Pietro Dallari, Evropska investiciona banka: Kako ostati na površini na talasu inovacija

***Piše: Pietro Dallari, ekonomista u jedinici za makroekonomske scenarije ekonomskog odeljenja Evropske investicione banke*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/pietro-dallari-eib-kolumna.png)*** Zato je poboljšanje pristupa finansijama i dalje ključno za uvođenje novih ideja na tržište. Pored toga, potrebno je povećati javna ulaganja u istraživanje i razvoj, usvojiti dobro osmišljenje politike, uključujući i savremene mogućnosti obrazovanja i obuke, kao i razviti namenske finansijske instrumenate. Prema zajedničkom [izveštaju Evropske investicione banke (EIB) i Evropskog zavoda za patente (EPO)](https://www.eib.org/attachments/lucalli/20240003_financing_and_commercialisation_of_cleantech_innovation_en.pdf), u periodu od 2016. do 2021. godine čak oko 27% čistih tehnoloških inovacija razvijeno je u Evropi, koje se uglavnom odnose na projekte sa niskom emisijom ugljenika, održivom mobilnošću i alternativom plastikom. Uopšteno govoreći, udeo istraživanja i razvoja koje finansira javni sektor u Evropi i dalje je veći nego u SAD i Kini. Međutim, potrebno je učiniti više da bi se održao korak sa inovacijama sa drugim globalnim ekonomijama i zadržala vodeća poziciju Evrope u zelenim patentima. **Smanjenje finansijskih barijera za nova preduzeća** Inovacije takođe mogu pomoći u rešavanju negativnog uticaja demografskog pada na evropski bruto domaći proizvod (BDP). Jaz između realnog BDP-a u EU i SAD se povećao od devedesetih, uglavnom jer je broj stanovnika u Evrope rastao sporije. Potrošnja vezana za starenje populacije, opadanje radne snage i niži rast produktivnosti su izazovi koji takkođe potencijalno mogu dodatno smanjiti realni rast BDP-a. Istovremeno, nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i napredna proizvodnja već menjaju globalno tržište, te je potrebno uhvatiti priključak. Smanjenje finansijskih i administrativnih barijera stoga ključan je faktor budućeg napretka. U tom smislu, Evropska komisija usvojila je ove godine [drugi strateški plan za program Horizon Europe](https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/ip_24_1572), sa ciljem da odgovori na ključne izazove kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta, digitalna tranzicija i depopulacija. Osim toga, finansijski instrumenti poput InvestEU tradicionalno su podržavali evropske tehnološke kompanije, kombinovanjem prednosti dugoročnih kredita sa modelom naknade zasnovanim na performansama kompanije. Takođe, Grupacija EIB i pet država članica EU pokrenuli su prošle godine Inicijativu evropskih tehnoloških šampiona (ETCI), odnosno fond koji će usmeravati preko potreban kapital za podršku inovatnivnim kompanijama u kasnijim fazama rasta. Inicijativa se zasniva na opsežnom radu Evropskog investicionog funda (EIF) na tržištima rizičnog kapitala u Evropi, koji je podržao skoro polovinu evropskih jednoroga u ranim fazama razvoja, uključujući Skipe, Skiscanner, VeTransfer, Spotifi i Rovio. Prema [nedavnom istraživanju EIB](https://www.eib.org/en/publications/20240017-eib-group-support-for-eu-businesses), startupovi koje su se finansirali sredstvima EIF-a imali su veću verovatnoću za uspešan izlazak na tržište, sa 10,3 procentnih poena većom šansom da budu preuzeti od strane velikih kompanija i 1,7 procentnih poena većom stopom izlaska na berzu. | Jaz između realnog BDP-a u EU i SAD se povećao od devedesetih, uglavnom jer je broj stanovnika u Evrope rastao sporije. | EIB i EIF (koji čine Grupaciju EIB) raspolažu širokim opsegom finansijskih instrumenata za rešavanje specifičnih tržišnih izazova radi smanjenja finansijskih barijera za inovativne i novoosnovane kompanije. Posrednički krediti, na primer, rešavaju neke od prepreka sa kojima se suočavaju mala preduzaća i korporacije prilikom apliciranja za kredite, dok šeme kreditnih garancija smanjuju rizik za tradicionalne zajmodavace, poput komercijalnih banaka, koji zahvaljujući tome mogu da finansjski podrže perspektivne biznise. **Integrisano tržište sa jakom konkurencijom** Integrisanije evropsko tržište sa snažnom konkurencijom moglo bi dati značajan podstrek za usvajanje inovativnih tehnologija. Podržane programima u okviru Plana rasta, zemlje Zapadnog Balkana postepeno povećavaju tržišni udeo na Jedinstvenom evropskom tržištu, čija je ambicija da omogući slobodno kretanje roba, usluga, radne snage i kapitala. Paralelno, regionalne ekonomije treba da nastave da napreduju sa stvaranjem zajedničkog regionalnog tržišta. Ove inicijative mogu ubrzati razvoj lokalne ekonomije i povećati benefite dobrih odnosa sa EU. Dokaz ove uspešne saradnje između EU i Zapadnog Balkana predstavlja konstantant transfer tehnologije, stabilan priliv stranih direktnih investicija i izuzetnu pozicioniranost regiona u globalnom lancu vrednosti u čak nekoliko proizvodnih sektora. [Istraživanje EIB-a o preduzećima](https://www.eib.org/attachments/publications/business_resilience_in_the_pandemic_and_beyond_en.pdf) ukazuje da visokoj integraciju Zapadnog Balkana u globalne lance vrednosti posebno doprinose firme iz Srbije i Severne Makedonije. Takođe, udeo inovativnih firmi među izvoznicima i učesnicima na globalnom tržištu dvostruko je veći od onih koje se ne bavi trgovinom (60% u poređenju sa 33%). Međutim, mnogi proizvodi i usluge se obično nabavljaju sa drugih tržišta i ne razvijaju se interno, što ukazuje na važnost integrisanja međunarodnih tehnologija u procesu inovacija. **Inovacioni ekosistemi** Da bi se uspešno približio ekonomijama sa višim prihodima, region treba da nastavi da napreduje sa reformama ka Evropskoj uniji radi stvaranja bolje investicione klime i rešavanje aktuelnih izazova. Kao što je navedeno u [Istraživanju o preduzećima na Zapadnom Balkanu sprovedeno od strane EIB, EBRD i Svetske banka](https://www.eib.org/en/press/all/2022-284-new-eib-ebrd-wb-enterprise-survey-are-companies-in-the-western-balkans-prepared-for-another-crisis), ekonomsku aktivnost u regionu remeti slabiji okvir vladavine prava i javnog upravljanja, viši stepen nestabilnosti, neformalnost u privredi i lošiji kvalitet infrastrukture. Nedovoljan pristup finansijama je još jedna prepreka za firme u regionu, sa približno 32% malih i srednjih preduzeća koja imaju teškoće u pristupu finansijama. [Nedavna studija EIB](https://www.eib.org/attachments/lucalli/20230344_impact_of_the_eibs_intermediated_lending_to_businesses_in_the_western_balkans_en.pdf) procenjuje da krediti izdati nefinansijskim korporacijama iznose približno 23% BDP-a, u poređenju sa 40% koliko je u Evropskoj uniji. Digitalizacija i usavršavanje su takođe preduslovi za stvaranje uspešnog ekosistema za inovacije. U tom pogledu, Srbija je napravila značajan napredak kreiranjem platformi posvećenih razvoju startapova. Na primer, izgradnja Naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pomogla je u jačanju inovacionih kapaciteta Srbije i njenom pozicioniranju na globalnom tehnološkom tržištu. Ove institucije namenje su stvaranju zajednice inovativnih kompanija, koje mogu da razmenjuju znanja i promovišu svoje projekte na međunarodnoj sceni. Najnoviji dodatak srpskoj inovacionoj infrastrukturi je nova zgrada Instituta BioSense u Novom Sadu, sa blizu 7000 m2 najsavremenije opremljenog prostora za istraživače i inovatore u oblasti održive poljoprivrede. Kroz stalnu podršku EU napori da se postave temelji za razvoj novih i uspešnih visokotehnoloških kompanija nastaviće se širom zemalja Zapadnog Balkana, čime će se podržati i evropska konkurentnost i razviti rešenja za neke od ključnih izazova današnjice.