Da li je četvorodnevna radna nedelja moguća u FMCG-u?

Komercijalista ne može da pomeri posetu kupcu jer mu je tako lakše\. Stručni saradnik iz farmaceutske industrije mora da se prilagodi rasporedu lekara\. Category manager radi sa rokovima koji ne mogu da čekaju, a direktor prodaje odgovara za rezultate svakog meseca\. Ipak, možda postavljamo pogrešno pitanje\. Pravo pitanje nije da li zaposleni mogu da rade jedan dan manje, pravo pitanje je koliko vremena danas trošimo na aktivnosti koje ne donose nikakvu vrednost\. **Komercijalisti – da li je problem broj radnih dana ili način rada?** U većini FMCG kompanija najvredniji resurs nije ni proizvod ni cena, već vreme komercijaliste\. Značajan deo tog vremena odlazi na administraciju, sastanke, dupla izveštavanja, neplanirane posete kao i aktivnosti koje su vremenom postale rutina ali ne i izvor rezultata\. Zato četvorodnevna radna nedelja nije test izdržljivosti zaposlenih već test zrelosti organizacije\. Kompanije koje znaju koji kupci donose najveću vrednost, koje imaju jasne KPI\-eve i dobro podeljene teritorije mogu da skrate broj radnih dana bez uticaja na prodajne rezultate\. Većina komercijalista ne gubi rezultate zato što radi četiri dana, gubi ih zato što ni pet dana ne koristi kako treba\. Peti dan često nije za prodaju, to je dan za brze obilaske bez cilja, sastanke koji ne menjaju ništa, administraciju koja se razvuče na ceo dan\. Skraćivanje nedelje samo uklanja iluziju produktivnosti\. Kompanije godinama pokušavaju da povećaju prodaju dodavanjem aktivnosti\. Još jedan izveštaj, još jedan sastanak, još jedna obavezna poseta, još jedan KPI,… Retko koja kompanija postavlja suprotno pitanje – šta možemo da prestanemo da radimo? Prvi korak ka četvoronedeljnoj radnoj nedelji nije skraćivanje radnog vremena, prvi korak je eliminisanje aktivnosti koje ne donose vrednost i tu AI postaje poslovni alat, a ne tehnološki trend\. > Četvorodnevna radna nedelja nije HR benefit niti marketinški slogan\. Ona može biti posledica mnogo važnije promene – eliminacije aktivnosti koje ne stvaraju vrednost\. Ako veštačka inteligencija može da pripremi izveštaj, analizira prodaju, predloži prioritete obilaska i automatski kreira prezentaciju, komercijalista dobija ono što mu najviše nedostaje – vreme za kupca\. Možda četvorodnevna radna nedelja ne počinje skraćivanjem radnog vremena\. Možda počinje eliminisanjem poslova koje više ne mora da radi čovek\. Kompanije koje u ovome vide priliku prave jasan rez – top kupci dobijaju prioritet, svaka poseta se planira i ima svoj cilj, administracija se svodi na minimum\. **Kancelarijski timovi i menadžment – najveći prostor za promene** Četvorodnevna radna nedelja možda najveći potencijal ima upravo u kancelarijskim poslovima\. Prosečan menadžer provede desetine sati mesečno na sastancima a posle većine tih sastanaka se šalje zapisnik jer niko nije siguran šta je dogovoreno\. To nije komunikacija, to je organizacioni trošak\. Koliko je sastanaka koji su mogli biti mail? Koliko izveštaja niko ne čita? Koliko vremena odlazi na koordinacije koje ne proizvode odluke? Ukoliko se ti procesi pojednostave kompanija ne dobija samo jedan slobodan dan već dobija fokusiraniji menadžment, brže donošenje odluka i efikasnije timove\. Zamislite kompaniju u kojoj svaki sastanak ima svoj cilj, traje 30 minuta, završava se odlukom\. Ne biste dobili samo jedan slobodan dan, dobili biste bržu kompaniju\. AI danas može da sumira sastanke, pripremi analize, izdvoji ključne KPI\-eve i predloži naredne korake za nekoliko minuta\. Direktoru nije potrebna prezentacija od četrdeset slajdova, potrebna mu je jedna kvalitetna odluka\. Kompanija koja skrati administraciju neće dobiti samo jedan slobodan dan\. Dobiće brži menadžment i efikasnije timove\. > Budućnost će pripadati kompanijama koje prve shvate da se najveća produktivnost ne krije u većem broju radnih sati, već u tome da svaki sat radi ono u čemu je čovek nezamenljiv, a sve ostalo prepusti veštačkoj inteligenciji\. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/četvorodnevna_radna_nedelja_1_-_freepik.webp) **A gde je retail?** Retail će gotovo sigurno nastaviti da radi sedam dana u nedelji\. Ali to ne znači da svaki zaposleni mora da radi po modelu koji je nastao pre nekoliko decenija\. Promet nije isti u ponedeljak ujutru i u subotu popodne, nije isti u danima kada su neke velike akcije, početak akcijskog kataloga i ostalim danima\. Zašto bi onda raspored bio isti? Ako AI može da predvidi promet po satima, optimizuje raspored smena, predloži porudžbine i analizira akcije u realnom vremenu, raspored zaposlenih neće više zavisiti od navike već od podataka\. Kompanije koje prve počnu da planiraju smene prema podacima, a ne prema navici neće dobiti samo zadovoljnije zaposlene, dobiće manje troškove i bolju uslugu\. Pametne rotacije, analiza prometa i optimizacija smena mogu omogućiti veću fleksibilnost bez ugrožavanja usluge\. Krajnjem potrošaču nije važno koliko ljudi radi u marketu, važno mu je da je pravi čovek na pravom mestu i u pravo vreme\. Nije nam potrebna četvorodnevna radna nedelja, potrebne su nam pametnije kompanije Možda će neke kompanije uvesti četiri radna dan\. Možda neće nikada\. Ali to nije suština\. Suština je da većina organizacija i dalje nagrađuje prisustvo umesto rezultata, broj aktivnosti umesto njihovog efekta i popunjen kalendar umesto pametno iskorišćenog vremena\. Četvorodnevna radna nedelja nije HR benefit niti marketinški slogan\. Ona može biti posledica mnogo važnije promene – eliminacije aktivnosti koje ne stvaraju vrednost\. AI neće zameniti dobrog komercijalistu, stručnog saradnika ili direktora prodaje\. Ali može da zameni veliki deo administracije, analiza, zapisnika i rutinskih procesa koji danas troše sate i dane\. Dokle god budemo merili prisustvo umesto rezultata, biće nam potrebno pet ili šest radnih dana\. Onog trenutka kada počnemo da koristimo tehnologiju da ljudima vrati vreme za kupce, pregovore, odluke i odnose, pitanje neće više biti da li možemo da radimo četiri dana\. Pitanje će biti zašto smo toliko dugo tražili od ljudi da rade poslove koje je tehnologija mogla da završi umesto njih\. Budućnost neće pripadati kompanijama koje rade duže\. Budućnost će pripadati kompanijama koje prve shvate da se najveća produktivnost ne krije u većem broju radnih sati, već u tome da svaki sat radi ono u čemu je čovek nezamenljiv, a sve ostalo prepusti veštačkoj inteligenciji\.