Jelena Vasić, PKS: Srpska privreda i američke carine

***Piše: dr Jelena Vasić, Rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije, Privredna komora Srbije*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/jelena-vasic-pks-kolumna-0525-1.png)*** Osim hrane za kućne ljubimce, Srbija u SAD izvozi i gume, proizvode namenske industrije, delove za mašine i motore, suvo voće, zamrznute maline, kao i druge intermedijarne i proizvode za široku potrošnju. Među vodećim proizvodima koji predstavljaju neiskorišćen izvozni potencijal na ovom prekookeanskom tržištu nalaze se: setovi provodnika za paljenje vozila, lekovi, delovi za mašine, drveni nameštaj, delovi za motorna vozila, električni provodnici sa konektorima, kao i drugi proizvodi. Ukoliko dođe do realizacije najavljenih povećanja carina, a konkurentnost domaćih proizvoda bude dovedena u pitanje, potrebno je razmotriti diverzifikaciju izvoza ka drugim tržištima. Kao alternativu, domaći izvoznici mogu ciljati tržišta Evropske unije (EU27) i druga tržišta na kojima roba sa srpskim poreklom ostvaruje povlašćen položaj po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini ili u okviru Opšteg sistema trgovinskih preferencijala (GSP). Prema dostupnim analizama, neiskorišćeni izvozni potencijal na ovim tržištima prevazilazi onaj koji postoji u drugim zemljama Severne, Centralne i Južne Amerike. Dinamika trgovinskih odnosa između Srbije i SAD našla se u centru pažnje javnosti 5. aprila 2025. godine, kada je najavljeno uvođenje carina od 10% za uvoz robe u SAD. Posebnu pažnju izazvala je i najava od 9. aprila, kada je objavljeno da će carinska stopa od 37% biti primenjena na robu iz Srbije. Ipak, istog dana saopšteno je da će primena ove više carinske stope biti odložena za 90 dana, odnosno do srede, 9. jula 2025. godine, te da će do tada ostati na snazi carina od 10%. Prema informacijama sa sajta PKS, već postojeće carine od 25% na uvoz aluminijuma, čelika, automobila i auto delova, u koje spadaju i gume za putnička vozila, i dalje su na snazi. Dok svet prati novu rundu trgovinskih mera iz Vašingtona na različitim portalima, preporučujemo da posetite [novootvorenu stranicu Privredne komore Srbije,](https://pks.rs/strana/nove-carine-sjedinjenih-americkih-drzava/) gde možete pratiti najnovije informacije relevantne za privredu Srbije. Takođe je korisno podsetiti na status Srbije u okviru Opšteg sistema preferencijala (GSP) koji su SAD odobrile još 2015. godine. Iako je primena GSP programa obustavljena u decembru 2020. godine, on nije formalno ukinut, te ostaje otvoreno pitanje kada bi njegova aktivacija mogla biti obnovljena, posebno u svetlu aktuelnih dešavanja. Najava SAD o povećanju carina na proizvode iz Kine, ali i iz drugih delova sveta, deo je šire strategije usmerene ka jačanju američke industrije, podsticanju investicija i smanjenju zavisnosti od uvoza. Iako Srbija ostvaruje relativno malu vrednost robne razmene sa SAD u poređenju sa EU27, postoje određene tržišne niše u kojima domaći izvoznici već godinama beleže dobre rezultate, od gumarske i hemijske industrije, preko specijalizovane industrijske opreme i nameštaja, do prehrambenih proizvoda. Dodatni rizici po poslovanje domaće privrede prisutni su i u slučajevima kada su srpske kompanije deo međunarodnih lanaca snabdevanja. U takvim okolnostima svaki poremećaj u globalnim trgovinskim tokovima može se indirektno odraziti na poslovanje izvoznika i logističku podršku, kroz rast troškova, produžene rokove isporuke ili smanjenje potražnje. Takođe, aktuelne promene utiču i na izvoznike koji posluju preko posrednika iz trećih zemalja a koji nisu registrovani kao direktni izvoznici u SAD. Ovo je posebno izraženo u privrednim granama automobilske i elektroindustrije. | Alternativna tržišta sa dinamičnim rastom uvoza su članice EU27 i zemlje sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini ili koristi Opšti sistem trgovinskih preferencijala (GSP), a koje obuhvata tržište od 2,4 milijarde potrošača. | Iako se na američko tržište plasira svega oko 2,2% ukupne vrednosti domaćeg robnog izvoza (619,5 miliona evra), srpski izvoz u SAD je tokom prethodnih pet godina beležio prosečan godišnji rast od 18%, dok je uvoz rastao po stopi od 7%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija u trgovinskoj robnoj razmeni sa SAD ostvaruje deficit, koji je u 2024. godini iznosio 64,2 miliona evra. Srbija je, međutim, značajno konkurentnija na američkom tržištu kada je reč o izvozu usluga, sa prosečnim godišnjim rastom od 25% u periodu 2020-2024. godine. Samo u 2024. godini, prihodi od izvoza usluga dostigli su 1,8 milijardi evra. Zbog toga, IT rešenja u tržišnim nišama, kao što su poljoprivredna tehnologija (*agritech*), digitalne i tehnološke inovacije u zdravstvu (*healthtech*), kao i inovativni prehrambeni proizvodi sa zdravstvenim beneficijama, mogu biti jedna od opcija strateškog pristupa za dalji razvoj i pozicioniranje Srbije na američkom tržištu. Domaći izvoznici postavljaju ključno pitanje: kako očuvati prisustvo na tržištu SAD, koje važi za jedno od najzahtevnijih, ali i najperspektivnijih tržišta na svetu. U kontekstu sve intenzivnijih geopolitičkih tenzija koje sve češće rezultiraju konkretnim ekonomskim barijerama, srpski izvoznici se suočavaju sa strateškim izazovima – kako zaštititi postojeće pozicije, ali i kako otvoriti nova vrata na američkom tržištu, koje je samo u 2024. godini činilo 14% globalnog uvoza, sa ukupnom vrednošću od 3,2 biliona evra. Najavljene carinske mere najviše bi pogodile izvoz industrijskih proizvoda, uključujući: gume za vozila, prozvode namenske industrije, delove za klipne motore, centrifugalne pumpe, proizvode od asfalta i sličnih materijala, motore i generatore jednosmerne struje, proizvode od mesinga i aluminijuma, frižidere za domaćinstvo, kao i drugu tehničku robu. U segmentu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, među najzastupljenijim su: hrana za pse i mačke, suvo voće, šumsko voće, džemovi iostali prehrambeni proizvodi. Zbog toga je u narednom periodu neophodno razmotriti izvozni potencijal na ovom tržištu, ali i identifikovati alternativna tržišta za domaće izvoznike, naročito ona na kojima Srbija ima pristup povlašćenim carinskim režimima kroz sporazume o slobodnoj trgovini ili trgovinske preferencijale. Srbija je, uz Poljsku, Tursku, Južnu Koreju, Slovačku i Sloveniju, prepoznata kao jedna od globalno konkurentnih zemalja u razmeni guma za vozila. SAD učestvuju sa 22% u ukupnom svetskom uvozu guma, pri čemu zauzimaju prvu poziciju kao vodeći globalni uvoznik. Srbija trenutno izvozi gume u SAD u vrednosti od 135,5 miliona evra. Analize podataka o međunarodnoj robnoj razmeni ukazuju da su perspektivna tržišta na američkom kontinentu: Brazil, Argentina i Čile. Osim toga, Meksiko, Brazil i Kanada predstavljaju tržišta čiji je uvoz guma u periodu 2020–2024. godine rastao brže od globalnog proseka, što ih čini posebno atraktivnim za dalji plasman. Ipak, i dalje postoji značajan neiskorišćen potencijal na bližim tržištima, kao što su: Nemačka, Ruska Federacija, Italija, Francuska i druge evropske zemlje. Procene ukazuju da samo prva tri navedena tržišta (Nemačka, Rusija i Italija) predstavljaju neiskorišćeni izvozni potencijal za domaće izvoznike u vrednosti 26,5 miliona evra. SAD su, odmah nakon Nemačke, drugo najveće uvozno tržište hrane za pse i mačke, sa uvozom vrednim 2,4 milijarde evra u 2024. godini. Time, uvoz SAD predstavlja 8,4% svetskog uvoza ovog proizvoda. Izvoz iz Srbije na tržište SAD u istoj godini dostigao je 32,3 miliona evra. Iako domaći proizvođači hrane za pse i mačke beleže konkurentnost i suficit u međunarodnoj razmeni, i dalje postoji neiskorišćen potencijal. Na evropskom tržištu, najveće mogućnosti za proširenje izvoza nalaze se u: Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Austriji. Procene ukazuju da neiskorišćen izvozni potencijal Srbije na ovih pet tržišta iznosi oko 70,0 miliona evra. Na američkom kontinentu, perspektivna tržišta za domaće proizvođače hrane za kućne ljubimce su: Urugvaj, Kostarika i Peru. Među domaćim proizvodima koji imaju dodatnu izvoznu perspektivu na tržištu SAD posebno se izdvajaju: 1\. Kablovski setovi za paljenje (za vozila) – proizvod sa najvećom apsolutnom razlikom između potencijalnog i stvarnog izvoza, što ostavlja prostor za dodatni izvoz u vrednosti od 36 miliona evra. 2\. Lekovi za maloprodaju – SAD učestvuju sa 22% u ukupnom svetskom uvozu lekova i zauzimaju prvo mesto na listi uvoznika. Procena neiskorišćenog izvoznog potencijala Srbije za ove proizvode iznosi 28,0 miliona evra. 3\. Ostali drveni nameštaj (osim kancelarijskog, kuhinjskog, spavaćeg i stolica) – SAD su i za ove proizvode prvo globalno uvozno tržište, sa udelom od 27% u svetskom uvozu, dok je procenjeni neiskorišćen potencijal domaćih izvoznika 12,0 miliona evra. U uslovima neizvesnosti globalnog poslovnog okruženja, jasno je da domaća privreda uz podršku privredno–diplomatske mreže, ne sme ostati u defanzivnoj poziciji, već treba delovati strateški i proaktivno. Najavljeno povećanje carina može, paradoksalno, otvoriti prostor za diferencirane, visokokvalitetne proizvode i usluge iz Srbije koje se mogu bolje pozicionirati na američkom tržištu. Da bi se taj potencijal iskoristio, pored ekonomske diplomatije, neophodno je: · Učestvovati na specijalizovanim sajmovima u SAD, · Ojačati veze sa srpskom dijasporom, kao kanalom za distribuciju i marketing · Podstaći direktno prisustvo domaćih bendova na američkom tržištu. Svi relevantni akteri treba da imaju aktivniju ulogu u umrežavanju sa američkim partnerima, distributerima i investitorima, jer u savremenim uslovima strateška povezanost prevazilazi geografsku udaljenost. Jedna od ključnih mera je ciljana podrška izvoznicima, posebno malim i srednjim privrednim društvima kroz: · Grantove za internacionalizaciju, · Organizovane nastupe na sajmovima u SAD, · Pomoći pri sertifikaciji proizvoda, · Edukaciju o američkim standardima i poslovnim praksama. Uz sve navedeno, neophodno je prilagoditi ponudu za američko tržište u skladu sa principima održivosti izvoza, autentičnosti proizvoda i dalje specijalizacije domaćih roba i usluga. S obzirom na zatvaranje i usporavanje pojedinih tržišta, postaje jasno da su potrebni svi oblici institucionalne i strateške podrške kako bi se domaća privreda usmerila ka pouzdanim, inovativnim i alternativnim partnerima širom sveta. Trgovinske promene nameću potrebu za zajedničkim fokusom ka stabilnijem, diversifikovanom izvozu i većem prisustvu na tržištima sa visokom dodatom vrednošću. Sjedinjene Američke Države ostaju jedno od najprivlačnijih i najkonkurentnijih tržišta na svetu, a za Srbiju aktuelne promene zahtevaju: · jačanje institucionalne podrške izvozu, · povezivanje sa dijasporom kao podrškom za ulazak i širenje na američkom tržištu i · uspostavljanje strategije zasnovane na donošenju odluka kroz podatke i pravovremene informacije. | Ukoliko su navedene teme u fokusu Vašeg poslovanja, preporučujemo da pratite i prisustvujete događajima u Privrednoj komori Srbije. Informacije o organizaciji nastupa domaće privrede na sajmovima širom sveta, možete pratiti preko linka. Dodatne informacije o tržištu SAD i ostalim stranim tržištima možete pronaći na:https://pks.rs/strana/nove-carine-sjedinjenih-americkih-drzava/https://pks.rs/strana/medunarodni-ekonomski-odnosi |