Suštinu prodaje učila sam kao dete — u dedinoj prodavnici

Deda je vodio posao\. Mama je bila trgovac\. A ja sam bila dete koje je tu provodilo sate – ne zato što je moralo, već zato što je volelo da bude tu\. Pomagala sam da se složi roba, brisala police, iznosila pakete iz magacina kad zatreba\. Najviše sam volela slaganje cigareta u rafove\. Red, simetrija i osećaj da sve ima svoje mesto i da se svako lice pakle lepo vidi, a iza njega stoje naslagane iste takve pakle smo bočno\. Danas bih rekla – prva lekcija iz vizuelnog identiteta, merchandising\-a i iskustva kupaca\. Kupci su dolazili svakodnevno\. Neki po hleb, neki po cigarete, neki samo da popričaju\. Mama je znala šta kome treba i pre nego što bi to izgovorili\. Deda je znao kada treba da ćuti, kada da se našali, a kada da zamoli ljubazno nekog da izađe iz radnje, retko doduše, ali dešavalo se i to\. Niko nikada nije pokušavao da „uvali“ nešto više\. Prodaja se dešavala prirodno uz razgovor – kao prirodan nastavak odnosa sa ljudima koji su cirkulisali stalno\. Pred kraj dana dobijala sam ozbiljne zadatke\. Deda bi mi dao da saberem pazar i da oribam pod\. Verovao mi je\. A to poverenje je bilo važnije od samog zadatka\. Kada završim, na stolu bi me čekale krem bananica i Cocta\. Moja dnevna nagrada\. Nije bila velika, ali je bila tačno odmerena \- dovoljna da znam da je moj trud primećen\. Tada još nisam znala da upravo tu učim suštinu prodaje\. > Ako imaš poverenje, prodaja dolazi kao prirodan nastavak odnosa među ljudima\. Mnogo godina kasnije, kroz moje prvo ozbiljnije radno iskustvo, provela sam 13 godina u HR\-u, radeći sa ljudima koji prodaju imaju u malom prstu\. U Neltu sam imala privilegiju da radim sa prodajnim timovima, da idem na teren, da učestvujem u treninzima, da radim role play\-eve i posmatram kako se znanje, veština i ličnost prepliću u vrhunskim prodavcima\. Tada sam jasno povezala tačke\. Dobra prodaja nema veze samo sa tehnikom\. Ima veze sa integritetom\. Sa sposobnošću da slušaš\. Sa hrabrošću da kažeš istinu, čak i kada nije upakovana u najlepšu mašnu\. Danas se bavim prodajom konsultantskih usluga u svojoj firmi\. Prodajem znanje, iskustvo i pristup\. Prodajem poverenje\. To je najzahtevnija roba – nema je na polici, nema cenu na etiketi, ne može se probati unapred\. Gradi se kroz razgovore, kroz doslednost, kroz ono što uradiš kada stvari ne idu savršeno\. Posle dugih dana i mnogo sastanaka, često se zapitam: šta je danas za mene dedina krem bananica i Cocta? Šta je nagrada nakon svih razgovora u kojima se ne prodaje proizvod, već odnos i znanje? Najčešće je to feedback klijenata\. Onaj koji dođe tek na kraju, kada se prođu teške faze projekta\. Kada kažu da vole da rade sa nama jer govorimo otvoreno\. Jer ne ulepšavamo stvarnost\. Jer stojimo iza onoga što znamo – i priznajemo ono što ne znamo\. To je moja današnja nagrada na stolu\. Neki ljudi se sa prodajom rode, a neki je otkriju kasnije\. Ali suština je ista kao u dedinoj prodavnici: ako nema poverenja, nema ni pazara\. A ako imaš poverenje, prodaja dolazi kao prirodan nastavak odnosa među ljudima\. I zato verujem da sam suštinu prodaje zaista naučila kao dete\. Tamo gde je sve počelo – u jednoj maloj prodavnici, uz dedino poverenje, mamin zagrljaj i uz krem bananicu i Coctu na kraju dana kao potvrdu da je posao urađen kako treba\.