Zato, promena više nije samo pitanje dobre volje. Evropska komisija je 7. jula 2026. godine, u okviru svoje EU Livestock Strategije, najavila da će do kraja 2026. godine predstaviti ciljanu reviziju pravila Evropske unije o dobrobiti koka nosilja i brojlera. Najava ove revizije pokazuje da se dobrobit farmskih životinja sve više posmatra kao deo budućeg uređenja evropskog prehrambenog sistema.
To je važan signal i za kompanije koje posluju u Srbiji. Promene regulatornog okruženja ne nastaju preko noći. One zahtevaju prilagođavanje proizvodnje, dobavljača, ugovora, količina, logistike i internih procedura. Kompanija koja čeka da promena postane obavezna ostavlja sebi manje vremena za planiranje i prilagođavanje. Zato je pitanje za poslovni sektor jednostavno: da li ćete tranziciju planirati na vreme ili tek kada budete morali da reagujete? Jer je izvesno da se danas odgovorno poslovanje ne završava na emisijama i reciklaži.
Danas se od kompanija očekuje da razmišljaju o svom uticaju mnogo šire nego ranije. ESG i CSR politike obuhvataju pitanja životne sredine, odnosa prema zaposlenima, zajednici, dobavljačima i načina na koji kompanija upravlja svojim poslovanjem. U tom kontekstu, dobrobit životinja ne može biti potpuno odvojena od odgovornog poslovanja. Ako kompanija koristi jaja, ona je deo lanca snabdevanja u kojem se odluke o načinu uzgoja koka donose mnogo pre nego što proizvod stigne na policu, u restoran, hotel ili kuhinju. Način na koji kompanija bira dobavljače i definiše standarde za proizvode koje nabavlja zato predstavlja deo njene ukupne poslovne odgovornosti. Odgovornost prema životinjama nije zamena za odgovornost prema životnoj sredini ili zaposlenima. Ona je njen sastavni deo.
Zašto bi kompanija počela tranziciju već danas?
Prelazak na sisteme bez kaveza zahteva planiranje. Kompanija mora da zna koliko jaja i proizvoda od jaja koristi, odakle ih nabavlja, koji dobavljači mogu da obezbede potrebne količine i u kojim rokovima je moguće sprovesti promenu. Zbog toga odluka da se iz lanca snabdevanja izbace jaja iz kaveznog uzgoja može imati značaj za više aspekata poslovanja.
A to su:
Upravljanje lancem snabdevanja: Kompanija koja na vreme započne tranziciju ima više prostora da identifikuje odgovarajuće dobavljače, planira količine i prilagodi ugovore i procese nabavke.
Priprema za buduće regulatorne promene: Ako se pravila budu menjala u pravcu strožih standarda dobrobiti životinja, kompanije koje su već započele tranziciju biće bolje pripremljene za novo poslovno okruženje.
ESG i CSR: Politika nabavke jaja može biti deo šireg pristupa kompanije odgovornom poslovanju i upravljanju lancem snabdevanja.
Reputacija brenda: Potrošači, partneri i zaposleni sve više obraćaju pažnju na to kako kompanije postupaju prema životinjama i kakve standarde primenjuju u svom poslovanju.
Transparentnost: Jasno definisana politika, rok i izveštavanje o napretku omogućavaju kompaniji da pokaže šta je konkretno uradila, umesto da se njena posvećenost odgovornom poslovanju zasniva samo na opštim izjavama.
Međunarodni partneri i tržišta: Kompanije koje posluju sa međunarodnim partnerima mogu se susresti sa zahtevima koji se odnose na standarde dobrobiti životinja u lancu snabdevanja. Usklađivanje sa tim očekivanjima može postati sve relevantnije za poslovanje na evropskom tržištu.
Očekivanja potrošača: Istraživanje koje je Kantar sproveo u Srbiji 2021. godine pokazalo je da bi većina ispitanih podržala odluku supermarketa da prestane da prodaje jaja iz kaveznog uzgoja, dok je značajan deo potrošača naveo spremnost da plati više za jaja iz beskaveznog uzgoja. Drugim rečima, odluka o jajima nije izolovana od tržišta. Ona je povezana sa očekivanjima ljudi koji te proizvode kupuju.
Tranzicija bez kaveza
Ukoliko se na prelazak na ukidanje kaveznog uzgoja odlučite odmah važno je razlikovati deklarativnu podršku dobrobiti životinja od konkretne politike. Nije dovoljno reći da kompanija „podržava dobrobit životinja“ ili da „razmatra mogućnosti“ za prestanak korišćenja jaja iz kaveza. Zato, kredibilna tranzicija treba da podrazumeva jasnu, javnu i merljivu odluku.
To znači da kompanija treba da definiše: da će iz svog lanca snabdevanja izbaciti jaja iz kaveznog uzgoja; zatim, rok do kojeg će tranzicija biti završena; potom to da politika kompanije obuhvata 100% jaja i proizvoda od jaja koji se koriste ili prodaju; zatim, način na koji će sarađivati sa dobavljačima i obezbediti potrebne količine; te i konkretne korake i odgovornosti unutar kompanije; način praćenja napretka; i transparentno izveštavanje o ostvarenom napretku.
Naravno, i razumno, od kompanije se ne očekuje da sve rešiti u jednom danu. Ali mora znati gde je danas, gde želi da bude i do kada će tamo stići. Upravo je zato rano započinjanje procesa jako važno.
Istraživanje koje je Kantar sproveo u Srbiji 2021. godine pokazalo je da bi većina ispitanih podržala odluku supermarketa da prestane da prodaje jaja iz kaveznog uzgoja, dok je značajan deo potrošača naveo spremnost da plati više za jaja iz beskaveznog uzgoja.
Takođe, ne treba pomisliti da je ovo samo evropska tema. Ne moramo pogledati daleko “van svog dvorišta” da bismo videli da pitanje dobrobiti životinja postaje deo javne i političke debate i u Srbiji. Tokom javne rasprave o nacrtu Zakona o dobrobiti životinja, organizacije za zaštitu životinja, stručnjaci i građani izneli su svoje primedbe na predložena rešenja i ukazali na potrebu za snažnijom zaštitom životinja. Takođe, interesovanje građana za pitanje kaveznog uzgoja je jasno. Naši građani ne žmure na neprikladne uslove u kojima se drže koke nosilje u industrijskim farmama koje koriste kaveze za njihov uzgoj. Tome u prilog govori činjenica da je više od 20.000 građana Srbije potpisalo je peticiju kampanje Slomimo kaveze kojom se zahteva ukidanje prodaje jaja iz kaveznog uzgoja u supermarketima. To predstavlja konkretan pokazatelj da ovo pitanje nije ograničeno na organizacije za zaštitu životinja. Ono je postalo tema o kojoj građani žele da se njihov glas čuje. A za kompanije je to još jedan razlog da ne posmatraju dobrobit životinja kao marginalnu temu.
Bitno je sagledati i to da kavez nije samo pitanje proizvoda. To je pitanje lanca koji stoji iza proizvoda. Iza jednog pakovanja jaja nalazi se čitav lanac: proizvođači, uzgajivači, dobavljači, distributeri, trgovci, restorani, hoteli i drugi poslovni subjekti. Zbog toga odluka jedne kompanije može imati širi efekat. Kada kompanije postave jasne zahteve svojim dobavljačima, one šalju signal tržištu da postoji potražnja za odgovornijim sistemima proizvodnje. Kada više kompanija donese takve odluke, dobavljačima i proizvođačima postaje jasnije u kom pravcu se tržište kreće. To nije promena koja se događa samo na polici supermarketa. To je promena čitavog lanca snabdevanja.
Upravo zato dobrobit životinja povezana je sa širim izazovima prehrambenog sistema. Način na koji uzgajamo i držimo farmske životinje ne postoji odvojeno od drugih pitanja sa kojima se suočava prehrambeni sistem. Intenzivna proizvodnja životinja povezana je sa pitanjima javnog zdravlja, antimikrobne rezistencije, korišćenja zemljišta, biodiverziteta i otpornosti prehrambenih sistema. OECD, pozivajući se na procenu Van Boeckela i saradnika, navodi da se oko 73% ukupne globalne prodaje antimikrobnih lekova koristi kod životinja koje se uzgajaju za proizvodnju hrane. Stočarska proizvodnja istovremeno zauzima značajan deo poljoprivrednog zemljišta, uključujući zemljište koje se koristi za proizvodnju hrane za životinje, i ima značajan uticaj na životnu sredinu.
To ne znači da jedan potez može rešiti sve probleme prehrambenog sistema. Ali znači da način na koji proizvodimo hranu mora biti deo razgovora o tome kakav prehrambeni sistem želimo u budućnosti. A kada govorimo o koka nosiljama, prvi i konkretan korak je jasan: napuštanje kaveznog uzgoja.
