Lanac koji odlučuje

FMCG sektor u Srbiji ima značajnu ulogu u trgovinskoj razmeni, ali njegova struktura ukazuje na ograničeno učešće u segmentima sa višom dodatom vrednošću, uz istovremeni rast zavisnosti od uvoza, što direktno utiče na otpornost i efikasnost lanaca snabdevanja\. U svetu, u kojem prazna polica znači izgubljenog kupca, a kašnjenje u isporuci utiče na reputaciju i prihod, lanci snabdevanja nisu samo operativna podrška, već važan deo poslovne strategije\. Ono što se ranije posmatralo kao logistika danas predstavlja ključnu tačku konkurencije i dugoročne održivosti poslovanja\. U Srbiji, FMCG sektor prolazi kroz transformaciju koja nije samo tehnološka, već strateška: od optimizacije troškova ka upravljanju rizicima, od pojedinačnih odluka ka integrisanom, sistemskom pristupu koji povezuje sve karike, od dobavljača do krajnjeg potrošača\. FMCG sektor je važan izvozni segment, ali njegov rast je sporiji u odnosu na ukupnu industriju, što ukazuje na ograničen potencijal bez dodatne modernizacije i veće finalizacije proizvoda\. Srbija u FMCG lancima snabdevanja i dalje dominira u ranijim fazama \(sirovine i poluprerađeni proizvodi\), dok je prostor za veću vrednost u finalnim proizvodima nedovoljno iskorišćen\. Savremeni lanac snabdevanja nije linearan, već kompleksna mreža međusobno povezanih učesnika\. Obuhvata faze od sirovina, preko proizvodnje i prerade, do distribucije i krajnjeg potrošača, kao i tokove informacija i finansija koji omogućavaju njegovo funkcionisanje\. Ova međuzavisnost čini sistem istovremeno efikasnijim i ranjivijim, jer poremećaj na jednom mestu može izazvati lančanu reakciju kroz čitav sistem\. Zbog toga, stabilnost više nije podrazumevana kategorija, već rezultat kontinuiranog upravljanja, planiranja i koordinacije\. Sve veći značaj dobija integracija podataka i pravovremena razmena informacija, jer u savremenim lancima snabdevanja informacije imaju jednaku vrednost kao i proizvodi\. **FMCG između izvoznog potencijala i uvozne zavisnosti** Makroekonomski tokovi dodatno oblikuju ovu dinamiku\. Rast izvoza Srbije jeste važan signal, ali paralelni rast uvoza i pokrivenost uvoza izvozom robne razmene od 79% ukazuju na strukturnu zavisnost koja i dalje ograničava stabilnost sistema\. Struktura izvoza, oslonjena na delatnosti proizvodnje motornih vozila i prikolica, prehrambenih proizvoda, osnovnih metala, električne opreme i proizvoda od gume i plastike, pokazuje da se Srbija i dalje u značajnoj meri nalazi u fazama lanaca vrednosti sa nižim stepenom finalizacije uz nedovoljno iskorišćen potencijal za generisanje veće dodatne vrednosti\. U okviru FMCG sektora, izdvajaju se prehrambeni proizvodi, piće i duvan, kao i segment proizvoda za ličnu higijenu i domaćinstvo\. Iako pojedine kategorije, poput duvanskih proizvoda, ostvaruju stabilne izvozne rezultate i suficit, u drugim segmentima prisutna je izražena zavisnost od uvoza, naročito kod prerađenih proizvoda i farmaceutskih artikala\. Segment proizvoda za ličnu higijenu i zdravlje snažno zavisi od uvoza\. Istovremeno, kod prehrambenih proizvoda dominira izvoz sirovina i poluprerađevina, dok je učešće finalnih proizvoda sa višom dodatom vrednošću i dalje ograničeno\. Struktura spoljne trgovine u FMCG segmentu jasno potvrđuje da i pored značajnog učešća u izvozu, Srbija i dalje učestvuje pretežno u nižim fazama lanca vrednosti, uz rastuću zavisnost od uvoza prerađenih proizvoda, što ograničava potencijal za generisanje veće dodatne vrednosti i jačanje otpornosti lanaca snabdevanja\. To ujedno ukazuje na potrebu za jačanjem domaćih kapaciteta u segmentima finalne proizvodnje, prerade i brendiranja\. Sa druge strane, zavisnost od uvoza energenata i pojedinih ključnih inputa dodatno povećava osetljivost sistema na spoljne šokove, što se direktno reflektuje na funkcionisanje lanaca snabdevanja\. To pokazuje da bez pomeranja ka proizvodima veće dodatne vrednosti i jačanja domaćih kapaciteta, lanci snabdevanja u Srbiji ostaju strukturalno ranjivi\. Rastuća zavisnost od uvoza, posebno kod prerađenih proizvoda, ukazuje na slabiju domaću finalnu proizvodnju i pritisak na trgovinski bilans\. Bez pomeranja ka proizvodima veće dodatne vrednosti i jačanja domaćih kapaciteta, lanci snabdevanja u Srbiji ostaju strukturalno ranjivi, uz kontinuiran pritisak na trgovinski bilans\. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/car-with-plastic-orange-white-boxes-goods-stands-pedestrian-zone-city.webp) **Logistika kao faktor rasta i otpornosti** U takvom kontekstu, logistika i distribucija postaju jedan od ključnih pokretača rasta\. Razvoj savremenih logističkih centara, unapređenje skladišnih kapaciteta i ulaganja u transportnu infrastrukturu direktno utiču na konkurentnost privrede\. Posebno je važno razvijati intermodalna rešenja i bolje povezivanje sa evropskim transportnim koridorima, jer efikasnost kretanja robe postaje jednako važna kao i sama proizvodnja\. Istovremeno, domaće investicije u logistiku i distribuciju i dalje su nedovoljne u odnosu na potrebe tržišta\. Ulaganja u skladišta, hladne lance, automatizaciju i IT sisteme mogu u relativno kratkom roku doneti vidljive rezultate, kako kroz smanjenje troškova, tako i kroz povećanje brzine i pouzdanosti isporuke\. Upravo u tim segmentima postoji prostor za brže jačanje konkurentnosti, posebno u sektorima robe široke potrošnje\. > Stabilnost lanaca snabdevanja ne zavisi samo od kretanja robe, već i od pouzdanosti finansijskih tokova i pravovremenih informacija Posebnu pažnju zahtevaju strateški proizvodi koji čine relativno mali deo asortimana, ali generišu najveći deo prihoda\. Njihova dostupnost direktno utiče na stabilnost poslovanja, zbog čega kompanije sve više razvijaju dugoročne odnose sa dobavljačima\. Umesto kratkoročnog fokusa na cenu, naglasak se stavlja na pouzdanost, kontinuitet i zajedničko planiranje\. Takav pristup omogućava veću otpornost sistema, ali i efikasnije upravljanje zalihama i troškovima\. Upravljanje zalihama u tom kontekstu postaje jedno od ključnih pitanja\. Držanje većih sigurnosnih zaliha povećava stabilnost, ali istovremeno podiže troškove i smanjuje efikasnost\. Sa druge strane, smanjenje zaliha povećava rizik od nestašica\. Zato kompanije sve više ulažu u alate koji omogućavaju bolju vidljivost potražnje i preciznije planiranje, kako bi se pronašao optimalan balans između dostupnosti proizvoda i troškovne efikasnosti\. **Operativni izazovi i nova pravila igre** Efikasnost lanaca snabdevanja zavisi od sposobnosti kompanija da usklade kvalitet, pouzdanost isporuke, brzinu reakcije i fleksibilnost, uz kontrolu troškova\. Upravljanje tim kompromisima predstavlja ključnu konkurentsku prednost, posebno u uslovima povećane neizvesnosti\. Razvoj e\-commerce kanala dodatno menja očekivanja tržišta i nameće potrebu za bržim i preciznijim isporukama, čime se povećava kompleksnost upravljanja\. Domaće tržište dodatno opterećuju strukturni izazovi, među kojima se izdvajaju nedostatak radne snage, posebno u transportu i logistici, rast troškova i infrastrukturna ograničenja\. Ovi problemi su izraženi i u međunarodnom transportu, gde regulatorni okvir Evropske unije, uključujući ograničenja u pogledu angažovanja vozača iz zemalja van EU, utiče na dostupnost transportnih kapaciteta i povećava operativnu neizvesnost\. Industrija i agro\-prehrambene delatnosti, kao ključni stubovi ekonomije, direktno zavise od efikasnosti logističkih sistema\. Bez stabilnih i dobro organizovanih rešenja, njihov razvojni potencijal ostaje ograničen, dok poremećaji u snabdevanju utiču na kontinuitet proizvodnje i plasman proizvoda\. U takvim uslovima, tehnologija postaje ključni alat transformacije\. Digitalizacija i veštačka inteligencija omogućavaju bolju vidljivost, preciznije planiranje i brže donošenje odluka, dok integracija svih funkcija lanca snabdevanja doprinosi većoj efikasnosti i otpornosti sistema\. Na kraju, stabilnost lanaca snabdevanja ne zavisi samo od kretanja robe, već i od pouzdanosti finansijskih tokova i pravovremenih informacija\. U savremenim uslovima poslovanja, konkurencija se sve više odvija između lanaca snabdevanja, a ne pojedinačnih kompanija\. Upravo sposobnost da se ti lanci efikasno povežu, upravljaju rizicima i brzo prilagode promenama biće ključni faktor dugoročne konkurentnosti privrede Srbije\.