Svaki ponedeljak je nov. Pivo je staro — i baš zato relevantno.

Pivo, sa druge strane, ne funkcioniše po logici početka. Ono traje u kontinuitetu, već vekovima. I možda baš zato ima šta da nas nauči, jer u sebi nosi taj ritam koji nam danas često nedostaje, a koji podrazumeva vreme, strpljenje, proces i meru. Ne juri, ne preskače faze i ne traži prečice. Volela bih da i sama to češće umem. Kada sam prošle godine ušla u pivsku industriju, jedno od prvih pitanja je bilo otkud žena u „muškoj“ industriji. A posle iznenađenja bi po pravilu usledilo oduševljenje, posebno drugara, tata i saradnika iz okoline. Ali ono što mnogi nisu znali je da prva piva nisu pravili ni monasi ni industrijalci, već žene. U domaćinstvima drevne Mesopotamije, pivo se kuvalo za porodicu, za zajednicu, za goste. Iz ženskih ruku je krenulo dalje. I danas je ta tradicija u samoj srži piva. Pivo se vekovima pravi od vode, slada i žitarica, hmelja i kvasca. Nije nevažno da je cvet hmelja, onaj koji pivu daje gorčinu, aromu i ravnotežu, zapravo ženski cvet biljke. Negde sam pročitala da upravo ti prirodni sastojci daju više od 450 različitih jedinjenja. Složeni proces proizvodnje stvara niz komponenti koje zajedno kreiraju čitav univerzum ukusa i mirisa. To je lep podsetnik da jednostavno ne znači površno, i da sporije ne znači manje vredno. >Možda je baš u tome poenta ovog ponedeljka u januaru, ne da budemo drugačiji, nego da budemo malo pažljiviji prema sebi. Da se vratim na početak. Na fabrička podešavanja. U vremenu u kojem se sve meri brzinom, pivo podseća da neke stvari ne treba ubrzavati. Kvasac ima svoj ritam. Ukusi traže vreme da se slože. A dobar rezultat ne dolazi iz prečica, već iz procesa. I to pišem sebi isto koliko i drugima. Često uhvatim sebe kako jurim, planiram i resetujem, umesto da se zaista zaustavim i zapitam gde sam i šta želim da zadržim. Možda je baš u tome poenta ovog ponedeljka u januaru, ne da budemo drugačiji, nego da budemo malo pažljiviji prema sebi. A prethodnih godinu dana sam, zahvaljujući pivu, osvežila svoje podsetnike: - Za sve što je vredno potrebno je vreme. - Vrednosti se ne menjaju iz sezone u sezonu. - Čekanje se isplati kad imaš jasan cilj pred sobom. I da, ponekad najveći reset nije u tome da sve bacimo i krenemo ispočetka, već da se vratimo onome što već ima smisla, sebi i svojim fabričkim podešavanjima.