Edukacije – karika koja nedostaje u mnogim kompanijskim portfolijima

Edukacije su celoživotni proces prenošenja životnih i radnih iskustava, znanja, vrednosti u svrhu obogaćivanja nivoa i kvaliteta razvoja ljudske civilizacija\. Primarno, edukacije kreću iz porodice, a kasnije ih dopunjujemo kroz razne socijalne i društvene sisteme kojima pripadamo\. Proces sticanja znanja, umeća i navika, razvoj mentalnih, emocionalnih, fizičkih i moralnih kapaciteta, razvijanje kritičkog mišljenja, kreativnosti, slobode izražavanja, rešavanje problema su dinamični i zato ih ne smemo ignorisati\. Jer, kao i kod većine stvari koje ignorišemo u životu \(jer nemamo dovoljno kapaciteta ili resursa u obliku vremana i novca za iste\), posledično nam se vraćaju neverovatnom brzinom sa nepreglednim posledicama\. Da li ste znali da živimo u epohi u kojoj se većina naučnih studija dopunjava važnim, izmenjenim parametrima na nedeljnom nivou? Kako smo došli do ovog suludog trenda i tempa? Šta se to sve ubrzalo? Kretanje Planete Zemlje i Planetarnog Sistema u Univerzumu? Naše realno vreme koje živimo i koje nam, bez sunje, kao peščani sat sve većom brzinom curi? Tehnilogije i AI? Da, sve se menja, pa i potreba za novim sistematizacijama radnih mesta i obrazovnim profilima kadrova\. DOškolovavanje i PREkvalifikacija je postao imperativ danšnjice, a time i značaj edukacija i kontinuiranog obrazovanja \- neophodnost\. Zašto su važne edukacije? Primarno, edukacije podstiču osećaj vrednosti i samopoštovanja kod zaposlenih\. Sekundarno, stečena nova znanja, proširena područja stručnosti i stečene veštine utiču na lični rast i razvoj pojedinca, uvećavaju njihovu rezistentnost na nove procese i vidove rada, uvećavaju njihov stepen produktivnosti rada, motivisanosti, lojalnosti i na kraju, ne najmanje bitno, zadovoljstva nivoom korporativne kulture\. Nažalost, praksa u Srbiji pokazuje da se veliki broj edukacija za zaposlene svodi na njihovo pohađanje \(pasivno slušanje\), bez da neko iz menadžmenta proverava ili egzaktno utvrdi napredak pojedinaca ili grupe nakon održavanja istih\. Čast izuzecima, kroz rad sa HR profesionalcima sam se uverila da ima i takvih\. Generalno, nakon COVID krize, na HR profesionalcima je nimalo lak zadatak\. Potrebno je da odaberu najadekvatnije programe koji će moći da motivišu i transformišu zaposlene da dosegnu svoj puni potencijal, kako poslovni, tako i lični\. Iskustva mojih klijenata govore da HR menadžeri imaju poteškoća da „nagovore“ zaposlene da im je određena vrsta edukacije neophodna\. Izgovori većine zaposlenih se svode na to da nemaju vremena da odslušaju iste, jer će „izgubiti“ nekoliko sati u toku radnog dana ili čak jedan radni dan, te da posao ne sme da čeka i da niko neće umesto njih taj posao da završi\. Da, istina je neće\. Osim ukoliko imate svest o tome da je prisustvo na edukacijama, koje je u vas kompanija investirala, jedna vrsta dodatnog uvažavanja i nematerijalnog priznanja koji mnogi nesvesno odbijaju\. Poništavaju tako mogućnost da postanu bolja verzija sebe, u svakom smislu, posebno u poslovnom\. Dobrom organizacijom vremena i radom po prioritetnoj listi zadataka, sve je moguće, sem ako vam NE ODLAZAK na edukacije treba za izgovor da pokažete šefovima kako ste vredni, požrtvovni, mnogo bitni i da nemate zamenu\. U ovako izuzetno dinamičnom vremenu u kome živimo, svaka osoba koja nema svesnost o zamenjivosti i značaju rada na ličnom i profesionalnom planu, na korak je do „ispadanja“ iz tog poslovnog sistema i branše u kojoj radi\. Jer dok ti isti zaposleni nisu na obukama „čuvajući svoje radno mesto“, većina savesnih osoba je ovladalo egzaktnim novim znanjima i tehnologijama i postalo „savršena“ zamena\. Zato moja poruka svim poslodavcima je da je ulaganje u lični razvoj zaposlenih „soft skils“ najisplativija investicija kompanije na čije će uvećane resurse i ROI dugoročno moći da računaju\. U Srbiji, obrazovni sistem se suočava s izazovima kao što su nedostatak savremenih metoda učenja i ograničeni resursi\. Zahvaljujući privatnom kapitalu društveno odgovornih i savesnih kompanija postoje i primeri uspešnih inicijativa koje imaju za cilj obuku mladih za digitalne veštine čija je tražnja u porastu na tržištu rada\. Praksa i istraživanja govore da su u većem broju slučajeva zastupljene obuke za zaposlene, sa fokusom na “hard skills” \(razvoj liderstva i tehničkih veština\), a u manjem procentu obuke za lični razvoj zaposlenih “soft skills”\. Prema nekim statistikama koje su iznete u javnosti, Srbija godišnje izdvaja oko 4% BDP\-a za obrazovanje, što je ispod proseka EU\. U inostranstvu, zemlje poput Finske i Danske ulažu više od 6% BDP\-a u obrazovni sistem\. Srbija na ovom polju ima veliki potencijal da unapredi svoj edukativni sistem, ali je potrebno više svesnosti o benefitima za pojedinca, kolektiv i društvo kako bi se pratili svetski standardi\. **Najtraženije teme u edukaciji zaposlenih** U poslednjim godinama, određene teme su se istakle kao posebno tražene u edukaciji zaposlenih: - _“Hard skills” tehnološke veštine_: s obzirom na ubrzanu digitalizaciju, veštine kao što su programiranje, analitika raznih softverskih podataka, CRM i upravljanje IT sistemima su od velikog značaja\. - _“Soft skills” veštine:_ komunikacija, timski rad, emocionalna inteligencija, upravljanje konfliktima, sagorevanje na poslu i liderstvo su ključne teme za uspeh u modernim organizacijama\. - _Adaptabilnost i inovativnost:_ sposobnost prilagođavanja promenama i inovativnog razmišljanja postaje sve važnija kako se tržište rada razvija\. - _Upravljanje projektima_: obrazovanje u oblasti upravljanja projektima, postaje sve traženije jer na terenu postoji deficit eksperata na ovu temu\. HR menadžeri se suočavaju s različitim izazovima u upravljanju ljudskim resursima prilagođavajući se brzim promenama na tržištu rada\. Pre svega, u razvijanju strategija koje će poboljšati efikasnost i produktivnost radne snage, zadovoljstvo korporativnom kulturom poslodavca\. Svetski trend govori u korist činjenice da su se izdvojile i ušle u fokus poslodavaca određene teme \- "soft skills", prevencija mentalnog zdravlja i prevencija burn out\-a\. 1. **Mindfulness i mentalno zdravlje u radnom okruženju**Mnoge kompanije širom sveta uvele su programe koji se fokusiraju na mindfulness kao deo njihovih edukativnih inicijativa, jer kombinuje veštine upravljanja stresom, emocionalnu otpornost na stes, rad pod pritiskom u kompetativnom i sagorevajućem okruženju\. 2. **Obuka za emocionalnu inteligenciju**Emocionalna inteligencija \(EI\) postaje sve važnija u modernim organizacijama\. Kompanije implementiraju programe obuke koji se fokusiraju na razvoj emocionalne inteligencije, što pomaže zaposlenima da bolje razumeju sebe i druge, čime se poboljšava međuljudska komunikacija, što direktno implicira i bolju atmosferu, motivaciju i produktivnost rada svakog pojedinca u timu\. 3. **Programi za sprečavanje burn out\-a**Organizacije su sve više svesne problema burn out\-a i razvijaju specifične programe kako bi sprečile sagorevanje\. 4. **Integracija softverskih alata za podršku mentalnom zdravlju**Mnoge kompanije koriste tehnologiju kako bi podržale mentalno zdravlje svojih zaposlenih\. Ovaj program nudi pristup aplikaciji koja se fokusira na mindfulness i meditaciju, pružajući zaposlenima alate za smanjenje stresa i povećanje fokusa\. 5. **Treninzi za otpornost na stres**U poslednjih nekoliko godina, treniranje otpornosti na izazovne situcaije postalo je popularno\. Ovaj program se fokusira na razvoj veština otpornosti, zahvalnosti i empatije, pomažući zaposlenima da se bolje nose sa svakodnevnim izazovima na poslu i van njega\. Navedeni primeri pokazuju kako kompanije prepoznaju važnost "soft skills" i mentalnog zdravlja u radnom okruženju\. Ulaganje u edukaciju i programe koji se fokusiraju na emocionalnu inteligenciju, mindfulness i prevenciju burn out\-a ne samo da poboljšava blagostanje zaposlenih, već i doprinosi većoj produktivnosti i angažovanosti u organizacijama\. Struka očekuje da će ovi trendovi rasti i u budućnosti, beležiće porast baš kao i primena AI u našim životima\. Roboti nas mogu zameniti i pomoći nam u obavljanju nekih aktivnosti\. Korisno je, ali ujedno i opasno voziti kroz život sa uključenim “autopilotom\.” Ono što oni sigurno ne mogu jeste da razumeju moć sinhronizacije ljudske duše i uma u nameri da žive život o kome sanjaju – skrojen baš po njihovoj meri i bez sagorevanja\. | “Employee Wellbeing Program” je jedan od sveobuhvatnih programa sa velikim brojem raznovrsnih radionica\. Prema svojoj formi radionice ovog programa su kreativne jer razvijaju i podstiču autentičnost izražavanja, obrazovne jer pružaju nova savremena saznanja o temi upoznavanja sebe i uzrocima sagorevanja u životu, sociološke jer daju uvid u značaj medjuljudskih odnosa i sagorevanja u konfliktima i psihološke jer razvijaju kod polaznika radionica svest o potrebi upravljanja svojim emocijama, mislima i telom, najvažnijim resursima koje posedujemo\. |