Da li je beskavezni uzgoj koka nosilja samo prolazni trend ili je budućnost?

Urbanizacijom je uzgoj hrane postao stvar koja više i nije tako lična kako je bila kroz istoriju. Razmenu je potisnula monetizacija, a većina ljudi danas u kontakt sa svojom hranom dođe tek kada je u krajnjoj formi obroka. Sve više ekrana raznih veličina, a sve manje gaženja po poljima nas je veoma otuđilo od proizvodnje hrane. Industrijalizacija je uskočila u „pravo vreme“ – postalo je moguće maksimizirati proizvodnju hrane bez ikakve osude potrošača. Tako su kokoške nagurane u kaveze, sunce je zamenjeno svetlom sijalice kojom se učestalost nošenja jaja dovodi na najviši nivo, a trava pod nogama je zamenjena metalnom žicom. Ovaj sistem se održavao dok potrošači nisu znali šta se dešava iza zatvorenih vrata farme. Zahvaljujući istragama i prikazivanjem materijala sa farmi, potrošači su zauzeli jasan stav: ne želimo da učestvujemo u ovome. Shodno tome, većina kompanija je počela da prati vrednosti potrošača, pa smo tako svedoci mnogih svetskih obaveza (eng. commitment) koje su objavljene, a umnogome i ispunjene. Najveći lanci supermarketa i restorana su rekli ne jajima iz kaveznog uzgoja i time utabali put za one manje kompanije. Transparentnost je postala norma – potrošači žele da znaju šta podržavaju svojim novcem. Aktivisti za prava životinja više nisu samo ljudi koji se na ulici bore za njih – sada su aktivni partneri kompanijama koje žele da prate vrednosti svojih potrošača i budu deo budućnosti bez kaveza. Tako je nastala i kampanja *Slomimo kaveze u Srbiji*, koja pomaže kompanijama da ukinu korišćenje i prodaju jaja iz kaveznog uzgoja. Pitanje koje uvek najpre dobijemo je: „Pa ko se, bre, bavi kokoškama, i to još u Srbiji?“ Mi. Kokoške su jedne od životinja koje trpe najviše patnje. Zbijene u male, metalne kaveze, bez mogućnosti da rašire krila i osete travu pod nogama. Iako mogu da žive i do 15 godina, u industriji jaja se kokoške „menjaju“, kako vole da kažu, kada im opadne „produktivnost“, odnosno broj jaja koji je očekivano da snesu, i retko kada žive duže od 20 nedelja. Većina muških pilića se odmah po izleganju ubije jer nisu korisni industriji jaja. Ako vam je ovo stvorilo neko neprijatno osećanje, već se razumemo. Već delite vrednosti sa nama i verujem da možete da razumete zašto smo odabrali da se borimo baš za koke nosilje. Antropološkinja Margaret Mid je rekla: „Nikad ne sumnjaj u to da mala grupa brižnih, posvećenih građana može da promeni svet; u stvari, to je jedino što ga je ikada i menjalo“. To je jedan od mojih omiljenih citata. Postoji jedno „ali“. To „ali“ je da više nismo „mala grupa brižnih, posvećenih građana“. Sada smo velika grupa ljudi koja prati svoje vrednosti i koja želi bolji svet za životinje. Biramo da jaja iz kaveznog uzgoja ne budu deo našeg sveta. Zalažemo se za svoja uverenja i to tražimo i od kompanija. Tražimo da na svoje poslovanje gledaju holistički i prate sveobuhvatni uticaj, da budu transparentni i društveno odgovorni i da ukinu jedan od najokrutnijih načina proizvodnje hrane. Tražimo da prestanu da koriste jaja iz kaveznog uzgoja. Bezbedno je reći da nisam stručnjakinja za ekonomiju i biznis i sigurna sam da će neki smisliti hiljadu razloga „zašto ne“. Ali onaj najvažniji je „zašto da“. Jer se kompanije baš sada nalaze na raskrsnici – mogu da budu deo budućnosti ili da ostanu u izgovorima prošlosti. Iskreno verujem da će većina kompanija doneti pravu odluku – da budu deo napretka i da podignu standarde dobrobiti životinja u svojim poslovnim procesima, te da svojim odlukama smanje patnju životinja u svetu. Jer u budućnosti kavezi ne postoje.