Šta mogu da vam natuknem kao tizer?
Recimo, kako je nastao čuveni slogan Nije svejedno. Istraživanje je pokazalo da naši ljudi na pitanje šta će da popiju, precizno odgovaraju koju rakiju, pivo, vino žele. Međutim, kada hoće sok, kažu: svejedno. I eto. Tu stvar su pametno okrenuli Miša Lukić i Dejan Bojović Bojke.
Ili ko je na logotipu Beo zoo vrta? Bacite pogled na sajt, videćete da je u zelenoj elipsi parafraza scene sa plafona Sikstinske kapele. Međutim, umesto božje i ljudske ruke, kako je Mikelanđelo prikazao Stvaranje Adama, jedan ka drugom prste pružaju majmun i čovek. To su, zapravo, ruke upravnika Vuka Bojovića i majmuna Samija. Autor je Bob Živković.
Kako se klijent odlučuje za naziv proizvoda? Recimo, novi izum koji za par minuta pokazuje da li su vam plodni dani. Dobar test za one koji planiraju, ali i za one koji ne žele trudnoću. Agencija ima očigledno rešenje koje je ujedno i ime i slogan: Mejbi Bejbi (Maybe Baby). Pošto pretpostavljaju da će za klijenta to biti prejako da prihvati, smišljaju još radikalniji pristup, čisto da se uoči razlika: Tucko! Naravno, klijent se prenerazi i odmah odlučuje za sad već legendarni Mejbi Bejbi. Agencija je Tim Talenata. Autor strategije i oba naziva je Mićko Ljubičić.
Znate onu čuvenu etiketu za Valter pivo s Batom Živojinovićem i šmajserom u ruci? To je, ujedno, i naš prvi svetski viral koji je šerovala cela planeta. Kreirali su ga tokom bombardovanja od muke i iz šale Vuk Lončarević i Aca Deda Kothaj. Za pivo koje ne postoji. Naravno, stvar je otišla i tamo gde ne treba. Na nacionalnoj televiziji, priseća se Vuk, ide ona emisija koju vodi Mira Adanja Polak, a tema je: u Kini se u hektolitrima pije Valter pivo! Šok, pomislim, ovo ne valja! Napišem poruku Miri, gospođo, to pivo ne postoji, a ona odgovori, opustite se, Vuče, nema to veze... Nakon dva meseca, Aci Dedi zvoni fiksni telefon. S druge strane žice ko? Bata Živojinović! Čuo sam, kaže, da postoje neka dva giliptera koja su uzeli mene za pivo. Nastane tajac. Muk. Deda se utronjao. A ono, Bata ih zvao na pivo u Pastuv, tamo je voleo da ide.
Eto. Dok pokušavate da se rashladite, čisto da znate da je za klasike sladoleda nazive Sneško, Rumenko, Rum Koktel i Cmok smislio Dragan Sakan. Saki je na brejnstorming doneo i sada već legendarni slogan Lepše je sa kulturom. Njegov partner iz Saatschi-ja, Ivan Stanković, isto to je uradio za političku kampanju Kad je teško, Čović. Ono čudo Baneta Brkljača, Kosmodisk, proslavio je slogan Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole. Kreirala ga je Nadežda Milenković. Kao i Ili jesi ili nisi lav.
Ajmo kviz.
Bilo kuda, Ki-ki svuda! Ratko Zvrko 1935. godine. Imao je svega 15 godina. Ništa zato. Žarko Sakan je sa šest godina dao ćaletu ideju za čuvenu Žvazbuku. Prijatelj ostaje prijatelj? Ana Vehauc. Pali se lako, a ne gasi nikako za Hepo kocke? Vlada Čeh. Pošteno. Sloba Miletić. Tijanić je dodao/stavio tačku. Institut za strane jezike i čuveni slogan Kuća od reči? Deda Kothaj. Čokosmoki je smislio Dejan Nedić. Svetsko, a naše Mićko Ljubičić i Voja Žanetić, kojim god redom hoćete. Da ne čuje zlo za Zepter Osiguranje veliki Duško Kovačević...
Brend je pozicija u svesti potrošača. Dakle, misao. Dakle, rečenica. Ok, ima raznih definicija šta je brend. Brend je i blend, mešavina raznih važnih svojstava koja čine tu stvar prepoznatljivom. Poslovno, brend je ispunjeno obećanje. Tradicionalno, brend je poverenje. Medijski, brend je trend. Emotivno, brend je frend. Muzički, brend je hit. Likovno, brend je žig. Pragmatično, brend je rešenje za probleme. Filozofski, brend je suština. Sportski, brend je cilj. Kao bajka ili porno film, brend uvek ima hepi end.
Da zaključimo, brend je priča. Velika priča.
Eto, to ima.
