Autor: Milorad Kilibarda, profesor i šef odseka za logistiku, Saobraćajni fakultet u Beogradu
Pojam upravljanja lancem snabdevanja može se definisati i posmatrati na različite načine i u različitim kontekstima. Najjednostavnije rečeno, radi se o upravljanju protokom materijalnih dobara, informacija i finansija u vezi sa proizvodima ili uslugama, od nabavke sirovina do isporuke proizvoda krajnjim potrošačima.
Stanje na našem tržištu
Procesi upravljanja lancima snabdevanja i logistikom različito su razvijeni i zastupljeni u kompanijama i organizacijama koje posluju na tržištu Srbije. Generalno gledano, postoje kompanije koje su u svoju organizacionu i upravljačku strukturu uvele funkciju upravljanja lancem snabdevanja, ali postoje i one druge koje to još uvek nisu učinile. U okviru prve grupe, mogu se izdvojiti kompanije koje imaju razvijena sistemska rešenja kontinuiranog razvoja i upravljanja lancima snabdevanja, dok znatno veći broj kompanija ima formalno i deklarativno uvedenu ovu funkciju, ali koja nije dovoljno podržana integrisanim rešenjem i sistemom upravljanja. Kompanije koje nemaju uspostavljenu funkciju upravljanja lancem snabdevanja, uglavnom su još uvek zadržale klasičnu organizaciju ili su uvele funkciju upravljanja operacijama, koja je pre svega fokusirana na interne procese i optimizaciju unutar kompanije.
Uvođenje funkcije upravljanja lancem snabdevanja
Uvođenje i razvoj modela za upravljanje lancima snabdevanja je jedan evolutivni proces koji se uspostavlja i razvija kontinuirano kroz vreme. Intezitet zavisi od trenutnog stanja, kapaciteta, pripremljenosti i spremnosti kompanije da prihvati, uvodi i sprovodi promene.
Kada su naše kompanije u pitanju, onda inicijativa često dolazi spolja, gde dobavljači, kupci ili drugi partneri zahtevaju organizaciju zasnovanu na lancu snabdevanja, kao preduslov za uspešnu saradnju. Mnogo je bolja situacija ako inicijativa dolazi iz kompanije, što pokazuje njenu spremnost i zrelost za promene.
U praksi su prisutna dva pristupa uvođenju i razvoju funkcije upravljanja lancima snabdevanja. Prvi pristup se fokusira na organizacione promene i upravljačku strukturu, bez većih ulaganja, a drugi podrazumeva značajnija ulaganja u mrežu, digitalizaciju, tehnologije i alate, neophodne za primenu savremenih modela upravljanja lancima snabdevanja.
Šta je suštinski potrebno promeniti?
Da bi se klasičan sistem organizacije transformisao u pravcu upravljanja lancima snabdevanja, neophodno je promeniti pristup planiranju i odlučivanju, što podrazumeva:
- Integrisani umesto parcijalnog pristupa, gde će se konfliktni ciljevi, koji tradicionalno postoje u klasničnim organizacijama, zameniti zajedničkim ciljem, koji je usmeren na isporuku proizvoda i vrednosti u skladu sa zahtevima i očekivanjima krajnjeg potrošača.
- Proširenje fokusa sa internih procesa i organizacionih jednica na kompletan lanac snabdevanja od izvora sirovina, preko proizvodnje, logistike, distribucije, prodaje i potrošnje proizvoda.
- Deljenje podataka i informacija unutar i između organizacionih jedinica, ali i sa drugim učesnicima u lancu snabdevanja. Neophodno je obezbediti jedan transparentan proces odlučivanja koji će biti zasnovan na KPI izveštavanju.
- Izgradnju sistemske digitalne podrške odlučivanju, kroz integraciju i povezivanje postojećih parcijalnih platformi i softverskih rešenja ili razvoj i uspostavljanje sasvim nove upravljačke platforme.
Neophodno je uspostaviti lance snabdevanja koji će omogućiti efikasan protok materijalnih dobara, informacija i finansijskih sredstava kroz sve sisteme i procese u lancu, što će obezbediti zadovoljstvo, profit i rast zainteresovanih strana. Osim toga, potrebno je imati u vidu i tri ključna imperativa, koji se danas postavljaju pred organizacije i lance snabdevanja, a to su: vidljivost, otpornost i održivost.
Modeli koji se mogu primeniti
Kompanije i organizacije mogu uvesti i razvijati različite modele upravljanja lancima snabdevanja, ali u praksi pa i literaturi najčešće se sreću tri modela: tradicionalni lanac snabdevanja, savremeni lanac snabdevanja i inteligentni lanac snabdevanja.
Tradicionalni lanci snabdevanja
Lanci snabdevanja mnogih kompanija izgrađeni su na nedovoljno transformisanim i nefunkcionalnim organizacionim strukturama, kao i zastarelim tehnologijama. Sastavljeni od statičnih entiteta, imaju linearnu strukturu i uglavnom su reaktivni. Zasnivaju se na istorijskim podacima i transakcijama, a oslanjaju se na izolovane sisteme koji funkcionišu sa malo ili nimalo razmene podataka. Često ne mogu da podrže vidljivost od početka do kraja, a ne obezbeđuju podatke potrebne za donošenje odluka u realnom vremenu. Nisu optimizovani i nemaju „inteligenciju“ da brzo uoče probleme duž lanca vrednosti. Manje su agilni, sporije reaguju na tržišne promene, a obično se fokusiraju na optimizaciju određenih segmenata, a ne kompletnog lanca. Podaci se obrađuju i dele „poluručno“, što znatno otežava proces odlučivanja. Radi se o krutim sistemima koji su više usmereni na proizvode, proizvodnju i snabdevanje, a manje na potrebe kupaca. Cilj je da se proizvodi proizvedu u dovoljnim količinama i „guraju“ na tržište kako bi se prodali. Put je u značajnoj meri jednosmeran i ne dozvoljava veliku fleksibilnost. Sve navedeno jasno upućuje na potrebu da tradicionalne sisteme upravljanja lancima snabdevanja kompanije zamene sa savremenim sistemima i pristupima.
Savremeni lanci snabdevanja
Savremeni lanci snabdevanja zasnivaju se na mrežnoj umesto linearnoj strukturi snabdevanja. Mreža lanaca snabdevanja obuhvata veliki broj povezanih dobavljača, proizvođača, logističara, trgovaca i kupaca, koji čine složenu i međuzavisnu strukturu i koji su istovremeno članovi i drugih mreža i lanaca. Entiteti u lancu snabdevanja nisu izolovani i statični, već su međusobno povezani, dinamični i agilni. Oni se fokusiraju na izgradnju uzajamno korisnih partnerstava i negovanje odnosa sa drugim učesnicima u lancu.
Savremeni lanci snabdevanja su dinamični i sposobni da se brzo prilagode promenljivim okolnostima i poremećajima. Funkcionišu u realnom vremenu i veoma su agilne „mreže vrednosti“ sa integrisanim sistemima i procesima.
Proces donošenja odluka zasniva se metrici, naprednoj analitici, sistemu KPI izveštavanja, deljenju informacija i saradnji svih relevantnih učesnika. Savremena rešenja za upravljanje lancem snabdevanja omogućuju efikasnije poslovanje, pravovremeno praćenje promena na tržištu, te brz odgovor na zahteve potrošača. Kada kompanije na vreme predvide potrebe i ponašanje potrošača, imaju pregled zaliha, nabavke i isporuke u realnom vremenu, one su u mogućnosti da budu agilne i napreduju u dinamičnom i promenljivom okruženju. Umesto optimizacije jedne isporuke, porudžbine ili podsistema, ovi modeli upravljanja se fokusiraju na kompletan lanac, sa ciljem da se postigne što veći nivo: usluge isporuke, korisničkog iskustva i profita.
Inteligentni lanci snabdevanja
Da bi odgovorile na sve složenije zahteve i izazove, kompanije bi trebalo da kreiraju inteligentne lance snabdevanja, koji osim savremenih pristupa i strategija upravljanja, uključuju i tehnologije, kao što su: cloud computing, veštačka inteligencija, mašinsko učenje, big data, poslovna inteligencija, virtuelna i proširena stvarnost, obrada prirodnog jezika, automatizacija i robotika, internet stvari i dr. Radi se o rešenjima, koja kompanijama omogućavaju obradu ogromne količine podataka, prikupljenih iz praktično neograničenih izvora duž lanca snabdevanja, brzinom i obimom koji nikada ranije nije bio moguć. Obrada velikog broja podataka i prediktivna analitika, u izuzetno kratkom vremenu, omogućavaju kritički poslovni pristup i pametnije donošenje odluka. Ovo dovodi do rekonfigurcije načina na koji čovek donosi odluke, omogućava visoku agilnost za brzo reagovanje na nove situacije koje generišu podaci. Procesi odlučivanja se, u velikoj meri, mogu automatizovati da bi se uštedelo vreme, poboljšao kvalitet, smanjili troškovi i povećao profit.
Koji su modeli dominantni kod nas i zašto?
Na našem tržištu, dominantni su tradicionalni pristupi upravljanju lancima snabdevanja. Jedan manji broj kompanija ide u pravcu razvoja i primene savremenih pristupa, dok inteligentni lanci snabdevanja predstavljaju bližu ili dalju budućnost. Najveće prepreke uspešnom uvođenju modernih sistema za upravljanje lancima snabdevanja su: nerazumevanje i nespremnost menadžmenta na promene; parcijalno donošenje odluka i nespremnost pojedinih sektora na saradnju i deljenje podataka; slaba vidljivost procesa u lancu i netransparentnost odlučivanja; nedostatak veština i nespremnost zaposlenih za učenje, deljenje znanja i informacija i sl. Osim navedenog, inteligentni lanci snabdevanja zahtevaju i značajna početna ulaganja u infrastrutkuru i resurse, a koja ne može da priušti svaka kompanija. Na kraju je potrebno napomenuti da ubrzanje poslovanja, promenljivo tržište i izuzetno brz razvoj i primena novih tehnologija, pred kompanije i njihove lance snabdevanja, postavljaju vrlo kompleksne zahteve i izazove. U narednim godinama biće potrebno mnogo više pažnje posvetiti razvoju upravljačkih modela i primeni novih rešenja. Na tržištu će se ipak nadmetati lanci snabdevanja, a ne kompanije pojedinačno.
