Nemačka: Lidl izaziva Aldi u borbi za cenovno liderstvo

***Autor: Sebastian Rennack, međunarodni retail analitičar*** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/sebastian-rennack-iz-ugla-strucnjaka-srbija1.png) Decenijama je Aldi postavljao cenovne standarde na nemačkom tržištu prehrambenih proizvoda. Međutim, u poslednjih šest meseci, Lidl sve više preuzima inicijativu, dovodeći u pitanje Aldijevu dugogodišnju dominaciju. Dok su ranija sniženja cena od strane Lidla delovala sporadično i oportunistički, najnoviji trendovi ukazuju na prelazak na strateški pristup. Lidl više ne reaguje samo na Aldijeve poteze – sada sve više postavlja pravila igre u ključnim kategorijama proizvoda. Najupadljiviji primer ove promene jeste Lidlova agresivna cenovna politika kada je u pitanju puter. Puter ostaje ključni proizvod na nemačkom tržištu, gde je cena pakovanja od 250 grama skočila za skoro 50% između najniže tačke u avgustu 2023. i vrhunca u januaru 2025. U februaru 2025, Lidl je objavio veliko sniženje, smanjujući cenu svog privatnog brenda putera od 250g sa 2,39€ na 2,25€, što je nateralo Aldi da reaguje i snizi cenu na 2,19€. Tri nedelje kasnije, Lidl je dodatno pojačao cenovni rat spustivši cenu ispod psihološke granice od 2€, na 1,99€. Ovo je primoralo Aldi, ali i Edeku, Netto, Kaufland, Normu i Penny da prate taj trend. Aldi je u oba slučaja reagovao defanzivno, što je u oštrom kontrastu sa njegovom istorijskom ulogom cenovnog lidera. Tajming i redosled ovih sniženja sugerišu da Lidl koristi promišljenu strategiju određivanja cena, umesto da samo reaguje na pad troškova sirovina. Naime, veleprodajne cene putera su u februaru blago opale, ali je Lidl nastavio sa sniženjima, pokazujući spremnost da žrtvuje deo svoje marže radi jačanja tržišne pozicije. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/cw10-lidl-challenges-aldi.png) **Cenovni ratovi menjaju tržište** Konkurencija u cenama između Lidla i Aldija stvara sve veći pritisak na celokupno nemačko tržište prehrambenih proizvoda. Diskonteri više ne ograničavaju cenovne bitke samo na puter, već strateški ciljaju kategorije koje su u poslednjim godinama doživele najveći rast cena. Prema indeksima potrošačkih cena koje je u januaru 2025. objavio nemački Savezni zavod za statistiku, ključne namirnice zabeležile su drastične skokove cena u prethodne četiri godine: maslinovo ulje +82,4%, puter +65,7%, brašno +46,6% i šećer +35,5%. I Lidl i Aldi fokusirali su sniženja upravo na ove kategorije, direktno odgovarajući na rastuću cenovnu osetljivost potrošača. Aldi je u septembru 2024. prvi pokrenuo talas sniženja, smanjujući cenu 1kg privatnog brenda pšeničnog brašna za 10%, što je izazvalo reakciju na celom tržištu. Paralelno, Lidl je drastično snizio cenu šećera, smanjujući cenu 1kg privatnog brenda za više od 30%. Aldi je u početku bio zatečen ovim potezom, ali je ubrzo odgovorio agresivno, obarajući Lidlove cene i primoravajući Edeku, Rewe, Netto i Penny da se prilagode. Sukob je dodatno eskalirao u oktobru kada je Aldi ojačao svoj imidž cenovnog lidera, objavljujući trajno sniženje maslinovog ulja za 30%. Ovaj potez bio je direktno vezan za ekstreman rast cena maslinovog ulja, što je naglasilo da diskonteri ciljano targetiraju proizvode sa najvećom inflacijom kako bi ostvarili maksimalan efekat na potrošače. **Lidlova globalna strategija: Obrazac tržišnih poremećaja?** Lidlov agresivan pristup cenama u Nemačkoj nije izolovan slučaj. U drugim evropskim zemljama, Lidl je već intenzivirao cenovne ratove protiv dominantnih trgovaca, često višestruko većih od njega. U Francuskoj, Lidl se direktno upustio u poređenje cena sa lancima E.Leclerc, Intermarché, Coopérative U i Carrefour, pozicionirajući se kao najpovoljniji trgovac. U Poljskoj, Lidl redovno izaziva tržišnog lidera Biedronku, tvrdeći da je korpa od 15 proizvoda kod Biedronke skuplja. Slična strategija primenjuje se i u Češkoj, gde Lidl osporava poziciju diskontera Penny (Rewe Group) kroz direktna poređenja cena u korpi proizvoda. Lidl, takođe, koristi agresivne cenovne taktike u baltičkim zemljama, gde tvrdi da je u mesečnim cenovnim duelima protiv Maxime u Letoniji pobedio u svih 29 slučajeva. U Finskoj se Lidl pozicionira kao jeftinija alternativa lancima Prisma, S-Market, K-Citymarket i K-Supermarket, promovišući cenovnu prednost i do 23%. Doslednost ovih cenovnih ratova u više evropskih zemalja pokazuje da Lidlove cenovne akcije nisu izolovani i oportunistički potezi, već deo strukturisane strategije. Kompanija aktivno učvršćuje percepciju cenovnog lidera u odnosu na Aldi i druge velike trgovce, preoblikujući konkurentsku dinamiku širom Evrope. | Lidlov agresivan pristup cenama, u kombinaciji sa finansijskom snagom, sugeriše da borba za dominaciju među diskonterima tek počinje. | **Nedostatak radne snage primorava trgovce na prilagođavanje** Lidl ne vodi bitku samo kroz cene, već i kroz troškove rada, dodatno finansijski pritiskajući konkurente. U februaru 2024. Lidl u Velikoj Britaniji je prvi put nadmašio Aldi po satnicama zaposlenih, nudeći 4 penija više po satu, nakon što je Aldi tvrdio da je najplaćeniji supermarket u zemlji. Lidl, takođe, sve češće pozicionira sebe kao jednog od najpoželjnijih poslodavaca na drugim tržištima. U međuvremenu, nemački trgovci suočavaju se sa strukturnim izazovom koji odražava šire evropske trendove. Prema podacima nemačkog Trgovinskog udruženja (HDE), širom zemlje je upražnjeno 120.000 radnih mesta u maloprodaji, što primorava trgovce da reorganizuju radno intenzivne operacije. Između 2023. i 2025. rast minimalne plate nadmašuje i nastaviće da nadmašuje rast cena u maloprodaji prehrambenih proizvoda, dodatno povećavajući troškove poslovanja. Ova situacija je navela Edeku, najvećeg nemačkog maloprodavca, da testira skraćeno radno vreme na svojim uslužnim pultovima. I drugi formati sa visokim troškovima osoblja prilagođavaju se novim uslovima – Auchan u Centralnoj Evropi eksperimentiše sa diskontnim hipermarketima i konceptima bez osoblja, dok je njegov niskobudžetni format Atak ponovo oživljen. Danski trgovac Fotex većinu svojih pultova sa osobljem pretvorio je u samouslužne stanice, dok su mesari i kuhinjski timovi prebačeni u "dark kitchen" modele za prodaju u prodavnicama i ispunjenje online porudžbina. Tesco u Centralnoj Evropi, takođe, postepeno smanjuje proizvodne odseke u prodavnicama i brojne uslužne pultove. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/cw10-lidl-challenges-aldi.jpg) **Lidlov finansijski kapacitet mu osigurava prednost** Za razliku od mnogih konkurenata, Lidl ima finansijsku snagu da izdrži agresivnu cenovnu strategiju. Sa maržom pre oporezivanja (EBT) od 3,1% za poslovnu godinu 2023/2024, Lidl se nalazi odmah iza Tesca, koji je ostvario 3,3% u istom periodu. Ostali veliki trgovci zaostaju: Ahold Delhaize beleži 2,6%, Carrefour 1,6%, dok je Rewe Group na 1,4%. Međutim, Lidl ostvaruje najveći apsolutni profit pre oporezivanja u Evropi – 2,8 milijardi evra – nadmašujući sve druge trgovce. Ova finansijska snaga omogućava Lidlu da istovremeno smanjuje cene i povećava plate, što stvara ozbiljan izazov za konkurenciju. **Lidl redefiniše cenovno liderstvo u Nemačkoj – i šire** Lidlov cenovni pritisak u Nemačkoj više nije niz pojedinačnih poteza, već deo pažljivo osmišljene strategije koja menja konkurentsku dinamiku. Kroz različite evropske zemlje, Lidl je već pokazao spremnost da se suprotstavi dominantnim trgovcima, a njegova strategija u Nemačkoj signalizira slične dugoročne ambicije. Aldi, koji je decenijama držao primat kao cenovni lider, sada se nalazi pod ozbiljnim pritiskom. Lidlov agresivan pristup cenama, u kombinaciji sa finansijskom snagom, sugeriše da borba za dominaciju među diskonterima tek počinje. Ako Lidl nastavi da diktira cenovna kretanja i širi svoje troškovne prednosti, tradicionalno shvatanje da Aldi postavlja tržišni standard moglo bi postati zastarelo. Nemačko tržište maloprodaje – a možda i celo evropsko – nalazi se na pragu fundamentalne promene. | O AUTORUSebastian Rennack je osnivač Aletos Retail Advisory, internacionalni retail analitičar i bivši međunarodni dopisnik Lebensmittel Zeitunga, vodećeg nemačkog nedeljnog poslovnog lista za FMCG sektor. Takođe, ima veliko praktično iskustvo u industriji kao bivši član međunarodnih timova za operacije Schwarz grupe i Metro grupe u Poljskoj, Ukrajini i Rusiji. | *Foto: Sebastian Rennack*