Njen detektor za lažni sjaj je nepogrešiv. Kad pokušam da joj nešto predstavim kao odličnu ideju (a mi majke imamo talenat da odličnom idejom proglasimo sve što ide nama u prilog), ona to prepozna za tri sekunde. Dovoljan je jedan pogled preko ramena i lagano podignuta obrva, i znam da moja kampanja nije prošla. Nula konverzija. Sledeći put, molim vas, sa boljim argumentom.
I onda, između jednog „zašto” za večerom i jednog pogleda preko ramena, shvatim da već godinama pod mojim krovom živi najbolji marketinški konsultant kog sam srela. Bez pitcheva, bez prezentacija, bez status sastanaka. Red je da zapišem najbitnije što sam pokupila od nje.
Ne kupuje priče, kupuje istinu. Ima ugrađen radar za sve što je prenaduvano, ulickano i preterano. Ako joj nešto obećam pa ne ispunim, gotovo je. Nema drugog pokušaja, nema „ma daj, još jednom”. Otežalo mi je to život, priznajem. Ali me je i nateralo da dvaput proverim svaku reč pre nego što je izgovorim, i kod kuće i na poslu.
Pita „zašto” dok me ne izludi. „Zašto baš tako?” Nekad pomislim da pita samo da bi me testirala (i to radi, s velikim uživanjem). A onda se uhvatim kako ni ja nemam odgovor... To je obično trenutak kad shvatim da nešto vredi preispitati. Isto tako je i na poslu. Jedno obično “zašto”. Deluje kao sitnica, a ume da otvori pola strategije.
Kaže kad joj je dosadno. Mi odrasli smo naučili da ostanemo pristojni. Odsedimo sastanak. Odslušamo prezentaciju. Odgledamo reklamu. Klimnemo glavom. Ona nema taj problem. Ako joj je nešto dosadno, znaću to za manje od minuta. Nekad me to nervira. Nekad mi bude korisnije od bilo kog istraživanja, jer u marketingu često analiziramo šta ljudima privlači pažnju, a mnogo ređe sebi priznamo kada je zapravo gubimo.
I još nešto me je naučila: ne zaslužuje sve (i svako) moju pažnju. Ja sam iz generacije koja je naučena da odgovori na svaki mejl i isprati svaku temu. Možda ona ne procenjuje bolje od mene, ali procenjuje drugačije. Odrasla je u svetu u kome se za njenu pažnju svakog minuta bori na stotine poruka, objava, videa i notifikacija. Da bi sačuvala fokus, morala je rano da razvije filtere. Mi smo učili kako da privučemo pažnju. Njena generacija uči kako da je sačuva. Što je više posmatram, sve više mislim da je to jedna od najvažnijih veština današnjice. U marketingu često pričamo kako da privučemo pažnju ljudi. Ređe se pitamo da li smo je zaista zaslužili. A možda je upravo u tome razlika između poruka koje samo prođu pored nas i onih koje ostanu sa nama.
Naravno, nije da je taj konsultant-detektor uvek lak za saradnju. Ima dana kad bih joj rado poslala brief sa jasnim rokom i molbom da se obrva ne diže pre druge rečenice. Ali sam odlučila da na to gledam sa zahvalnošću. Jer ako sam nešto dobro uradila, to je da sam odgajila osobu koja ne naseda na prazna obećanja, ni u marketingu, ni u životu. A usput sam, potpuno besplatno, dobila inhouse obuku iz modernog marketinga.
I baš sad me zove iz kuhinje. Ne može da nađe sok, iako stoji tačno ispred nje. Prozre svaku preteranu reklamu, ali frižider je, izgleda, i dalje neistražena teritorija.
