Postoji značajan prostor za dalju saradnju sa kupcima i zajedničko kreiranje CSR aktivnosti

***Autor: Željko Mitkovski, projektni menadžer u Fondaciji „Ana i Vlade Divac“ i predsednik UO Srpskog filantropskog foruma*** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/volontiranje-freepik-0325.jpg) Društveno odgovorno poslovanje (CSR) iz godine u godinu sve više dobija na značaju u Srbiji. Kompanije prepoznaju važnost svog uticaja na zaposlene, društvo i okruženje i nastoje da integrišu CSR u sve segmente svog poslovanja. Prethodna 2024. godina donela je nove trendove i mogućnosti, ali i izazove i prostore za unapređenje društvene odgovornosti. Sa druge strane, potrošači sve više odluke o kupovini robe i usluga donose na osnovu vrednosti kompanije. One kompanije koje se povezuju sa kupcima, neprofitnim organizacijama i lokalnim zajednicama, bave se važnim društvenim temama i brinu o životnoj sredini, grade temelje za dugoročni uspeh. Prethodna godina bila je obeležena mnogim društveno odgovornim aktivnostima i kampanjama. Među istaknutim temama bile su početak rada Palate nauke i promocija ulaganja u obrazovanje, uključujući STEM oblasti, stipendiranje, očuvanje životne sredine, pošumljavanje, regenerativna poljoprivreda, briga o mladima, podrška nastavnicima i profesorima, isticanje važnosti zaveštanja organa, ekonomsko osnaživanje žena i osoba sa invaliditetom, kao i donacije hrane za najugroženije. Kompanije u Srbiji su, tokom 2024. godine, svoje CSR aktivnosti sprovodile na različite načine i to kroz obezbeđivanje odgovornih lanaca snabdevanja, kroz povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje otpada i emisija gasova sa efektom staklene bašte, doniranje hrane i realizaciju sopstvenih CSR kampanja ili priključivanje postojećim inicijativama (npr. Novogodišnjoj humanitarnoj bašti ili Nacionalnom danu davanja). Takođe, organizovan je veliki broj akcija korporativnog volontiranja. Kompanije su, u prethodnoj godini, bile veoma posvećene i promociji inkluzije na tržištu rada. Međutim, postoji značajan prostor za dalju saradnju sa kupcima i zajedničko kreiranje CSR aktivnosti. **Izazovi u CSR-u i pravni okvir** U 2024. godini, zabeleženo je manje istraživanja iz oblasti CSR-a u Srbiji nego prethodnih godina. Globalna bezbednosna i ekonomska neizvesnost i inflacija, koja je bila u padu tokom 2024. godine, podstrekivali su menadžment kompanija na oprez i rezervisanost u pogledu donacija i CSR programa. Uprkos izazovima globalne ekonomije, mnoge kompanije su svoje CSR aktivnosti prilagodile dugoročnim strategijama održivog poslovanja i društvene odgovornosti. Kompanije u Srbiji suočavaju se i dalje sa različitim izazovima u realizaciji CSR aktivnosti. Neki od njih su nedostatak ljudskih i finansijskih resursa, nedovoljna podrška menadžmenta o važnosti CSR-a i nedostatak podrške od države (npr. kroz ukidanje PDV-a na donacije hrane, regulisanje doniranja hrane sa rokom trajanja “najbolje upotrebiti do”, obračuna naknade za odnošenje komunalnog otpada, itd). Svi ovi problemi predmet su razgovora na sednicama Saveta za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije, važnog tela koje spaja korporativni, civilni i javni sektor sa ciljem unapređenja okvira za CSR i filantropiju. Ovi izazovi, takođe, predstavljaju prostor za kompanije da se istaknu i postanu lideri na polju društvene odgovornosti i korporativne filantropije, uz podršku neprofitnih organizacija koje sprovode i predlažu mnoge programe za opšte dobro. | Kompanije koje se povezuju sa kupcima, neprofitnim organizacijama i lokalnim zajednicama, bave se važnim društvenim temama i brinu o životnoj sredini, grade temelje za dugoročni uspeh | Poreska uprava je još 2019. godine, na našu inicijativu kroz Koaliciju za dobročinstvo, objavila Uputstvo za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore (pravna lica). Korisno je da kompanije preuzmu uputstvo i koriste poreske olakšice u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kako bi aktivno povećavale izdvajanja za opšte dobro. Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske svrhe, kao i za zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu, priznaju se kao rashod ako su uplaćeni registrovanim institucijama i koriste se isključivo za te namene. Ulaganja u kulturu, uključujući kinematografiju, priznaju se do 5% ukupnog prihoda. Dodatni veliki izazov ogleda se u nepromenjenim uslovima za doniranje hrane, gde se PDV na donacije hrane i dalje plaća, što otežava proces doniranja ugroženom stanovništvu, a prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2023. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,9%. Iako EU smernice za doniranje hrane iz 2017. godine preporučuju ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istek roka trajanja, što je Bosna i Hercegovina sprovela 2023. godine, u Srbiji i dalje nema pomaka. Iako nema konkretnih podataka o količini bačene hrane, procena Food Waste Index Report-a za 2024, koji objavljuje Program UN za životnu sredine, je da se u Srbiji godišnje baci 886.833 tona hrane, odnosno 2,4 miliona kilograma hrane dnevno, kada se preračuna na dnevni nivo. Zato su važni svi napori trgovinskih lanaca, proizvođača hrane i banaka hrane ka povećanju donacija hrane, jer ne samo da se na taj način pomaže ugroženom stanovništvu, već se čuva kvalitet vazduha, vode i zemljišta, iz kojih očekujemo rast nove zdrave hrane. **Multisektorska saradnja i lokalizacija aktivnosti** Iskustvo je pokazalo da je za uspešno društveno odgovorno poslovanje važno baviti se temama koje su važne za konkretnu lokalnu zajednicu i meriti efekat kroz broj ljudi koji imaju korist od tih aktivnosti. Mala i srednja preduzeća su, uglavnom, usmerena ka lokalnoj zajednici i saradnji sa lokalnim udruženjima i fondacijama, dok velike kompanije često prate dugoročne ili regionalne (grupne) strategije, koje mogu odstupati od lokalnih potreba. Sve kompanije bi trebalo da teže lokalizaciji svojih aktivnosti, kroz saradnju sa neprofitnim organizacijama, kako bi uvećale pozitivan uticaj na zajednicu i povećale stepen prihvaćenosti svojih aktivnosti u zajednici i među kupcima. Baš sa tim ciljem zbližavanja korporativnog i neprofitnog sektora iz cele zemlje, Srpski filantropski forum je sedmi po redu Nacionalni dan davanja u 2024. godini posvetio mladima. Mladi su ključni za budući razvoj zajednice, ali se često suočavaju s preprekama kao što su finansijsko i stambeno osamostaljivanje, nedostatak prilika za neformalno obrazovanje i profesionalni razvoj, kao i ograničen pristup resursima za pokretanje sopstvenih poslovnih i društvenih inicijativa. Ono što je dobro, sve veći broj kompanija odlučuje se da izdvoji sredstva za stipendije učenika srednjih škola i studenata. Posebno je važno istaći da je, zahvaljujući vanrednom povećanju neoporezivog iznosa stipendija od 1. januara 2020. godine na 30.000 dinara i njegovom godišnjem usklađivanju sa stopom rasta cena na malo u prethodnoj kalendarskoj godini, od 1. februara 2025. godine neoporeziv iznos stipendija dostigao 43.160 dinara mesečno. **CSR u godini pred nama** U 2025. godini, kompanije bi trebalo da se više povezuju sa kupcima i neprofitnim organizacijama u planiranju i sprovođenju svojih CSR aktivnosti i ispunjavanju Ciljeva održivog razvoja. Na taj način će ostvariti mnogo veći uticaj i pomoći da veći broj ljudi živi kvalitetnije, jer je društvo koje se razvija preduslov za povoljno poslovno okruženje, rast i razvoj preduzeća. Unapređenje nefinansijskog izveštavanja imaće važnu ulogu u oblikovanju korporativnih ESG (environmental, social, governance) strategija i CSR inicijativa većih kompanija, jer ne samo da poboljšava transparentnost i odgovornost već i pruža ključne podatke za strateško donošenje odluka. Kompanije koje redovno objavljuju nefinansijske izveštaje, bez obzira da li su na to obavezne po zakonu ili ne, ne samo da pokazuju svoju predanost održivosti i društvenoj odgovornosti, već i poboljšavaju uslove za finansiranje i kreditiranje svojih projekata, čime osiguravaju dugoročni uspeh i rast. U narednoj godini, očekujemo i povećanje korišćenja veštačke inteligencije u CSR-u. Zahvaljujemo se svim kompanijama koje su kroz sve svoje CSR i filantropske aktivnosti doprinosile da njihovi zaposleni i društvo žive bolje, kao i medijima koji su o tome izveštavali, jer je to podjednako važno za promociju društveno odgovornog poslovanja. Takođe, u 2025. godini imamo i visoka očekivanja od Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Srpski filantropski forum će, zajedno sa partnerima, pre svega Savetom za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije i Forumom za odgovorno poslovanje, nastaviti da radi na stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj filantropije i društveno odgovornog poslovanja na nacionalnom nivou. Istovremeno, na evropskom nivou, ovu misiju ćemo sprovoditi u saradnji sa Evropskom filantropskom asocijacijom – Philea.