Piše: Sebastian Rennack, međunarodni retail analitičar
Na prvi pogled model deluje kontraintuitivno. Istraživanje potrošača širom Evrope pokazuje da kupci traže vrednost i češće nego ranije posežu za privatnim markama. Širom Evrope, udeo vrednosti privatnih robnih marki raste na račun brendiranih proizvoda. Prema podacima PLMA, privatna robna marka čini 38,5% evropskog tržišta prehrambenih proizvoda 2023. godine, što je 1,5 procentnih poena više u odnosu na 37% u 2022. Prodavci smanjuju asortimane, procenjuju brendirani asortiman, posebno u delu asortimana koji ne zahteva rashlađivanje, stavku po stavku, kako bi se ispunili finansijski ciljevi. Kao rezultat toga, izgledi trgovačkih rafova i postavki proizvoda se sve više uprošćavaju, a brendovi generalno najviše trpe u tome.
A novi koncept se ne odnosi na A-brendove i lidere kategorija. Globalni brendovi mogu da izdrže svoje, ali manje poznati mali i srednji proizvođači nacionalnih brendova često nisu u stanju da prate obim prodaje međunarodnih maloprodajnih giganata, a kamoli zahteve za specifičnom kombinacijom kvaliteta i cene. U međuvremenu, alternativni segmenti maloprodaje, kao što su regionalne mreže i nezavisni trgovci postaju sve manje atraktivni. I jedni i drugi gube tržišni udeo iz godine u godinu, ili su integrisani u veće konkurente ili su potpuno istisnuti sa tržišta.
Ruski operater hard diskonta Torgservis mogao bi imati koristi od ovog razvoja. Kompanija je radila na svom povratku u Evropu poslednjih meseci, ponovo pokrenuvši operacije u Belgiji i Španiji pod zastavom Mere i My Price. Ahilova peta kompanije Mere kada se povukla iz zapadne Evrope 2022. bila je njena ruska ponuda. Tokom prošle godine, prodavac je radio na reorganizaciji svojih linija snabdevanja. Ruski proizvodi sada gotovo da i ne postoje u radnjama. Uglavnom su zamenjeni brendiranim proizvodima, od kojih su mnogi rangirano drugi i treći nacionalni proizvođači.
I dok se pre početka rata u Ukrajini predviđalo da će Torgservis uspeti samo u najmanje imućnim delovima Evrope, dve godine rekordno visokih stopa inflacije možda su poboljšale izglede za ultra-niskobudžetni format. Kao što pokazuju nedavno objavljeni podaci Eurostata, evropske ekonomije sa natprosečnom kupovnom moći u nedavnoj prošlosti zabeležile su najveći pad pariteta kupovne moći (PPP), mere relativnog životnog standarda. U najvećoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, indeks PPP je pao za 3,4% na 115 između 2021. i 2023. godine, u poređenju sa prosekom EU-27 od 100. U Francuskoj je indeks pao za 1,9% na 101 u istom periodu, dok je u Holandiji i Belgiji pao za 0,8% na 130, odnosno za 2,5% na 117.
Malo je verovatno da će se pojaviti konkurencija u vidu etabliranih diskont giganata, pa se ne očekuje da Lidl ili Aldi uđu u ovaj tržišni segment. Čini se da je Aldi Süd prepoznao otvaranje ove niše ustvari kao deo svoje ulazne karte u segment supermarketa. Sredinom prošle godine, Aldi Süd je počeo da testira krovni brend pod nazivom „Einfach gut“ („jednostavno dobro“), čije cenu su niže od već uobičajeno niskih cena. Međutim, nije bilo većeg marketinškog pritiska ili lansiranja kroz kategorije. Torgservis i drugi trgovci ovog tipa u nastajanju, kao što je Vollmart u Poljskoj, mogli bi biti na dobitku od trenutnog ekonomskog pada, sa mogućnošću da iskoriste ovu, do sada, nezauzetu tržišnu nišu.
Foto: Sebastian Rennack
| O AUTORUSebastian Rennack je osnivač Aletos Retail Advisory, internacionalni retail analitičar i bivši međunarodni dopisnik Lebensmittel Zeitunga, vodećeg nemačkog nedeljnog poslovnog lista za FMCG sektor. Takođe, ima veliko praktično iskustvo u industriji kao bivši član međunarodnih timova za operacije Schwarz grupe i Metro grupe u Poljskoj, Ukrajini i Rusiji. |
