Miloš Turinski, Infostud: Srbija na raskrsnici - tržište rada u znaku deficita

***Piše: Miloš Turinski, PR menadžer, Infostud*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/milos-turinski-infostud-kolumna.png)*** Dovoljno je pogledati Infostud, najveći sajt za zapošljavanje u zemlji, i videti više od 70.000 oglasa za posao objavljenih samo u prošloj godini. Činjenica je - imamo deficit radne snage. Ali kako smo došli ovde i šta nas čeka na ovom putu? Razloga za ovaj fenomen ima više. Starenje stanovništva, iseljavanje mladih kadrova, nesklad obrazovanja i potreba tržišta, loši uslovi rada u pojedinim sektorima - svi ovi faktori stvorili su teške uslove za poslodavce. Najtraženije ruke danas su one IT stručnjaka, mašinskih i elektro inženjera, građevinskog radnika, ali i zanata poput konobara, automehaničara, vodoinstalatera. Često, iza fasade "nema radnika" leži problem "nema pravih radnika". Kada ponuda i potražnja ne idu ruka pod ruku, dolazi do tržišnog nesklada. Šta to znači za nas? Prvo, za sve one u potrazi za poslom, ovo je period ogromnih mogućnosti. Pregovarajte, tražite bolje uslove, razvijajte se - tržište vam pruža priliku da budete cenjeni. Za poslodavce, međutim, ovo je trenutak preispitivanja. Moramo imati hrabrosti da pogledamo u odraz naših oglasa i upitamo se: da li su uslovi, plata, radna atmosfera dovoljni da privučemo prave ljude? Treba proširiti vidike, gledati van uobičajenih profila, ulagati u prekvalifikacije, stvoriti radna mesta koja će inspirisati i motivisati. Izlaz? Sigurno ne leži u uvozu radne snage. To je kratkoročno rešenje koje ne rešava dugoročni problem. Prava prilika je u ulaganju u naše ljude, u obrazovanje, u modernizaciju, u stvaranje ekonomije i društva koje će za sebe zadržati svoje najtalentovanije. Ali ovo je trka na duge staze, u kojoj su potrebni svi akteri - država, obrazovanje, privatni sektor. Iako su najave Vlade Srbije o promovisanju zanatskih škola i dualnog obrazovanja pozitivan korak, nužno je preduzeti značajne dodatne korake. Zanatska zanimanja zahtevaju obnavljanje društvenog ugleda i aktivniju promociju kao sigurnih i perspektivnih karijernih puteva. Mladi koji gaje interesovanje za ove oblasti treba da budu podržani kroz stipendije, modernu opremu i adekvatnu nadoknadu za svoj trud. | Prava prilika je u ulaganju u naše ljude, u obrazovanje, u modernizaciju, u stvaranje ekonomije i društva koje će za sebe zadržati svoje najtalentovanije. Ali ovo je trka na duge staze, u kojoj su potrebni svi akteri - država, obrazovanje, privatni sektor. | Ulaganje u zanate nije samo ekonomski opravdano, već je ključno za očuvanje tradicionalnih zanimanja koja su suočena sa opasnošću izumiranja. Osim podrške IT sektoru, ne smemo zanemariti i važnost zanatskih veština. Mladi treba da shvate da i u ovim profesijama mogu pronaći zadovoljstvo, kreativnost i sigurnost. Jer, na kraju krajeva, bez majstora, ne bismo imali ni moderne infrastrukture ni očuvane zanatske veštine koje čine temelj našeg društva. Vlada, privrednici i obrazovne institucije moraju zajednički raditi na kreiranju integrisanih programa obuke i praksi, kako bi mladi stekli praktično iskustvo i bili spremni za izazove tržišta rada. Stipendije, subvencije i odgovarajuća naknada za rad moraju postati dostupne kako bi se mladi podstakli da se opredele za karijere u zanatskim oblastima. Tržište rada u deficitu nije samo izazov. To je šansa da se preispitujemo, da se promenimo, da izgradimo ekonomiju i društvo koje će ceniti i nagrađivati svoj najveći kapital - ljude.