U periodu od 2023. do 2026. godine, najvidljivija promena kod kompanija iz sektora robe široke potrošnje u Evropi više nije samo „više IT-ja“, već prelazak ka mnogo konkretnijoj automatizaciji: robotizovana skladišta, autonomni mobilni roboti, kompjuterski vid za kontrolu kvaliteta i praćenje polica, digitalni blizanci za proizvodnju i generativna veštačka inteligencija za marketing, planiranje i rad sa zaposlenima. U Velikoj Britaniji, Tesco i Ocado najjasnije pokazuju da AI već ulazi u svakodnevne operacije, od personalizacije i digitalnih etiketa do robotskog prikupljanja porudžbina. U Evropskoj uniji, Carrefour, Albert Heijn, Lidl, Unilever, Nestlé, Heineken i Carlsberg grade različite modele: neki investiraju u skladišta i proizvodne linije, drugi u cloud, sopstvene AI alate i platforme za čuvanje podataka. Na Balkanu, Podravka i Perutnina Ptuj već otvoreno govore o modernizaciji, novim linijama, digitalizaciji i naprednoj tehnologiji.
Ako se sagleda šira slika, evropski FMCG i CPG sektor, trenutno, ulaže u tri sloja istovremeno. Prvi je fizička automatizacija: umreženi roboti, AutoStore sistemi, AMR i AGV vozila, autonomni viljuškari i robotske ruke. Drugi je „nevidljiva“ digitalna infrastruktura: cloud, povezane fabrike, integrisane platforme za podatke i sistemi koji povezuju nabavku, skladište, transport i proizvodnju. Treći je generativna veštačka inteligencija: asistenti za zaposlene, automatsko kreiranje marketinških sadržaja, brže planiranje scenarija, predviđanje potražnje i pametnije upravljanje zalihama i otpadom. Upravo zato, danas, investicija u robota ne dolazi sama; obično je prati softver, senzori, vizuelni sistemi i analitika.
Investicije trgovaca u AI
U Velikoj Britaniji, Tesco je dobar primer kako veliki trgovac širi svoju AI strategiju od marketinga i obrade podataka ka operacijama. U rezultatima za 2025/26. godinu kompanija je navela da je potpisala ugovor sa Mistral AI i formirala zajedničku strukturu AI Lab, da vodi oko 250 AI radnih tokova u okviru jedinstvene strategije i da uvodi novog AI asistenta za oko 280.000 zaposlenih, za sada samo u Velikoj Britaniji. U istom dokumentu, Tesco navodi i da planira kapitalna ulaganja od oko 1,6 milijardi funti, pri čemu je poseban akcenat stavljen na automatizaciju skladišta i elektronske oznake na policama kao oblasti za dalja ulaganja.
Ocado ostaje najjači britanski simbol robotizovanog izvršavanja porudžbina. Kompanija javno promoviše 600 Series Bots, On-Grid Robotic Pick i Automated Frameload, a 2025. godine saopštila je da u novom centru njenog partnera Coles u Australiji radi flota od više od 700 robota. U polugodišnjim rezultatima za 2025. godinu, Ocado je objavio i da se oko 40% porudžbina prikuplja i priprema robotski. Reč je o složenim, sopstveno razvijenim sistemima. Kao tržišni orijentir, odnosno cenovni vodič za slična automatizovana storage-and-retrieval rešenja, navodi se da manji AutoStore sistem može koštati od milion dolara, da se prosečni projekti često kreću od tri do šest miliona dolara, dok velike omnichannel konfiguracije mogu premašiti i 50 miliona dolara. Ovo nije direktna cena za Ocado, već dobra uporedna referenca koja pokazuje koliko brzo troškovi rastu kada u skladište uđu roboti i softver.
U Francuskoj je Carrefour već dugo u procesu digitalne transformacije, ali je tokom poslednje dve godine počeo mnogo otvorenije da povezuje svoj brend sa generativnom veštačkom inteligencijom. U korporativnim materijalima za 2024. godinu navodi se integracija OpenAI tehnologija i nova partnerstva, dok Google Cloud u periodu 2024–2026. koristi Carrefour kao primer GenAI marketinške studije izgrađene pomoću Vertex AI za kreiranje dinamičnih i personalizovanih kampanja za nekoliko nedelja, umesto za nekoliko meseci. Kod ove vrste rešenja trošak obično nije jedan „robot“, već kombinacija cloud računarstva, licenci i integracije. Google javno navodi da platforma Gemini Enterprise Agent počinje od 0,0001 dolara za 1.000 karaktera za pojedine generativne usluge, dok se enterprise marketinške implementacije na nivou grupacije najčešće ugovaraju pojedinačno.
U Holandiji, Albert Heijn ima i „fizički“ i „digitalni“ sloj inovacija. Ahold Delhaize je još 2023. godine saopštio da novi mehanizovani Home Shop Center u Barendrechtu, izgrađen sa kompanijom Swisslog, koristi 300 robota za prikupljanje neprehrambenih proizvoda. Swisslog je potom 2024. godine naveo da objekat kombinuje softver za automatizovano prikupljanje i pakovanje porudžbina AutoStore, QuickMove transportere i SynQ. Paralelno s tim, Albert Heijn je tokom 2025. i 2026. godine uveo ličnog AI kuhinjskog asistenta Steijn kroz svoju aplikaciju, funkciju Scan & Cook i AI alate za smanjenje otpada, na primer u odeljenju hleba. To jasno pokazuje gde odlaze investicije: jedan deo u automatizaciju skladišta, a drugi u AI tehnologije namenjene potrošačima.
Cloud platforma Stackit kompanije Schwarz Digits navodi da Lidl i Kaufland obrađuju više od 60 miliona EDI dokumenata godišnje i da platforma SELF-EDI kompanije Stackit automatizuje onboarding dobavljača, dok druga studija prikazuje automatizovanu i centralizovanu arhitekturu komunikacije u prodavnicama (in-store) za maloprodajne objekte. Dodatno, Stackit javno nudi usluge kao što su AI Model Serving i AI Model Experiments. Drugim rečima, kod Schwarza je danas trend izgradnja snažne data-and-cloud osnove koja kasnije podržava i prodavnice, i logistiku, i AI.
Kod proizvođača, Unilever i Nestlé posebno su interesantni zato što ne investiraju samo u „vidljivu“ automatizaciju, već i u modelovanje i simulaciju. Unilever je 2025. godine objavio da koristi AI i NVIDIA Omniverse za kreiranje digitalnih blizanaca proizvoda radi brže i jeftinije izrade vizuelnih materijala, a 2026. godine saopštio je da zajedno sa kompanijom Accenture proširuje upotrebu digitalnih blizanaca širom svoje globalne proizvodne mreže. Tokom 2025. godine kompanija je, takođe, promovisala Unilever Manufacturing System kao novi digitalni sloj za fabrike.
Nestlé je, sa druge strane, tokom 2025–2026. godine saopštio da je njegov jedinstveni proizvodni sistem proširen na gotovo 90% od ukupno 335 fabrika, da planira njegovo dalje unapređenje uz pomoć AI, robotike i digitalnih blizanaca, kao i da razvija AI podržane digitalne blizance za brendove kao što su Nescafé Dolce Gusto, Purina i Nespresso.
Heineken je 2025. godine otvorio Global GenAI Lab, a 2026. godine predstavio i interna rešenja poput CoBrain-a. U godišnjim rezultatima za 2025. godinu kompanija je objavila da je ostvarila više od 500 miliona evra bruto ušteda, pri čemu je oko 30% došlo zahvaljujući digitalno podržanoj produktivnosti u lancu snabdevanja i optimizaciji transportne mreže.
Carlsberg u dokumentima za 2025. godinu govori o lancu snabdevanja zasnovanom na platformi za podatke, prediktivnoj analitici i pametnoj proizvodnji, a u jednoj od novijih investicija u fabrike javno je pomenuo i AI upravljane viljuškare i table sa podacima u realnom vremenu.
AI transformacija na Balkanu
Na Balkanu je transformacija ređe „glamurozna“, ali je često mnogo praktičnija: nove proizvodne linije, viši nivo automatizacije i digitalizacije fabrika i logistike.
Podravka je 2025. godine usvojila strategiju koja uključuje 36 miliona evra investicija za povećanje proizvodnih i logističkih kapaciteta i unapređenje efikasnosti, a tokom 2025. godine objavila je da je od 2021. do kraja 2024. godine uložila gotovo 250 miliona evra u modernizaciju, uvođenje novih tehnologija, digitalizaciju i 11 novih proizvodnih linija. Još 2023. godine kompanija je objavila da nastavlja projekat digitalizacije proizvodnog sistema iz fabrike za supe i Vegeta proizvode i na druge lokacije.
Perutnina Ptuj, takođe, predstavlja dobar signal za region. U ESG izveštajima grupacija govori o naprednim tehnologijama u proizvodnji, automatizaciji klanica i velikim investicijama u proširenje i obnovu kapaciteta, dok se u izveštaju za 2024. godinu navodi da je tokom 2025. godine renoviranje i proširenje mesne industrije u Ptuju centralna investicija.
Najjednostavnije rečeno, evropski FMCG sektor više ne ulaže u tehnologiju kao u „sporedni projekat“. Kod Tesca i Albert Heijna AI je već prisutan u marketima i aplikacijama. Kod Ocada automatizacija je već srce procesa ispunjavanja porudžbina. Kod Carrefoura, Unilevera, Nestléa i Heinekena, generativna veštačka inteligencija i digitalni blizanci postaju deo odluka koje se donose u marketingu, proizvodnji i lancima snabdevanja. Na Balkanu, Podravka i Perutnina Ptuj pokazuju da ni regionalne grupacije ne čekaju, već i same ulažu u nove proizvodne linije, modernizaciju i digitalizaciju.
Sledeći talas konkurentnosti u sektoru robe široke potrošnje neće doći od jedne velike „čudesne“ tehnologije, već od kombinacije robota, podataka, cloud infrastrukture i veštačke inteligencije, koji će zajedno omogućiti da fabrike, skladišta i trgovina rade brže, preciznije i sa manje otpada.
