Gordana Vraštanović Pavićević, specijalista sanitarne hemije: Plastika i mi

***Piše: Gordana Vraštanović Pavićević, spec.san.hem/samostalni stručni saradnik u Fieldtest. d.o.o. i savetnik za poslove u vezi predmeta opŝte upotrebe GVPCONSULT*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/gordana-vrastanovic-pavicevic-kolumna.png)*** S obzirom na to da je plastika relativno jeftina sirovina za proizvodnju različitih predmeta, brzo i lako je našla primenu i zamenila druge materijale, kao što su staklo, metal, legure metala, papir, karton, drvo... To čini proizvode od plastike pristupačnijim široj populaciji, a doprinosi ekonomskom rastu i razvoju svake grane industrije. Od plastike se sada proizvodi nameštaj, odeća i druga vrsta tekstila, ambalaža, delovi u građevinskoj, automobilskoj i transportnoj industriji, električni uređaji, delovi u telekomonikacionoj industriji, oprema za sport, medicinska oprema i mnogi drugi proizvodi. Jednostavno - plastika je postala nezamenjiv i lako dostupan materijal, s obzirom na to da se proizvodi iz izvora fosilnih goriva, koji je još uvek dostupan izvor sirovina za njenu proizvodnju. Prema podacima OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) 2019. godine je proizvedeno 460 miliona tona plastike, što je skoro dvostruko više nego 2000. godine. Kako je potreba i potražnja za plastikom sve veća, ovaj trend povećanja proizvodnje i dalje se nastavlja. Međutim, s obzirom na to da je plastika nerazgradiva u prirodi, sva proizvedena količina, pre ili kasnije, postane otpad. Velike količine plastike u prirodi predstavljaju ozbiljnu pretnju za životinje i biljke, ali i za ljude, koji mogu konzumirati mikročestice plastike putem hrane i vode. Na svim kontinentima je ogromna količina plastike na otpadu. Iako ona čini oko 1% ukupnog otpada, ovaj problem je postao ključni za ekologiju, ekonomiju i zdravlje ljudi. Zbog toga su sve svetske oganizacije poput Ujedinjenih nacija (UN), Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNDP), Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Svetska trgovinska organizacija (STO) i druge pokrenule aktivnosti kako bi se ovaj problem umanjio i rešio. Regulatorna tela, donošenjem propisa, takođe pokušavaju da reše negativan uticaj plastike i na zdravlje ljudi i na ekološki problem stvaranja otpada i emisije gasova koji imaju efekat „staklene bašte“, a samim tim i na klimatske promene. | Održvi sistemi za sortiranje, sakupljanje i tretiranje otpada od plastike se razvijaju i u budućnosti će postati sastavni deo ekonomije svake zemlje. | Ali čini se da je civilizacija postala „zavisnik“ od plastike. Da li postoji bolji materijal koji može zameniti plastiku? Ekološki aktivisti propagiraju zamenu plastike prirodnim ili drugim materijalima, ili zabranu proizvodnje plastike. Čak se razvio trend „plastikofobije“. Ali ovi predlozi nisu mogući, niti održivi. Naučnici, tehnolozi, procesni inženjeri širom sveta pokušavaju da nađu bolje i održivije rešenje zamene plastike. Ipak, još se na tome intezivno radi, a „brza“ rešenja su bila najčešće i loša rešenja. Uticaj plastike, odnosno svakog proizvoda od plastike, kroz ceo životni ciklus (LCA) na ekološke efekte je moguće izračunati. Svi podaci ukazuju da je ovaj uticaj manji od svakog drugog materijala. Zato su cirkularna ekonomija, umesto linearne, razumno i minimalno korišćenje i upotreba plastike, tretiranje otpada, recikliranje, ponovno korišćenje, korišćenje biodegradabilnih inovativnih materijla, praćenje i primena naučnih saznanja o upotrebi različitih opsanih hemikalija i njihovo regulisanje u proizvodnji plastike, za sada dovoljno dobra rešenja. Održvi sistemi za sortiranje, sakupljanje i tretiranje otpada od plastike se razvijaju i u budućnosti će postati sastavni deo ekonomije svake zemlje. Jasno je da svet bez plastike ne može, ali rešenje se mora naći. Pitanje za svakog od nas je: koliko dopinosimo ovom problemu, a koliko rešenju?