Logistika kao strateška prednost

Sa početkom 2026\. godine FMCG industrija širom Velike Britanije, Evropske unije i Balkanskog regiona radi u novoj realnosti: neizvesnost je stalna, a konkurentska prednost sve više zavisi od toga koliko dobro organizacije kombinuju disciplinu troškova, otpornost, digitalne sposobnosti i održivost\. Ova godina je godina za strukturne promene u transportnim mrežama, skladištenju, snabdevanju i planiranju kako bi se ostalo sigurno pod pritiskom\. Čak i tamo gde se inflacija smanjuje, produženi uticaj visokih cena energije, ulaznih troškova i troškova radne snage nastavlja da smanjuje marže logistike\. **Rastući troškovi i izazovi sa radnom snagom** Upečatljiv primer je rastuća uloga putarina i regulatornih troškova: u zemljama kao što su Austrija i Mađarska, putarine po kilometru prijavljene su kao više od troškova goriva, što pokazuje da komponente troškova vođene usklađenošću postaju jednako važne kao i kretanja cena nafte\. Trošak isporuke pošiljki u Velikoj Britaniji početkom 2026\. godine iznosi oko 38,9% više nego 2018\. godine, veliko povećanje koje je važno ne samo za e\-trgovinu, već i za dostavu namirnica do kuće, ispunjenje narudžbina i modele robe široke potrošnje direktno ka potrošačima\. Kao rezultat toga, mnoge kompanije sada rangiraju transport među tri najveća operativna troška, dok je pre jedne decenije bio mnogo niže na listi\. Dalje, evropsko tržište drumskog teretnog transporta i dalje se suočava sa nedostatkom vozača teških teretnih vozila – anketa IRU otkrila je da oko 444\.000 radnih mesta za vozače kamiona nije popunjeno u Evropi u 2025\. godini, odnosno približno 7% od ukupnog broja registrovanih vozača\. Ovaj nedostatak utiče na sve: troškove \(plate i zadržavanje radnika\), pouzdanost usluga, planiranje mreže i sposobnost fleksibilnosti kapaciteta u pik periodima\. U Velikoj Britaniji, kompanije izveštavaju da je nedostatak radne snage centralna prepreka rastu u 2026\. godini, a mnoge se pripremaju da ponovo povećaju plate kako bi privukle ili zadržale zaposlene\. Skladištenje se suočava sa sličnim izazovima, posebno za fizički zahtevne poslove i nesocijalne smene\. Operativno, to povećava zavisnost od prekovremenog rada i agencijskog osoblja – što dodatno povećava troškove i smanjuje stabilnost\. Neposredna implikacija je jasna, pa se u 2026\. godini očekuje da FMCG industrija ide ili nastavi ka dve strategije: 1. Veća ulaganja u zadržavanje i obuku radne snage i 2. Brže usvajanje automatizacije i alata koji smanjuju zavisnost od radne snage\. Strateška promena je u tome što su kompanije manje fokusirane na „jedinstveni najefikasniji lanac“, a više na lance koji mogu biti fleksibilni – koristeći planiranje scenarija, alternativne rute i diverzifikovane opcije snabdevanja\. Otpornost se više ne tretira kao trošak; tretira se kao osiguranje\. **Veštačka inteligencija i digitalna rešenja** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ai-vestacka-inteligencija-distribucija-logistika-freepik.jpg) U 2026\. godini, veštačka inteligencija već predstavlja „operativni mozak“ lanaca snabdevanja – prelazeći iz eksperimenata u svakodnevno izvršavanje\. To ne znači potpuno autonomne mreže; već da se organizacije sve više oslanjaju na veštačku inteligenciju za podršku odlukama kao što su: - predviđanje potražnje, - pozicioniranje zaliha, - dinamičke rute, - rano identifikovanje saobraćajnih zastoja\. Ključni koncept je prediktivna logistika: umesto da prate kašnjenja nakon što se dogode, sistemi predviđaju prekide i preporučuju akciju pre nego što dođe do prekida usluge\. Ukoliko se pojave ograničenja u saobraćaju, vremenu ili mreži, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu da prilagode rute, preraspodele kapacitete ili rebalansiraju pozicioniranje zaliha\. Tu spadaju i digitalni blizanci – virtuelni modeli mreža i objekata koji omogućavaju menadžerima da sprovode „šta ako“ scenarije\. Digitalni blizanci pomažu da se odgovori na praktična pitanja kao što su: šta se dešava ako ključno skladište izgubi kapacitet? Koliko brzo se isporuke mogu rebalansirati? Koji SKU treba premestiti bliže zonama povećane potražnje? U Velikoj Britaniji, podaci iz anketa ukazuju na rastuću spremnost: oko 76% kompanija u lancu snabdevanja smatra da su sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji pogodni za unapređenje upravljanja dobavljačima i operativnih performansi\. Međutim, mnoge organizacije se i dalje suočavaju sa fragmentiranim sistemima i slabim kvalitetom podataka; nalazi pokazuju da 41% firmi navodi upravo to kao glavnu prepreku za bolju primenu veštačke inteligencije\. U 2026\. godini, pobednici će biti oni koji veštačku inteligenciju tretiraju kao deo jedinstvene strategije podataka, a ne kao dodatni alat\. **Niršoring, regionalizacija i automatizacija** Pitisak ka otpornosti ubrzava niršoring i regionalizaciju\. Anketa iz 2025\. godine pokazala je da 56% kompanija investira u niršoring, u poređenju sa 42% godinu ranije – jasan signal strukturne promene\. Politike EU dodatno podržavaju ovaj pravac kroz podsticanje proizvodnje bliže tržištima\. Za lance snabdevanja robe široke potrošnje to znači: - više dobavljača u Evropi, - više alternativnih izvora nabavke, - veću ulogu centralne i istočne Evrope i Balkana kao proizvodnih i logističkih centara\. Automatizacija skladišta sve više postaje standard\. Evropsko tržište u ovoj oblasti procenjeno je na šest do sedam milijardi evra i očekuje se dalji rast\. Primer kompanije HTG pokazuje konkretne benefite: brže isporuke, rad 24/7 i značajno manja potreba za prostorom\. Dekarbonizacija voznog parka je, takođe, u fokusu\. Kompanije, kao što su Tesco i Amazon, već uvode električna vozila i kamione, menjajući način funkcionisanja logistike u urbanim sredinama\. Ipak, tranzicija je neujednačena, sa infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima\. Godina 2026\. nije samo godina novih trendova – to je godina transformacije\. Lanci snabdevanja postaju pametniji, fleksibilniji i održiviji\. Kompanije koje logistiku posmatraju kao stratešku funkciju, a ne samo operativnu podršku, biće one koje će imati najveću prednost na tržištu\.