Deca ne šalju izveštaje

Teza je jednostavna: posao ti svake nedelje kaže kako stojiš\. Dete ne šalje izveštaje\. U poslu uglavnom brzo dobiješ feedback: prihod, rok, procenat, eskalacija\. Kad nešto zapustiš, sistem te opomene, jasno i na vreme\. Roditeljstvo nema taj sistem\. Dete ne zakazuje sastanak da ti saopšti da si ove godine bio odsutan; ono samo prestane da te zove, počne važne stvari da priča drugom roditelju\. Posao je glasniji ne zato što je važniji, nego zato što ume da traži\. U ekonomskim terminima: tamo gde nema merenja, nema ni alarma, pa deficit raste lagano i tiho\. Moj slučaj je udžbenički\. Tri sina: Aćim \(dobio sam ga sa 25\), Luka \(sa 27\), Viktor \(sa 33\), rođen dva dana pošto sam osnovao firmu\. Tih dana mi je jedan iskusan privrednik rekao: "Prve tri godine su najteže\. A porodica? Porodica trpi uvek\." Pokazalo se tačnim na način koji tada nisam razumeo: Viktorove prve tri godine poklopile su se sa "najtežim trima godinama" firme, i tu bitku za moje vreme firma je češće dobijala\. Za starijih dvojicu sam u istom uzrastu bio prisutan nesrazmerno više\. Čista ilustracija teze: resurs \(vreme i pažnja\) otišao je tamo odakle su stizali alarmi\. Prisustvo oca nije sentimentalna kategorija nego merljiva varijabla\. Ali nauka tu kaže nešto neudobnije od onoga što se obično citira\. Najpoznatija studija o roditeljskom vremenu \(_Milkie i saradnici, Journal of Marriage and Family, 2015_\) našla je da količina vremena koje majke provedu sa decom uzrasta 3–11 ne predviđa ništa: ni ponašanje, ni emocije, ni školu\. Efekat se javlja tek kod tinejdžera, i to samo za angažovano vreme: zajedničku aktivnost, razgovor\. Dakle, poruka nije "provodite više sati s decom"\. Poruka je stroža: sati se uopšte ne knjiže, knjiži se samo vreme u kom si ceo tu\. Sve ostalo je fikus na sastanku: prisutan, a ne učestvuje\. Kod očeva isto: pregled 24 longitudinalne studije \(_Sarkadi i sar\., Acta Paediatrica, 2008_\) vezuje aktivnu uključenost oca za merljivo bolje ishode u 22 od njih, i to i kad se porede porodice sličnih prihoda i obrazovanja, dakle nije do para\. Svoj deo ove statistike video sam na odmoru ovog leta: prvih dana ruka ide ka telefonu iz čiste navike, ne iz potrebe\. Prisustvo je, ispostavlja se, veština koja zarđa kad se ne trenira\. I treće, da budem pošten do kraja, jer podaci i tu postoje: ova tema nije rodno simetrična\. Ekonomska literatura dosledno beleži "kaznu za majčinstvo", 4 do 12 odsto niže zarade po detetu u klasičnoj analizi Budigove i Ingland, dok očevi u proseku dobiju "bonus za očinstvo"\. Korelova istraživanja pokazuju i zašto: poslodavci očeve ocenjuju kao najpoželjnije zaposlene, a majke kao najmanje poželjne, uz iste kvalifikacije\. U prevodu: majci se odsutnost od kuće društveno ne oprašta, a prisutnost joj se ekonomski kažnjava\. Meni je, kao ocu, odsutnost karijerno čak i pomagala\. Šta sa svim ovim ponedeljkom, na početku radne nedelje? Predlog je da problem tretiramo alatima koje već znamo\. Prvo: ono što se ne planira, ne desi se, pa prisustvo upiši u kalendar kao i svaki sastanak, s tim da se "sastanak" računa samo ako je telefon ekranom nadole\. Drugo: meri angažovano vreme, ne ukupno: jedan stvaran razgovor u kolima vredi više od popodneva u istoj prostoriji\. Treće: računaj sa kašnjenjem prinosa, jer povratna informacija stiže za deset godina, u obliku odraslog čoveka\. Jer deca zaista ne šalju izveštaje\. Ali jednog dana će pričati nekome kako je bilo odrastati uz nas, to je jedini izveštaj koji se piše godinama, a ne može da se doteruje pred _deadline_\. --- _Izvori: Milkie, Nomaguchi i Denny, "Does the Amount of Time Mothers Spend With Children or Adolescents Matter?", Journal of Marriage and Family \(2015\); Sarkadi i sar\., "Fathers' involvement and children's developmental outcomes", Acta Paediatrica \(2008\); Budig i England, "The Wage Penalty for Motherhood", American Sociological Review \(2001\); Correll i sar\., "Getting a Job: Is There a Motherhood Penalty?", American Journal of Sociology \(2007\)\._