Mirjana Pantelić, UIPS: O nabavci sa svrhom i smislom ili kako i zašto uključiti etički element u kupovinu

***Piše: Mirjana Pantelić, direktorka Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije (UIPS)*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/mirjana-pantelic-uips-kolumna-ponedeljkom.png)*** Sa nama ili pored nas su osobe koje nisu stekle dovoljno obrazovanja ili imaju obrazovanje koje nije odgovarajuće onome koje poslodavci traže, ili imaju zdravstvene tegobe koje utiču na njihovu radnu sposobnost, ili su odrastale u sredini koja im nije omogućila da razviju svoje adaptivne veštine zbog čega na prvi pogled ostavljaju utisak neprilagođenosti ili teško komuniciraju ili su u starosnom dobu koje je ograničavajuće za zapošljavanje, a tu je još i mnogo drugih ili elemenata kao što su pol i pripadnost etničkoj manjini. Bez zaposlenja nema prihoda, bez prihoda nema uslova za normalan život i tako se ostaje u začaranom krugu siromaštva iz koga se teško izlazi. Pored razumevanja, našim sugrađanima, članovima porodice, komšijama potrebna je prilika da razviju potencijale koje imaju, da nauče ili da se obuče za određene radne operacije koje će ih brže i lakše dovesti do zaposlenja, da uz psihosocijalnu podršku nauče da ostvaruju interakcije sa drugima na način koji će omogućiti bolje funkcionisanje u svim segmentima kako bi počeli da da grade život koji će im pružiti uspeh, zadovoljstvo i stabilnost. Mali broj privrednih subjekata može da bude posvećen samo ideji uključenja pojedinaca u društvene tokove, jer je za to potreban snažan motiv, a zatim novac i to najpre za stvaranje podsticajnog okruženja, praćenog uključivanjem stručnjaka koji mogu svojim znanjima da pruže potrebnu podršku, a potom i za razvijanje radne sredine u kojoj će radna mesta biti prilagođena postojećim sposobnostima, ali i onim koje će se vremenom razviti kod zaposlenih, kroz primerene obuke, prakse i usavršavanja. Putujući po zemlji i u razgovoru sa privrednicima, članovima poslovnih udruženja i predstavnicima lokalnih vlasti uvek me porazi činjenica koliko se nedovoljno zna o njima. Ili je znanje na nivou površnih informacija ili potpuno izostaje ili nailazim na otvorenu nezainteresovanost. Kao da se briga o pojedincu prepušta drugome ili njemu samom. Nama, koji smo dugo u ovoj problematici izgleda neverovatno da se ne zna o tzv. DES-ovima koji su decenijama na hiljade osoba sa invaliditetom zapošljavali i u kojima su one stekle penziju ili o socijalnim preduzećima, koja ulaze u fokus u poslednjih nekoliko godina od kada je donet zakon koji ih uređuje. Međutim, ona su postojala i pre zakona i pokušavala da proizvodnjom sapuna, ukarasnih kesa, recikliranih tekstilnih predmeta, ukusnih zimnica i sličnog omoguće da se oni koji su najugroženiji odmaknu iz sfere socijalne i materijalne ugroženosti i postanu vlasnici sopstvenog života. Mislim da je najteže izgraditi put podrške koja će se temeljiti na trajnom, posvećenom i privrženom cilju izgradnje solidarnog društva jednakih mogućnosti za sve. I zato skrećem pažnju na jednu od mogućnosti koja nam je na raspolaganju, a to je kupovina proizvoda i usluga sa socijalnim elementom ili kupovina koja obuhvata etičke elemente, kako ju je još moguće opisati. | Humanost je važna, empatija takođe, ali savetujem, ako se odlučite za kupovinu sa smislom koja će vam doneti više od onoga što vam treba, da identifikujete svoje potrebe, ali i potrebe vaših kupaca imajući u vidu da lanac etičke ili socijalne nabavke širite ka drugima uvek imajući u vidu ciljeve koje želite postići. | Znam da je za svaku firmu važno da se rukovodi uštedom, ali hajde da za svaku firmu bude važno i od koga kupuje i šta time može da ostvari za zajednicu, za druge. A može da se postigne puno toga: da zaposleni u preduzećima sa humanim ciljem budu stalno uposleni, da primaju pristojnu zaradu za svoj rad, da se širi proizvodnja i sa njom otvaraju nova radna mesta, da se u punoj meri obezbedi zdrava i bezbedna radna sredina, da nezaposleni imaju pristup obukama koje će im brže i lakše omogućiti zaposlenje ili u ovim preduzećima ili na otvorenom tržištu rada, da mogu da organizuju izlete upoznajući svoju zemlju čime svi imaju pristup prirodnim i istorijiskim znamenitostima, da upoznaju svoje okruženje, da mogu da uvode standarde i unapređuju svoje poslovanje. Nadam se da navedeno može biti inspirativno da još neke ciljeve dodate i sami. Često me poraze životne priče osoba sa invaliditetom kojima su za tipičnu populaciju svakodnevne i uobičajene stvari bile nedostupne dok nisu počele da rade, za koliko toga su bili uskraćeni, od malih životnih radosti do važnih životnih prilika. Znam za mladića koji nikada nije prošetao pored reke iako živi u gradu kroz koji protiče Sava, o kupanju ili plovidbi čamcem ne bih ni da govorim, za ženu u zrelim godinama koja nikada nije putovala izvan grada u kome živi, za devojku koja je dve godine svakodnevnog dolaska na posao tražila potvrdu da ona tu zaista radi, kako bi u sebi razvila osećaj sigurnosti i postojanosti i tako dalje, i tako dalje. Primera iz života je više nego što to želim. Humanost je važna, empatija takođe, ali savetujem, ako se odlučite za kupovinu sa smislom koja će vam doneti više od onoga što vam treba, da identifikujete svoje potrebe, ali i potrebe vaših kupaca imajući u vidu da lanac etičke ili socijalne nabavke širite ka drugima uvek imajući u vidu ciljeve koje želite postići. I ne gubeći iz fokusa moć koju imate da utičete na način koji koristi zajednici. I da pokrenete stvarne, potrebne i važne promene. Dodala bih da, kada je reč o ovoj vrsti podrške preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim socijalnim preduzećima, dobijate direktno snabdevanje, moguće pregovaranje, ali i da svojim dobavljačima obezbedite pored razvoja i osvajanje novih tržišta. Čini mi se, kada ovako navodim prednosti socijalnih nabavki, da je to jednostavno i lako primenjivo, međutim praksa pokazuje nešto drugo. Kada je reč o velikim kompanijama koje posluju u našoj zemlji u HR službama nailazimo na razumevanje koncepta i načelnu podršku, ali službe nabavke rade po drugom principu oslanjajući se na stalne dobavljače. Ostaje mi upitanosti da li je i na koji način moguće postići sinhronicitet između ova dva dela kompanija kako bi svima bilo lakše i jednostavnije da usvoje novine i kupovinu usmere i na preduzeća koja imaju misiju stvaranja uslova za rad onih koje i dalje smatramo marginalizovanim. Ako vam se ovaj pristup učini odgovarajućim za vaše poslovanje, možete krenuti u razvoj i primenu strategija koje se baziraju na društvenom uticaju i posvećenosti održivim i etičkim praksama. Merenjem učinka socijalnih nabavki moći ćete da izmerite i njihov uticaj na vaše poslovanje. Želim još jednom da ukažem da socijalne nabavke imaju značajan potencijal da pokrenu i razviju stvarne i značajne promene, da otvore nove mogućnosti i dovedu do pozitivnih rezultata kako za preduzeća koja proizvode robu, odnosno pružaju usluge ispunjavajući i druge socijalne ciljeve, tako i za kompanije koje od njih kupuju, ali i za čitavo društvo koje se razvija kao pravedno i pravično. Da li ste spremni da dodate novu dimenziju svom poslovanju?