Nada Niklanović, Victory consulting: Čovek između obećanja tehnologije i realnosti maloprodaje

U tehnološkim krugovima, istovremeno se govori o tome kako će veštačka inteligencija uskoro preuzeti značajan deo poslova. Predikcije zvuče uverljivo na konferencijama, ali operativna realnost maloprodaje izgleda sasvim drugačije. Nedostatak radne snage postaje hroničan problem, rasporedi su sve gušći, a ljudi sve umorniji. Tehnologija napreduje, dok broj ljudi koji mogu da iznesu svakodnevnu operativu opada. Upravo u toj pukotini između predikcije o automatizovanoj budućnosti i stvarnosti u kojoj se sve i dalje svodi na ljudski rad, stoji pitanje gde je u svemu tome čovek? Zajednički imenitelj cele industrije nije tehnologija, nije trend, nije KPI. Zajednički imenitelj je čovek, i kao potrošač i kao zaposlen. I oba ta identiteta danas su pod pritiskom. Kao **potrošač**, čovek je deo nove potrošačke logike brzog zadovoljstva. Naviknut na stalnu dostupnost, očekuje jednostavnost, brzinu i osećaj da je u toku sa trendovima. Kupuje češće, impulsivnije, ponekad i iz potrebe da odagna stres. To stvara lanac zahteva koji se spušta duž cele FMCG vertikale. Kao **zaposlen**, isti taj čovek postaje amortizer sistema koji ne stiže da se prilagodi. Umor, prekovremeni rad, manjak ljudi u smeni, nedostatak vremena za odmor, postali su svakodnevica koju nijedna prezentacija o AI revoluciji ne pominje. AI može da obradi podatke, predvidi zalihe i optimizuje rute, ali ne može da zameni ljudski dodir u prodavnici, reakciju na nezadovoljnog kupca, niti energiju potrebnu da se sve to iznese kada nedostaje pola tima. > Kupci žele više i brže, kompanije obećavaju inovacije, a teret transformacije pada na čoveka Paradoks postaje očigledan, dok slušamo da ljudi postaju višak, oni su zapravo najosetljivija tačka sistema. U teoriji, AI donosi efikasnost. U praksi, on još uvek ne rasterećuje zaposlenog onoliko koliko potrošačke navike povećavaju pritisak. Tako se kreira začarani krug. Kupci žele više i brže, kompanije obećavaju inovacije, a teret transformacije pada na čoveka koji pokušava da balansira između ličnih potreba, zdravlja i posla. Upravo zato pitanje za narednu godinu nije kako će AI promeniti industriju, već kako ćemo zaštititi ljude, dok se te promene dešavaju. Pitam se da li je vreme da prestanemo da diskutujemo na temu da li će AI zameniti ljude, već da se zapitamo da li će ljudi izdržati dok AI dođe do tačke da zaista može da preuzme deo poslova. Budućnost FMCG industrije neće zavisiti samo od razvoja veštačke inteligencije, već i od toga koliko ćemo ljudima omogućiti da ostanu ljudi.