Javna je tajna da se veliki broj treninga završi tako što posle sedam dana svi učesnici, kada se vrate na svoja radna mesta, nastave da rade po starom. Prvobitno su se radovali tom treningu. Radovali su se kratkom odmoru od svakodnevice. Pojedinci su se radovali šansi da prikupe neka nova znanja. Bilo je i onih koji su otišli na trening jer moraju, ali svi su sigurno imali prilike nešto novo da čuju. Svi su čuli nešto novo, a onda se vratili i doživeli slično.
Veče pre povratka na posao vratili su se privatnim obavezama, malo razmišljali o sutrašnjem danu i bili inspirisani makar jednom rečenicom sa treninga. Znali su da je realnost malo drugačija od onog što trener ili kouč govori, ali su ipak verovali da od sutra nešto može drugačije.
Došli su na posao i tog jutra, kada su seli za stolicu, videli su da je posao ostao tamo gde je bio, da su se nagomilale nove obaveze i da je potrebna druga strana rokovnika za „to do“ listu. Zaboravili su na inspiraciju. Tog trenutka nisu znali ni gde im je skripta sa treninga, a i da su znali, iskoristili bi prvu priliku da je se reše i ostave u neku fioku iza onog velikog cveta u kancelariji ili u neki orman gde neće smetati. Sve to je već snažno buđenje i povlačenje u poznatu realnost, ali ono što sledi je još jače.
Formalno i neformalno prilazile su kolege i postavljale pitanja za redovan posao, a ako bi se pojavilo neko pitanje koje vodi ka razgovoru o treningu, to su bila „ona“ pitanja. Vrlo ironična, sarkastična i zajedljiva. To je onaj trenutak kada su videli da neko ne veruje u bilo kakvu mogućnost promene, ponajviše ako je podstaknuta nekim treningom u koji je HR uložio trud, novac i vreme. Jer ko je HR da zna šta njima treba.
Kolege su iz pozicije sumnje postavljale ironična pitanja, a onaj ko se vratio sa treninga, da bi ispao dostojan sagovornik kolegama koji su mu važni za dalje projekte, ušao je u razgovor istim tonom i stavom. Tako je delovao spolja, a iznutra je i dalje malo verovao u mogućnost promene, u primenu naučenog, u bolji uticaj na rezultat i odnose. Jasno je da to nije pokazivao.
Nizali su se takvi i slični trenuci. Od treninga je pamtio samo mali procenat, ali onog važnog, rečenice koju je izneo sa treninga i jednog akcionog koraka za koji je rekao treneru da će ga uraditi, sećao se i dalje. Pored svega što ga je remetilo i saplitalo, toga se i dalje sećao. To je bilo dovoljno.
Prošlo je nekoliko dana i ukazala mu se prilika da ponašanjem pokaže taj mali deo naučenog. Posvećeno pripremljen ušao je na sastanak sa nadređenim, integrisao naučeno u svoje ponašanje i dobio odgovor kojeg se, možda, pribojavao. Dobio je nešto poput: „Dobro, znam da si bio na treningu, ali nemoj sada sa tim, daj da ovo završimo kako treba.“
Jovo nanovo
Pre nego što sam odlučio da se edukacijama, javnim govorom i razvojem pojedinaca i timova bavim kroz Ćalac brend, vodio sam jedan trening na kome je jedna polaznica napisala sledeći cilj za taj dan: „Da ovo odslušam, da se zabavim i onda Jovo nanovo.“
Do pola treninga smo sve teze, vežbe i ostalo povezivali sa tom izjavom. Pravili smo paralele sa drugim situacijama na poslu, ali ta njena izjava mi je zapravo pomogla da razumem kako na trening gleda veliki broj polaznika.
Posle treninga smo razgovarali veoma dugo. Shvatio sam da bih voleo da imam takvu osobu u timu, da sam radio u korporaciji, iako ne veruje u korist treninga. Bila je vrlo predana, vredna i evidentno sposobna devojka. Tada je podelila sa mnom ono što svi znamo, samo to nismo nazivali tim imenima. Rekla je da sistem ne podržava takav vid promene pojedinca, da je obaveze pritiskaju i vraćaju u poslovnu kolotečinu, da je šef pritiska, da su promene česte, da su pravila jasna i slično. Dodala je da je mnogo puta pokušavala da uvede nešto novo, ali da je nailazila na potpunu nezainteresovanost okruženja i na nedostatak podrške.
Saosećao sam, jer sam se prisetio svih ideja koje nisu ni saslušane, svih zalaganja za projekte koja nisu ni prepoznata, iako su na početku isti projekti predstavljeni kao vrlo važni, i svih uspeha kojima smo se radovali samo tri minuta, onoliko koliko traje pregled prezentacije.
Mali korak
Trening je, pre svega, sigurno okruženje za pravljenje grešaka, prilika da se ljudi bolje upoznaju, momenat kada testiramo šta još sve možemo i, naravno, prostor za učenje, interakciju i razmenu znanja. Na prvi pogled to je vreme za pojedinca. Omogućava pojedincu da se razvija i nauči ili prepozna nešto što će uvek nositi sa sobom. Ono što bi bilo dobro je da se trening u isto vreme vidi u korporativnom P&L-u, u EBIT-u ili EBITDA, u zavisnosti kome je koji KPI važniji. Kompanije imaju velike budžete za razvoj ljudi, ulažu mnogo truda u programe za razvoj, individualne sesije, projekte i slično, a za još veći uticaj na uspeh nedostaje jedan mali korak.
To je korak svakog pojedinca u grupi, člana sistema, sličice u organizacionoj šemi, kolege u open space-u ili onog samog u kancelariji. Korak koji se ne krije iza opravdanja, već je preuzimanje odgovornosti.
Ćalac Kapacitet je metodologija u kojoj se potpuni fokus stavlja na odgovornost pojedinca. Ne stavlja se po strani sve što grupa pojedinaca čini, ali se polazi isključivo od lične odgovornosti i izgradnje kapaciteta za sve korake na poslovnom i privatnom putu. Postoje oni delovi razvoja koji se uče, oni gde je potrebna vežba i interakcija, tamo gde je važno mentorstvo, kao i ono gde je potrebno veće iskustvo. Pored svega, postoji i onaj deo ličnog kapaciteta koji možemo da izgradimo jednostavnije. Potrebno je samo da stanemo, razmislimo i zapitamo se šta je to što možemo da pogledamo drugim očima. Kako najjednostavnije da budemo podrška svima oko nas? Čega se plašimo kada ulazimo u odnose ismevajući se i da li je taj strah zaista opravdan? Kakvi još možemo da budemo? Kome smo sve lideri i uzor?
Ponašanje kolega nakon našeg povratka sa dvodnevnog treninga i šef koji kaže „nemoj sada sa tim“ odlučuju koliko vredi sve što je kompanija u trening uložila.
Taj jedan važan pojedinac, svako od nas, može da podrži promenu svog kolege ili koleginice, da prepozna i najsitniju promenu nakon tog jednog ili dva dana treninga i da ostavi prostor i vreme da se rezultati te promene vide.
