Kako struktura razmene usluga utiče na ekonomiju Srbije?

Najveći doprinos rastu izvoza usluga i dalje dolazi iz IKT sektora i poslovnih usluga, što potvrđuje da Srbija i dalje ima snažnu izvoznu bazu u znanjem intenzivnim delatnostima od softvera i digitalnih rešenja do profesionalnih i savetodavnih usluga. Sa druge strane, rast uvoza usluga dominantno je vođen turizmom (4,2 milijarde evra). Geografski posmatrano, Srbija najviše izvozi usluge u SAD, Nemačku i Veliku Britaniju, dok se najviše uvoze iz Grčke, Nemačke i Švajcarske. Ova struktura potvrđuje oslonjenost izvoza na razvijena tržišta, dok je uvoz usluga snažno povezan sa turističkim tokovima i poslovnim vezama sa evropskim partnerima. Tokom prvih jedanaest meseci 2025. godine Srbija je u razmeni usluga ostvarila pozitivan saldo od 1,9 milijardi evra (izvoz 13,6 milijardi evra i uvoz 11,7 milijardi evra). Ovaj suficit vođen je neravnomernom strukturom, odnosno viškovima u „modernim“ uslugama i deficitima u tradicionalnim kategorijama. Drugim rečima, Srbija zarađuje na znanju, ali troši na transport, putovanja i licence. Transport i turizam su usluge u kojima je najizraženiji deficit, pre svega u turizmu (deficit 1,7 milijardi evra), posebno sa Grčkom, Crnom Gorom, Turskom, UAE, Švajcarskom i Egiptom. Sličan obrazac je i kod transporta (deficit 483 miliona evra), naročito u prevozu robe. Građevina i prerađivačke usluge pokazuju stabilnu, ali ograničenu snagu s obzirom na to da građevinske usluge beleže blag suficit (77 miliona evra), uglavnom zahvaljujući angažmanu domaćih firmi u inostranstvu. Ipak, obim je i dalje skroman u poređenju sa potencijalom, naročito ako se uzme u obzir snaga domaće građevinske operative. Usluge prerade na tuđim fizičkim inputima takođe su u suficitu, što ukazuje na uključenost domaćih firmi u međunarodne proizvodne lance (primer su firme koje obavljaju obradu ili doradu proizvoda). Finansije, osiguranje i licence ukazuju na troškove poslovanja iako u segmentu finansijskih usluga (deficit 68 miliona evra) i osiguranja (deficit 46 miliona evra) Srbija beleži umeren deficit. Veći je deficit kod naknada za korišćenje intelektualne svojine (deficit 611 miliona evra), što su licence, softveri, franšize, patenti, brendovi, bez čega savremeni biznis ne može. IKT i digitalne usluge su motor suficita bilansa usluga. To su telekomunikacione, kompjuterske i informacione usluge, sa suficitom od čak 3,2 milijarde evra za prvih jedanaest meseci 2025. godine. Gotovo ceo višak dolazi iz kompjuterskih usluga (3,1 milijarda evra) što potvrđuje da je IT sektor ključni izvozni adut Srbije. U praksi, to su domaći programeri, inženjeri i IT kompanije koje rade za strane klijente, dok su troškovi uvoza relativno niski, internet, softverske licence i „cloud“ servisi koji ne prevazilaze dodatu vrednost rada. Ujedno predstavljaju primer kako znanje može da generiše snažan izvoz i dodatu vrednost. Poslovne usluge ostvaruju značajan suficit od 1.2 milijarde evra, što potvrđuje da Srbija u ovom segmentu ima rastuću konkurentsku prednost. Izvoz ovih usluga (3,4 milijarde evra) znatno premašuje uvoz (2,2 milijarde evra), a struktura pokazuje da se radi o znanjem intenzivnim delatnostima koje nisu vezane za fizičku proizvodnju. Najveći je doprinos profesionalnih i menadžerskih usluga, koje generišu suficit u vrednosti 873 miliona evra i one uključuju konsultantske, pravne, računovodstvene, inženjerske i menadžerske usluge koje domaće firme sve češće pružaju stranim klijentima. U praksi, to su projekti savetovanja za međunarodne kompanije, upravljanje procesima, tehnička dokumentacija i podrška poslovanju. Pozitivan saldo beleže i usluge istraživanja i razvoja, sa suficitom od 159 miliona evra, što ukazuje na rast izvoza razvojnih, analitičkih i inovacionih usluga. Iako je ukupna vrednost još uvek skromna, ovaj segment je strateški važan jer pokazuje pomak ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, gde se domaći timovi uključuju u međunarodne R&D projekte, razvoj softverskih i tehničkih rešenja. Segment tehničkih, trgovinskih i ostalih poslovnih usluga takođe beleži blag suficit (171 milion evra) što ukazuje da je Srbija u ovom delu i dalje snažno integrisana u međunarodne lance usluga, često kao deo regionalnih i globalnih sistema. Kod ličnih, kulturnih i rekreativnih usluga ostvaren je manji, ali stabilan suficit (188 miliona evra), pre svega zahvaljujući audiovizuelnim i srodnim uslugama (suficit 127 miliona evra) i obuhvata filmsku i TV produkciju, postprodukciju, kreativne i digitalne usluge koje se sve češće pružaju međunarodnim naručiocima i potvrđuju rast izvoza kreativne industrije. Ovi podaci pokazuju da se izvoz usluga u Srbiji sve više oslanja na znanje, stručnost i kreativnost, a ne na fizičku infrastrukturu a poslovne usluge postaju jedan od najstabilnijih izvora suficita u spoljnoj trgovini, sa potencijalom daljeg rasta kroz ulaganja u ljudski kapital, digitalizaciju i internacionalizaciju domaćih firmi. Razmena usluga daje jasniji signal budućeg pravca razvoja. Srbija ostvaruje suficit zahvaljujući IKT sektoru, profesionalnim, kreativnim i poslovnim uslugama, oblastima u kojima se izvozi znanje. Upravo tu se ogleda da domaća konkurentnost ne zavisi od veličine tržišta ili prirodnih resursa, već od ljudskog kapitala, veština i sposobnosti da se posluje na međunarodnom tržištu. Istovremeno, rast uvoza usluga, posebno kroz turizam, transport i licence, pokazuje koliko je ekonomija otvorena i povezana sa svetom.