Digitalnim rešenjima do dostupnijih i povoljnijih proizvoda

***Autor: Aleksandar Mastilović, konsultant za strateško planiranje i razvoj poslovanja, Centar za digitalnu transformaciju*** *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/digitalizacija-pixabay-21-3.jpg)**Foto: Pixabay* Ulazak informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u našu svakodnevnicu nije stvar praćenja modnih trendova nego istinske potrebe da sebi obezbedimo kvalitetniji život i olakšamo poslovne aktivnosti po uzoru na vodeće ekonomije. Iako ovu tezu ostavljam za kraj svojih članaka i konferencijskih nastupa, ovaj put ću je izneti na početku - tehnologije su moćne i neophodne, ali one nas neće zameniti niti potisnuti. Tehnologija je samo naš alat kojim rešavamo izazove i upravljamo načinom na koji ćemo neka tehnološka rešenja angažovati u određenim kontekstima, birajući i gde i kada. Ako, pak, mislimo da će tehnologije same po sebi da reše sve naše probleme, onda mi ne razumemo pravilno niti tehnologiju i njene mogućnosti, niti probleme koje rešavamo, a zašto je to tako prikazaćemo u ovom članku. **Neophodnost primene tehnologija** Ulaskom u XXI vek razumno je pretpostaviti da nije potrebno dokazivati, niti nekoga ubeđivati, u neophodnost primene tehnologija u poslovnom ambijentu, pri tome posebno misleći na digitalne tehnologije iz domena IKT-a. Isto tako, razumno je pretpostaviti da smo pred-digitalne tehnologije usvojili, pri tome misleći na sve ono što nazivamo automatizacijom i robotizacijom u sistemima masovne industrijske proizvodnje i sve ono što su nam prethodne industrijske revolucije kroz istoriju razvoja ljudske civilizacije donele. Kraj XX veka otvorio je vrata digitalnom dobu, Internet je postao glavna platforma za komunikaciju, a njegova dvosmernost, šarolikost, globalna dostupnost pogodovala je i socijalnim i političkim trendovima kraja XX i početka XXI veka, koji je bio obojen globalizacijom. Ti trendovi su snažno izmenili ekonomski prostor globalnog tržišta, te je danas posebno u domenu pružanja usluga moguće konkurisati na bilo kojoj tački sveta, ali isto tako i na svom lokalnom terenu prepoznati tržišne konkurente sa praktično bilo koje tačke na planeti. Iako sve ovo očigledno važi za usluge, ni u domenu proizvoda situacije nije značajno drugačija, lanci snadbevanja, metode transporta, upravljanja putevima distribucije od ma koje tačke A do konačne tačke B, preko koliko god međutačaka, partnerskih kompanija ili načina transporta bilo potrebno, sve to ponajviše digitalnim rešenjima postaje lako izvodljivo i jednostavno poslovno prihvaćeno. Za ilustraciju, dve vodeće ekonomije, koje zajedno čine skoro pa 50% sveukupne ekonomije sveta, SAD i Kina su u 2022. godini - uz sve postpandemijske efekte i poremećaje lanaca snadbevanja, imale ukupnu ekonomsku razmenu veću od 750 milijardi USD, obuhvatajući pri tome i proizvode (robu i druga dobra) i usluge (i one koje se tiču digitalnog prostora, ali i druge). ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/macrovector-freepik-it.jpg)*Foto: Macrovector/Freepik* **Digitizacija - digitalizacija - digitalna transformacija** Ako prihvatimo tezu da je Internet po svom dizajnu i arhitekturi afirmativan prostor za komunikaciju i da pružanje usluga na daljinu nije pitanje, ostaje da vidimo kako su tehnologije promenile trgovinu i distribuciju robe i dobara u epohi globalizacije i opšte globalne konkurencije. Da bi napravili adekvatan uvod, a ponajviše zbog čestih aproksimacija i mešanja terminologije prihvatajući da su pojmovi digitizacije, digitalizacije i digitalne transformacije isti ili dovoljno slični - to nije slučaj, i zaista možda nema boljeg primera gde je digitalna transformacija bolje pokazala terminološku razliku u odnosu na digitalizaciju nego u sferi trgovine i distribucije, a dodao bih tome i finansijske servise elektronskog plaćanja, e-servisi koji integrišu platne kartične operatore, banke, sa servisima na Internetu. Pre svega, digitalizacija je podrazumevala prelazak iz analognog, fizičkog i papirnog načina rada, u neki oblik digitalnog alata. Vremenom, kompleksni sistemi su dobijali sve više i više digitalnih alata, koji su svaki za sebe radili neki posao. Zamislimo, npr. da u prethodnom kontekstu imate digitalni alat - platformu za maloprodaju i da tu odaberete artikl koji želite. On se rezerviše, pa vi onda otvorite sledeću platformu za plaćanje, priložite predračun, sprovedete plaćanje, prikupite potvrdu o transakciji, te se vratite nazad na prvu platformu e-prodavnice i ručno dostavite potvrdu o plaćanju. Iako se ovaj scenario u trgovini možda nikad nije ni desio - ovo je slika kako su mnogi digitalizovani sistemi funkcionisali ili još uvek funkcionišu. Digitalizacija se često sprovodila bez strateškog i sistemski planiranog vođenja, iterativno i segmentovano, tako da su na desetine alata radili kao izolovana digitalna ostrva u funkcionalnosti i podataka, bez mogućnosti njihove integracije, razmene podataka, kolaboracije, zahtevajući i dalje visok nivo ljudske intervencije i angažmana. U praksi, srećom, e-trgovina (poznatiji termin na engleskom jeziku e-Commerce) odmah se digitalno transformisala, definišući sveobuhvatni informacioni sistem umesto izolovanih platformi i alata, sa jasnim strateškim okvirom i mapom puta od početka do kraja procesa transformacije prodajnog puta, puta klijenta, identifikacije persone tipičnog kupca, povezivanje ulaznog i izlaznog lagera, kanala distribucije i uključenih partnera i svih drugih segmenata procesa u jedinstven sistem upravljanja, optimizacije resursa i podrške donošenju poslovnih odluka. Zbog svega navedenog, danas platforme za e-trgovinu, odnosno e-shopovi su kreirani kao sistemi „sve na jednom mestu“ (engl. One-Stop-Shop) koji prate dostupnog robe koja se nudi, integrišu sisteme za plaćanja karticama, PayPal ili neke druge, automatizuju nabavku robe pre nego nekog artikla nestane u skladištu, te na bazi praćenja navika i trendova mogu dati predikcije potražnje, dati predloge cena, akcijskih ponuda i druge funkcije. Digitalna transformacije je pojam koji prevazilazi usko tehnološki gledanu digitalizaciju - transformacije je uvek u pravilu reforma, promena kulture rada, očekivanja kvaliteta usluge, redefinisanje veština i znanja radnih mesta u nekom poslovnom sistemu, gde čovek praktično dobija neku novu, kreativniju ulogu, dok se manuelni i repetitivni poslovi prepuštaju mašinama i naprednim algoritmima. Transformacija nije samo vidljiva na strani pružalaca servisa, nego i samih kupaca. Kako sve više kupaca razvija poverenje u Internet servise, a poseduju i veštine, utoliko se trgovina polako ali sigurno premešta sa prostora maloprodaje u fizičkim objektima na web prodavnice, koje često nude i povoljnije cene zbog nižih troškova poslovanja. Zakonski i regulatorni okvir se razvio u dovoljnoj meri da učesnici u elektronskoj trgovini imaju poverenje jedni u druge, tako da je za očekivati da će se ovi trendovi nastaviti. Pri tome, kada govorimo o web prodavnicama, tada sa pozicije kupaca ponuda postoje još zanimljivija jer niste ograničeni samo na lokalne prodavnice ili trgovačke lance, nego su nam praktično sa bilo koje tačke sveta dostupne i platforme kao što su Amazon, OLX i druge međunarodne, odnosno domaće prodajne plafrome u Srbiji kao Ananas.rs ili online shopovi distributivnih i maloprodajnih lanaca npr. elektronske robe kao što su Gigatron ili Tehnomanija, sve do specijalizovanih vendorskih online prodavnica kao što su Apple.com, koji deluje u ograničenom broju država. **Brzo prihvatanje promena i inovacija** Sve prethodno navedeno je prosta činjenica i vreme koje dolazi radiće u koristi digitalne ekonomije, to nije pitanje - ostaje samo pitanje koliko će se taj proces ubrzati ili usporiti, a zavisiće i od našeg kolektivnog kapaciteta da brzo prihvatamo promene i inovacije, da usvajamo neke veštine i znanja, odnosno od lokalnih i regionalnih, ali moguće i globalnih i političkih i socio-ekonomskih kretanja, ekonomskih performansi i potrošačke snage. Naravno, pitanja razvoja poverenja u tehnologe sa pozicije kupaca usko će se vezati za pitanja zaštite podataka o ličnosti i načina na koji se legitimno prikupljeni podaci o kupcima i njihovim navikama čuvaju, obrađuju i koriste, te pitanje sajber bezbednosti i poverenja u mehanizme plaćanja putem online platformi, odnosno zaštite podataka o našim bankovnim nalozima, računima i karticama i zaštita od kompromitacije. Taj kulturološki zaokret možda je i ključni faktor koji će definisati kako će se IKT uvezati sa oblastima trgovine i distribucije i koliko brzo će moderna rešenja implementirati i kompanije u Srbiji. Neke vodeće, kao što je Nelt, taj proces su odavno završile što je opet omogućilo da postignu izvanredne poslovne rezultate, prošire se na međunarodna tržišta, a u regionu zapadnog Balkana zauzmu poziciju neospornog lidera. Zaista, Nelt je svojim digitalnom transformacijom rada dokazao da stvarno živimo u Informacijskom dobu - eri, i da prikupljanje podataka i donošenje poslovnih i strateških razvojnih odluka na bazi podataka daje presudnu prednost u poslovanju u odnosu na konkurenciju, koja to ne radi ili ne radi u dovoljnoj meri, konzervativno se držeći starih poslovnih modela i načina rada. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/tawatchai07-freepik-brod.jpg)*Foto: tawatchai07/Freepik* **Optimizacija puta proizvoda do potrošača** Dok smo u prethodnim delovima govorili više o trgovini i prodaji, vratimo se korak unazad da sagledamo celu sliku - put od proizvodnje do krajnjeg potrošača, kupca ili klijenta. Ako ovaj put, koji je u svim svojim elementima bogat detaljima i ima puno prolaznih tačaka, uprostimo, onda proizvodnju možemo gledati kao sistem koji ima ulazni lager - skladište, proizvodni industrijski sistem sa manjem ili višim stepenom automatizacije i mašina, te izlazni lager - skladište gotovih proizvoda koji se dalje upućuju prema tržištu. Gotove proizvode preuzima segment distribucije, koji može biti jednoslojan, odnosno da ga sprovodi jedna partnerska kompanija i od fizičke lokacije proizvodnje fizički premešta u jedno ili više distributivnih centara, koji opet mogu biti regionalni ili lokalni ili kombinovano, ili pak višeslojni gde više nivoa distribucije premešta proizvode u nacionalne, regionalne i lokalne centre distribucije, a kasnije do maloprodajnih objekata ili direktno šalje kupcima ako su narudžbe primljene putem platformi za e-trgovinu. Direktno iz lokalnih skladišta ili iz maloprodajnih objekata, proizvodi pronalaze put do krajnjeg kupca i time se završava put proizvoda. Optimizacija ovog puta je ključ poslovnog uspeha, a posebno je izraženo za neke grane industrije koje su prirodno manje profitabilne i gde je globalna konkurencija prisutnija kao što je npr. sektor tekstilne industrije koja redovno radi na relativno maloj margini marže do 10%. Ulaganja proizvođača u nabavku repromaterijala praktično okupira finansijska sredstva, a od trenutka planiranja, nabavke repromaterijala, do trenutka projektovane prodaje prođe vreme srazmerno 12 meseci. Zbog svega toga, precizno planiranje, stabilni lanci snadbevanja, kako repromaterijalom tako i prema tačkama maloprodaje kroz sistem distribucije, esencijalan je za održivost ovakvih poslovnih modela uobičajenih za ceo niz privrednih sektora. Usvajajući prethodni model, dolazimo do istine - povećavanje obima posla, uvažavajući veliki broj parametara koji utiču na kompanijsko poslovanje, uključujući i globalne trendove, ekonomske krize, probleme u snadbevanju, trendove, socio-ekonomske razloge, recesija, inflacija, smanjenja potražnja, sve to utiče na put proizvoda i preciznije i tačnije predikcije traže ogromne količine različitih parametara koje pratimo duži vremenski period, kroz nedelje unutar godine, mesece, godišnja doba, i na bazi toga dajemo predikcije za sledeći mesec, kvartal ili godinu i optimizujemo proizvodnju i pomažemo menadžmentu da donosi agilne, tačne i precizne odluke. Povećanje domena i volumena podataka koje koristi, prosto natera kompaniju da te podatke organizuje digitalno, a proračune prepušta softverskim alatima, koji će identifikovati sve kauzalnosti i korelacije, na bazi dovoljno velikog skupa podataka eventualno trenirati algoritme veštačke inteligencije, da neki posao predikcije uradi umesto ljudi i „savetuje“ menadžment kada i kako povlačiti poslovne poteze. Iako ne jedini, svakako najvažniji softverski alat je Sistem za upravljanje resursima (engl. ERP - Enterprise Resource Planning), koji u sebi uobičajeno ima module kao što su sistemi za upravljanje finansijama, skladištem (i u ulaz i izlaz), proizvodnjom (opterećenje i zauzeće svake pojedinačne mašine ili faze), ljudskim resursima i njihovim zadacima i projektima, i možda i najvažnije - usklađivanje narudžbi za repromaterijalom sa brzinom prodaje i procenom potražnje na tržištu za određeni vremenski period unapred, usklađeno sa vremenom potrebnim za proizvodnju određene količine proizvoda. Cilj ukrštanja ovako širokog spektra podataka je maksimalna optimizacija i skraćenje vremena od porudžbine repromaterijala do trenutka prodaje krajnjem potrošaču, radi maksimizacije profita, efikasnosti u domenu vremena i smanjenja troškova (uključujući i troškove skladišta u fazi distribucije). Treba uzeti u obzir da svaki dan, a nekada i svaki sat koliko proizvod stoji u skladištu u bilo kojoj fazi, odnosno koliko dugo se zadržava u objektima maloprodaje, to praktično ima neku cenu koja se može numerički iskazati. Kod nekih tipova proizvoda, kao što je prehrambena industrija, i prehrambeni proizvodi kao što su meso, jaja, sveže voće i povrće i slično - sve to ima rok trajanja od dan do maksimalno nekoliko dana i gde efikasno plasiranje proizvoda postaje esencijalno za uspeh. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/freepik-logistika-prodaja.jpg)*Foto: Freepik* **Troškovi transporta** I na kraju – prikriveni, ali presudni, mogu biti troškovi transporta u svim fazama distribucije, od troškova dostavljanja repromaterijala kada kompanija naručuje ili distribucije sopstvenog proizvoda prema potrošačima kroz kanale distribucije. Ako se prisetimo početka članka, kanali distribucije i transporta u eri globalizacije i globalne trgovine postali su izrazito kompleksni sistemi, koji obuhvataju dominantno vodene prekookeanske transportne puteve i prolazak kroz esencijalne kanale kao što su Suecki i Panamski (kroz koje prolasci nisu ni tehnički jednostavni niti jeftini - za ilustraciju, prosečnom kargo brodu treba i do 11 sati da prođe Panamski kanal, ali je sve to i dalje jeftinije nego obilazak Južne Amerike ili Afrike i skraćuje putovanje i do 15 dana). Da bi bilo jasnije i onim čitaocima koji nisu nužno upućeni, prosečno vreme putovanja kargo broda od luke Shenzhen u Kini, do luke Majami na Floridi, SAD, kroz Panamski kanal traje 35 dana, odnosno kroz Suecki kanal 41 dan u proseku. Ako se uzme u obzir da je i brodski kargo transport preopterećen, čekanje na slobodne kapacitete za transport traje često nedeljama, a sistem je baziran na utovaru kontejnerskog boksa bez obzira na njegovu popunjenost pa se iz komercijalnih razloga mnogi odlučuju na čekanje popune bar 90% njegovih kapaciteta ili udruživanje u najmu kontejnera. Ako se prekookeanskom transportu pridruži i avionski kargo transport, te kopneni transport železnicom i kamionima onda je jasno da transportni sistem na globalnom nivou teži brzoj i agilnoj razmeni informacija o trenutnim kapacitetima, cenama, potražnji za mogućnost udruživanja, vremenu odlazaka i dolazaka npr. brodova da bi se kontejneri dalje preuzeli za transport železnicom ili kamionima, do unapred određenih skladišta u sistemu distribucije. Povezivanje sistema transporta, njegovih parametara cene i kapaciteta, sa prethodno diskutovanim sistemima distribucije i njegovih parametara, u nekoj perspektivi daje sjajnu osnovu da svi zajedno stvorimo sliku o potencijalima IT rešenja za trgovinu i distribuciju ali i za transport, kao posebno važnu komponentu šire slike u distribucionim sistemima. Ako na sve ovo dodamo ekonomske prognoze ekonomskog rasta ili pada, eventualnih kriza i inflatornih kretanja, a što opet utiče na kupovnu moć i projektovanu tržišnu potražnju, moguće je uticati kako na proizvodne kapacitete ali agilno prilagoditi i put proizvoda, kako na nivou trgovine tako i na nivou distribucije - i skladištenja i transporta. **Smanjenje troškova poslovanja** U nekim ekonomskim procenama, uštede u poslovanju, koje se mogu postići, mogu smanjiti maloprodajnu cenu proizvoda prema krajnjem kupcu i do 100% - odnosno, slikovito, u ceni proizvoda koji kupujete u Srbiji više od pola su troškovi skladištenje, distribucije i transporta, administrativni troškovi carinjenja i špedicije, te poreski i drugi elementi za koje znamo. I tako često, na Internetu vidimo neki proizvod koji u proizvodnji negde u Aziji košta 30-tak USD, kada stigne u Beograd teško da može da bude jefitniji od 100 USD - u tom međuprostoru postoji snažan potencijal da digitalnim rešenjima proizvode učinimo dostupnijim i povoljnijim. Ulaganja u digitalnu transformaciju, u razvoj softverskih alata za podršku poslovanju u svakom segmentu, ili pak korišćenje nekog od postojećih alata, zasigurno je najbolja investicija na dugi rok. To se posebno odnosi na kompanije, koje do sada nisu u digitalnoj transformaciji otišle predaleko, ili još uvek nisu prepoznale benefite i nužnost. Kako god, jedno je sigurno, digitalno nema alternativu u XXI veku.