Nabavka 2026: između haosa i strateškog trenutka

Godinama se nabavka u kompanijama tretirala kao nužno zlo: odsek koji troši i plaća račune, prikuplja ponude i brine da ima dovoljno robe\. Strateške odluke donosile su se negde drugde: u prodaji, marketingu, upravi\. A, nabavka je čekala instrukcije\. Međutim, rekla bih da je ta era gotova\. I to ne zato što smo mi u nabavci konačno uverili menadžment u našu vrednost, nego zato što nas je stvarnost naterala da budemo relevantni\. Pandemija, geopolitička situacija, carine, poremećaji u brodskim rutama, nestašice sirovina, inflacija, sve to zajedno doslovno je premestilo nabavku s margine na centar poslovne strategije\. Pitanje više nije "treba li nam strateška nabavka?", nego "zašto smo čekali ovako dugo?" **Geopolitika kao novi Excel u nabavci** Ako ste u nabavci proveli poslednjih nekoliko godina, a da niste barem jednom prepravljali bazu dobavljača zbog geopolitičkih razloga \- ili biste trebalo ili imate sreće\. Geopolitička previranja nisu samo humanitarna katastrofa već i poremećaji za lance snabdevanja u našem regionu\. Cene energenata, žitarice, metali, transportni koridori, sve se redefinisalo gotovo preko noći\. Redirekcija brodskih ruta zbog krize na Crvenome moru produžila je tranzitno vreme iz Azije prema Evropi i za više od 30%, što je direktno pogodilo i naše tržište\. Prema Svetskom ekonomskom forumu, geoekonomska konfrontacija, rastući protekcionizam i povlačenje od multilateralne saradnje, sve više remete globalne lance vrednosti, a ekonomski instrumenti poput carina i kontrola izvoza postaju svojevrsno oružje u geopolitičkim igrama\. Za naše tržište, ovo ima specifičan karakter\. Nismo ni dovoljno veliki da bismo diktirali uslove, a ni dovoljno mali da bismo ostali ispod radara\. Zavisimo od uvoza sirovina, repromaterijala, gotovih proizvoda i često smo krajnja karika dugačkih lanaca snabdevanja koji su nastajali decenijama u pretpostavci da globalizacija ide samo napred\. Ta pretpostavka više ne vredi\. Capgemini izveštava da 73% kompanija očekuje rast "friendshoringa" nabavke i proizvodnje iz zemalja smatranih geopolitički pouzdanim, a 82% planira da smanji zavisnost od Kine kao izvoru\. Nearshoring i regionalizacija lanca snabdevanja postaju deo novih poslovnih strategija i operativna nužnost\. Za nas u regioni, to istovremeno znači i prilike\. Balkanske kompanije, posebno u prerađivačkoj industriji, tekstilu, agroprehrambenoj industriji mogu biti deo tog procesa regionalizacije\. Ali, samo ako nabavka preuzme aktivnu ulogu u mapiranju tih mogućnosti\. **AI u nabavci: od eksperimenta do operacije** Uvođenje veštačke inteligencije u poslovanje, u početku, često je izazivalo skepsu i strah, pre svega, od toga da će doći do gubitka radnog mesta\. No, kako su se prve primene pokazale korisnim, taj strah se sve više pretvara u pragmatičnu priliku: da vidimo gde nam AI može rasteretiti rutinu, ubrzati analizu i pomoći da budemo efikasniji\. Istraživanje Wharton School pokazuje da 94% nabavnih timova već koristi generativne AI alate barem jednom nedeljno, dok Hackett Group navodi da 64% rukovodioca nabavke očekuje da će AI transformirati njihove uloge u roku od pet godina\. Ova godina je godina operacionalizacije\. U praksi, to znači konkretne stvari: automatizacija analize troškova i potrošnje, prediktivno upravljanje rizicima dobavljača, AI\-potpomognute pregovore, generisanje RFP dokumentacije, praćenje usklađenosti u realnom vremenu\. McKinsey procenjuje da timovi u nabavci koji rade uz AI u hibridnom modelu mogu postati 25 do 40% efikasniji, oslobađajući se repetitivnih zadataka za strateški rad\. No, ovde postoji zamka koje moramo biti svesni\. EY istraživanje iz 2025\. pokazalo je da su gotovo sve velike kompanije koje uvode AI prijavile određene finansijske gubitke vezane za rizik od neusklađenosti do pogrešnih rezultata\. Moramo razumeti da AI nije čarobni štapić\. On je moćan alat koji zahteva kompetentnog korisnika, jasne procese i dobro osmišljeno upravljanje\. Još jedna stvar koja se često zaboravlja: AI je toliko dobar koliko su dobri podaci koje koristi\. A, u mnogim kompanijama, podaci o nabavci još uvek žive u Excelu, e\-mailovima i glavama pojedinih zaposlenih\. Digitalizacija podataka je preduslov za sve ostalo\. **ESG: iz CSR izveštaja u svakodnevnu nabavku** Pojam održivosti najčešće se vezuje za zakonsku obvezu izrade godišnjih izveštaja i korporativnih brošura: mnogo lepih reči, zelenih logotipa i pokretanja ponekog projekta s lokalnom zajednicom\. No, retko je to uticalo na stvarne odluke pri odabiru dobavljača\. Jer, održivost košta\. Danas se to menja, ne samo zbog novih propisa koji zahvataju deo kompanija, već i zato što ste, čak i ako niste direktni obveznik regulative, deo lanca snabdevanja u kojem podaci o održivosti postaju nužni\. Finansijske institucije, projekti ili partneri sve češće traže informacije o održivosti poslovanja, bez obzira na formalne obveze\. Dakle, tržište nam diktira pravila\. No, da se ublaži nepotrebna birokratija, postoji VSME standard, alat koji pomaže malim i srednje velikim organizacijama da sistematski prikupljaju relevantne podatke, implementiraju održivost u procese nabavke i konkretno utiču na rezultate\. Suština ESG\-a je upravo ovde: nabavka ima ključnu ulogu u povezivanju poslovnih ciljeva održivosti i pretvaranju tih ciljeva u stvarne, merljive rezultate\. **Koji još trendovi definišu 2026\.** Osim geopolitike, AI i ESG\-a, nekoliko trendova posebno oblikuje godinu pred nama: **_Strateška nabavka kao standard_** Istraživanje Vantage Partners pokazuje da kompanije s disciplinovanim strateškim pristupom ostvaruju 63% više od ciljane vrednosti kroz strateški sourcing od prosečnih kompanija\. Upravljanje kategorijama nabavke, kao portfolijom s jasnim strategijama, više nije luksuz velikih korporacija\. To je pristup koji svaka ozbiljna funkcija nabavke mora da usvoji\. Poznavanje vlastite potrošnje, strukture troškova po kategorijama i prepoznavanje rizika danas su jedan od najvažnijih procesa svake nabavke\. **_Odnosi s dobavljačima kao konkurentska prednost_** Istraživanja pokazuju da dobavljači preferiraju kupce s kojima je lako poslovati: jednostavnost u onboardingu, jasni procesi, brza reakcija na promene\. Istraživanje McKinsey\-ja pokazuje da kompanije koje sarađuju s dobavljačima na inovacijama ostvaruju i do 10% veći rast prihoda\. **_Upravljanje rizicima u realnom vremenu_** Kontinuirani monitoring dobavljača u pogledu sankcija, ESG kriterijuma, kibernetičkih incidenata i finansijskih pokazatelja danas je standard\. Zato je upravljanje rizicima kategorija koja je sastavni deo svake ozbiljne strategije nabavke\. Imate registar rizika u svojoj nabavci? **Što to znači za nas ** Organizacije u regionu, generalno, kasne za novim trendovima\. No, rekla bih da je to i teret i šansa\. Teret jer smo u zaostajanju; šansa jer možemo da učimo na tuđim greškama i da implementiramo ono što je već dokazano, a ne da eksperimentišemo od nule\. Ono što vidim u svakodnevnom radu sa kompanijama u regionu su neke zajedničke slike: odseci nabavke pothranjeni resursima i autoritetom, odluke o kupovini koje se donose bez jasne kategorijske strategije, dobavljačke baze koje niko nije sistemski analizirao godinama, nikakva vidljivost u rizike dobavljača, sve dok se nešto ne pokvari\. I, uprave koje sve češće počinju da shvataju da to više nije održivo, što mi je posebno drago\. Geopolitički šokovi poslednjih godina bili su grubi, ali edukativni\. Pokazali su šta se dogodi kada lanac snabdevanja gradite isključivo na principu "najjeftinija ponuda wins"\. Pokazali su vrednost alternativnih izvora, regionalnih dobavljača, transparentnosti\. I polako, ali sigurno, otvaraju vrata za nabavku kao strateškog partnera\. To je moment koji ne smemo da propustimo\. **Kako dalje?** Nabavka je u 2026\. ušla s više odgovornosti, složenosti i više vidljivosti nego ikad\. AI transformiše operativu, geopolitika prisiljava na stratešku fleksibilnost, ESG regulacija menja kriterijume odlučivanja, dok tržište nagrađuje one koji su izgradili otporne i transparentne lance snabdevanja\. Za sve nas koji radimo u nabavci kao stručnjaci, savetnici, menadžeri ili direktori, ovo je trenutak da jasno artikulišemo vrednost koju donosimo\. Ne samo uštede u procentima, nego strateški doprinos: otpornost, inovacija, upravljanje rizicima, održivost\. Nabavka je dugo bila potcenjena funkcija\. Ne zato što nije bila važna, nego zato što nismo imali uslove ni alate ni podršku da tu važnost pokažemo\. Ti uslovi se sada mijenjaju\. Pitanje je jedino: jesmo li mi spremni?