Marko Putnik, zamenik direktora, Marketing, Univerexport: Digitalna transformacija na kasi

![](https://instore.mpanel.app/image/cache/original/files/images/9k=) Evropsko tržište beleži snažan rast digitalnih i alternativnih metoda plaćanja. Prema podacima Evropske centralne banke, mobilna i instant plaćanja rastu po stopi većoj od 20% godišnje. U Srbiji, gde gotovina i dalje čini više od 60% transakcija u fizičkim prodavnicama, promena se ipak jasno nazire. U toku 2023. godine, zabeleženo je više od sedam miliona instant plaćanja putem IPS QR sistema, sa rastom većim od 50% u odnosu na prethodnu godinu. Gotovo sve banke na tržištu već omogućavaju jednostavno skeniranje QR koda direktno iz mobilne aplikacije, čime se proces plaćanja skraćuje na svega nekoliko sekundi. Korisnici u Srbiji i dalje se oslanjaju na kartice i gotovinu, pa čak i čekove, no digitalna pismenost i poverenje u mobilna rešenja rastu naročito među mlađim i urbanim potrošačima. Svako ko želi ovakvu vrstu kupaca, morao bi da prepozna i planira uvođenje modela plaćanja koje odgovaraju ovoj ciljnoj grupi i upravo tu leži prostor za diferencijaciju: trgovci koji omoguće raznovrsne metode plaćanja od klasičnih kartica, preko NFC tehnologije, do instant i virtuelnih POS rešenja, šalju jasnu poruku o orijentaciji ka korisniku i spremnosti da se prilagode njegovim navikama. Plaćanje više ne treba da bude ograničenje, već produžetak izbora koji potrošač ima u prodavnici. Još važnije, način plaćanja u značajnoj meri oblikuje ukupan doživljaj kupovine. | Plaćanje više ne treba da bude ograničenje, već produžetak izbora koji potrošač ima u prodavnici | Kod nas, zanimljiv kontrast digitalnim rešenjima predstavlja činjenica da plaćanje čekovima i dalje opstaje kao specifičnost srpskog maloprodajnog pejzaža, naročito kod većih kupovina ili nabavki proizvoda više vrednosti. Prema podacima Narodne banke Srbije, u toku 2023. godine evidentirano je više od 350.000 transakcija čekovima, što predstavlja blagi, ali konstantan pad u odnosu na ranije godine u korist rastućeg trenda digitalizacije u plaćanjima, kao i ponuda bankarskih proizvoda poput revolving ili installment platnih kartica. Takođe, u e-commerce-u, segmentu u ekspanziji u FMCG industriji, veći izbor načina plaćanja značajno utiče na konverziju. Dalja unapređenja u percepciji kvaliteta usluge mogla bi uslediti kroz proces integracije sa različitim partnerima poput društava za osiguranje i TelCo kompanijama. Trgovci u svojim online prodavnicama u Srbiji još uvek nude i opcije plaćanja u gotovini pored postojećih bezgotovinskih. Ovu praksu može izmeniti pojava ponavljajućih (recurring) transakcija koje se već pojavljuju kod inostranih programa lojalnosti sa mesečnom članarinom. Konačno, budućnost plaćanja u FMCG industriji ne zavisi isključivo od tehnologije, nego, u značajnoj meri i od razumevanja potrošača, integracije sa uslugama partnera. Trgovci koji prepoznaju plaćanje ne samo kao tehnički završetak, već i kao značajni element zaokruženog iskustva koje kupac ima, biće oni koji će aktivno učestvovati u konfiguraciji novih pravila igre na tržištu koje sve više očekuje brzinu, sigurnost i jednostavnost. Upravo čin plaćanja može biti faktor koji će napraviti razliku i učiniti od običnog kupca onog koji se vraća. I plaća.