Dragana Milačak, Red Communication: Radne navike generacije Z iz ugla jednog milenijalca

***Piše: Dragana Milačak, rukovodilac korporativnog PR-a, Red Communication*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/dragana-milacak-red-kolumna.png)*** Kao neko ko je rođen 1994. godine, volim da verujem da sam na granici između milenijalca i pripadnika Gen Z-ja. To vidim i u tome što sam često u situaciji da mogu da razumem i starije i mlađe kolege, a ponekad, bogami, ne razumem ni jedne ni druge. I zato, u nastavku teksta, pogledajte kratku analizu poslovne etike pripadnika generacije Z, na uzorku mlađih kolega sa kojima sam imala priliku da sarađujem, a prema najčešćim stereotipima. Možda nešto možemo od njih i da naučimo. **Da li zaista ne poštuju radno vreme?** Pre bih rekla da radno vreme doživaljaju fleksibilno, iako ono to ne može uvek biti, i iako to rade po sopstvenom nahođenju. Na primer, često će se desiti da pripadnika generacije Z nećete zateći na radnom mestu u 9.00 svakoga jutra, ali zato, u većini slučajeva, ukoliko je potrebno otići na konferenciju ili događaj nakon radnog vremena ili vikendom, mladi ljudi će to, bar u slučaju naše agencije, često prihvatiti bez ikakvog pogovora, a uvek mnogo lakše nego starije kolege. Pa možemo li se onda ljutiti na njih ako sledećeg jutra zakasne na posao? Verujem da ovde nema tačnog odgovora i da zavisi od situacije do situacije. Naravoučenije – prilagođavanje stroge poslovne satnice, koju smo nasledili od generacije naših roditelja, ponekad je možda i dobro. Sa jedne strane, posao će biti obavljen i nakon propisanih sati, a sa druge, zaposleni će biti zadovoljniji. **Zloupotreba savremenih tehnologija?** Nedavno sam čula komentar: „On je na sastanku vodio beleške na telefonu, to deluje kao da piše poruke za vreme sastanka. Nedopustivo je ići bez sveske“, koji me naveo da pomislim – da, zaista može izgledati neprijatno ako na sastanku prekoputa mene sedi neko ko sve vreme „tipka nešto po telefonu“. Ali, sa druge strane, mnogi ljudi, a posebno pripadnici generacije Z, mnogo brže zapisuju u telefon. Samim tim, sastanak je mnogo efikasniji, brže završen, i nemamo bojazan od „šta sam ovo ovde zapisao, ne mogu da pročitam“. Iako ja lično i dalje više volim dobru, staru svesku, nemam ništa protiv toga da se prilagodimo savremenim tehnologijama koje u ovoj svrsi mogu doneti samo dobro. Jedino bi uvek trebalo naglasiti drugoj strani na sastanku da je telefon u rukama u svrhu pisanja beleški, a ne gledanja TikTok-ova. | Na primer, često će se desiti da pripadnika generacije Z nećete zateći na radnom mestu u 9.00 svakoga jutra, ali zato, u većini slučajeva, ukoliko je potrebno otići na konferenciju ili događaj nakon radnog vremena ili vikendom, mladi ljudi će to, bar u slučaju naše agencije, često prihvatiti bez ikakvog pogovora, a uvek mnogo lakše nego starije kolege. | Druga, loša strana korišćenja savremene tehnologije od strane Gen Z-ja, jeste činjenica da oni de facto mnogo češće koriste olakšavajuće alate poput ChatGPT-a. Ovde bi mlade kolege trebalo da budu posebno oprezne, jer ukoliko ga koriste uvek, mogu da prestanu sami da promišljaju, a samim tim, i prestanu da napreduju. Naravoučenije – uvek se treba prilagoditi savremenim tehnologijama, i prihvatiti savet o njihovom korišćenju od mlađih kolega, ali isto tako, treba pomoći mladim kolegama sa određivanjem granice kada savremena tehnologija počinje da im odmaže. Tehnologija je dobra samo ako je tu u svrsi pomoći, ako mi postavimo osnovu, a tehnologiju iskoristimo za stilske i druge dorade. **Precenjivanje sopstvenog rada?** U nedavnom TV intervjuu predstavnika Infostuda, zapanjio me podatak da je prosečna, početna plata koju pripadnici generacije Z traže na razgovoru za posao – 180.000 dinara. U zemlji Srbiji, to je sasvim siguran pokazatelj da ovi mladi ljudi možda nemaju najbolju poveznicu sa realnim stanjem na tržištu rada, ili da, ako je i imaju, svoj rad zaista precenjuju. Ovakvi prohtevi često dovedu do nezadovoljstva, kako zaposlenog, tako i poslodavca. Naravoučenije – ponovo je idealno probati naći sredinu. Dok sa jedne strane, treba mladim ljudima objasniti činjenično stanje i motivisati ih drugim, nematerijalnim radnim benefitima, sa druge, treba ceniti njihovu borbu i bolji svet koji se trude da izgrade. Bolji svet u kojem će zaposleni biti više cenjen, možda ne sa početnom platom od 180.000 dinara, i možda ne sutra, ali kada buduća generacija stasa za prve radne zadatke.