saradnja između sajta i društvenih mreža** Društvene mreže ne doprinose direktno SEO, odnosno lajkovi i komentari na društvenim mrežama nisu faktori rangiranja koje Google-ov algoritam uzima u obzir, ali društvene mreže mogu posredno da doprinesu boljem rangiranju sajtova. [Gary Illyes](https://www.ungagged.com/speaker/gary-illyes/), analitičar webmaster trendova u Google-u i jedan od samo par ljudi iz Google-a koji govori o Google algoritmima pretrage, na Pubcon konferenciji 2017. u Las Vegasu [saglasio se](https://blogs.perficient.com/2017/12/12/does-google-use-online-brand-mentions-for-search-ranking-eric-enge-with-gary-illyes-at-pubcon-2017/) da kontekst u kom se neko angažuje online i način na koji se o njemu priča online, zapravo mogu da utiču na rangiranje u pretragama za određene pojmove. Preduslov za uspešnu saradnju sajtova i društvenih mreža su postojanje kvalitetnih sadržaja na sajtovima i njihova kvalitetna distribucija, odnosno adekvatno korišćenje izabranih društvenih mreža shodno ciljnim grupama. Korisnici interneta do sadržaja dolaze na više načina, ali dva osnovna su kada traže nešto konkretno i kada se susretnu sa nečim zanimljivim i, potencijalno, korisnim. U prvom slučaju im pomaže Google, koji se trudi da im ponudi najkvalitetniji mogući sadržaj u skladu sa njihovim upitima, a u drugom slučaju se to najčešće dešava na društvenim mrežama. One su idealne za široku distribuciju sadržaja, čime se postiže njegov duži vek trajanja i izloženost velikom broju internet korisnika koji ga, da nije toga, ne bi ni videli, zainteresovali se za njega, otišli na sajt, pročitali ga i – možda ga podelili, ako smatraju da je koristan i zanimljiv, odnosno da je vredan preporuke. Ako je sadržaj kvalitetan, njihovi prijatelji i pratioci će ga podeliti dalje i spirala se nastavlja. Na ovaj način se poboljšava vidljivost sadržaja, povećava saobraćaj ka sajtu i generišu povratni linkovi (backlinks). Angažovanje na društvenim mrežama svakako može da poveća prepoznatljivost i reputaciju brenda, što onda može dovesti do povećanja brendiranih pretraga na Google-u (kada se uz pojam koji se pretražuje koristi i brend proizvođača – npr. “Ikea stolice za decu”). Ovakve pretrage po pravilu vode upravo na sajtove brendova koji su uključeni u pretragu. Čak i da ne dovedu do brendiranih pretraga, aktivnosti firmi na društvenim mrežama omogućavaju ljudima da otkriju nove sadržaje za koje bi oni ili njihovi prijatelji mogli biti zainteresovani, što dovodi do novih pretraga koje su u vezi sa tim sadržajima i generišu organski saobraćaj ka sajtovima na kojima se ti sadržaji nalaze. - | O autoruPredrag je već skoro 30 godina u marketingu i komunikaciji sa tržištem, sa medijima i sa lјudima, baveći se svime što je neophodno da bi se komunikacija osmislila i sprovela na pravi način. I offline i online. Već više od deset godina promoviše u RNIDS-u proizvode koji nemaju ni veličinu, ni oblik, ni boju, ni miris, ni ukus, ni težinu... koji su u potpunosti nevidlјivi i neopiplјivi, a bez kojih bi naš svakodnevni život izgledao sasvim drugačije. Predavač je na teme internet identiteta i brendiranja, kao i različitih aspekata poslovnog prisustva na internetu. | - *Foto: Pixabay/Unsplash*