Tokovi koji oblikuju realne mogućnosti i ograničenja domaće privrede

*Iako će preliminarni podaci o robnoj razmeni i razmeni usluga Srbije sa svetom za 2025. godinu biti dostupni tek u prvom kvartalu naredne godine, analiza za dostupni period omogućava da se sagledaju ključni trendovi koji će obeležiti celu godinu. Period januar-oktobar 2025. će, između ostalog, ostati upamćen po suficitu Srbije u robnoj razmeni sa Nemačkom, koji je dostigao 260 miliona evra. Ipak, taj pozitivan rezultat ne menja činjenicu da je broj kompanija i preduzetnika koji izvoze i dalje relativno mali, oko 16.800, dok je broj uvoznika veći i prelazi 26.000. Posmatrano po tržištima, Srbija najviše izvozi robu u Nemačku, Italiju i Bosnu i Hercegovinu, dok se najveći deo uvoza ostvaruje iz Kine, Nemačke i Italije. Kada je reč o razmeni usluga, najveći prihodi ostvaruju se na tržištima SAD, Nemačke i Velike Britanije, dok su najveći rashodi od usluga iz Grčke, Nemačke i Švajcarske.* Kada otvorimo frižider, sipamo gorivo ili platimo račun za internet, retko razmišljamo o tome koliko su ti svakodnevni izbori povezani sa međunarodnom trgovinom. Iza svake police u prodavnici, punjenja rezervoara i digitalne usluge, osim domaće vrednosti, nalazi se i složen splet uvoza, izvoza, globalnih cena i kretanja na stranim tržištima. Upravo ti tokovi oblikuju realne mogućnosti i ograničenja domaće privrede. Tokom prvih deset meseci 2025. godine, spoljnotrgovinska robna razmena Srbije umereno je rasla, dostigavši 62,3 milijarde evra. Izvoz je porastao za 8,6%, dok je uvoz povećan za 7,6%, što ukazuje na stabilnu, ali i dalje neuravnoteženu dinamiku. Strukturni deficit ostaje visok i prelazi 7,0 milijardi evra i pokazuje zavisnost domaće ekonomije od uvezene robe, naročito u segmentima energenata, opreme i repromaterijala. Struktura robne razmene otkriva važne nijanse. Najveći deo trgovine odnosi se na reprodukcione proizvode, što potvrđuje snažnu uključenost Srbije u evropske proizvodne lance. Istovremeno, potrošna roba beleži najdinamičniji rast izvoza, čak 14,8%, što ukazuje na jačanje domaćih finalnih proizvoda i bolju vidljivost srpskih brendova na regionalnim i tržištima EU. Nasuprot tome, sredstva za rad beleže minimalan rast izvoza i pad uvoza, što može signalizirati usporavanje investicione aktivnosti privrede. Dostupni podaci za 2025. godinu pokazuju da izvoz beleži napredak, naročito u potrošnoj robi i uslugama zasnovanim na znanju, ali promena strukture razmene je dugoročni proces. U tome je i glavni izazov za naredni period, kako rast pretvoriti u veću dodatu vrednost, jaču konkurentnost i otporniju domaću privredu, koja će manje zavisiti od uvoznih inputa, a više od sopstvenog znanja, proizvodnje i inovacija. Ulazak u 2026. godinu zatiče Srbiju u trenutku kada je globalne trendove u spoljnoj trgovini složeno predvideti. Očekivanja za naredni period ne bi trebalo da budu usmerena na naglo smanjenje deficita, već na postepeno jačanje strukture izvoza, veće učešće domaće dodate vrednosti i efikasnije korišćenje postojećih trgovinskih sporazuma. Ključ uspeha u 2026. godini biće sposobnost privrede da poveže rast izvoza robe i usluga sa razvojem domaćih dobavljačkih lanaca, investicijama u znanje i tehnologiju i stabilnijim investicionim ciklusom. Bez tog iskoraka, spoljna trgovina će nastaviti da raste, ali će njeni efekti na dugoročnu konkurentnost i otpornost ekonomije ostati ograničeni. **Šta Srbija prodaje svetu i ko su naši glavni kupci** ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/rzs-izvoz25-1.webp) Struktura spoljne trgovine Srbije u 2025. godini pokazuje privredu koja istovremeno ostvaruje solidne izvozne rezultate, ali i dalje izražene strukturne slabosti. Te razlike su najvidljivije kroz velike oscilacije između pojedinih industrija i tržišta. Najveći doprinos izvozu dolazi iz sektora prerađivačke industrije, gde se posebno izdvaja automobilska industrija kao jedan od retkih segmenata koji ostvaruje stabilan suficit. Nasuprot tome, veliki deo proizvodnih lanaca ostaje visoko zavisan od uvoza, što kontinuirano opterećuje trgovinski bilans. Prehrambeni proizvodi ostvaruju stabilan suficit i potvrđuju konkurentnost domaće industrije, dok primarni poljoprivredni proizvodi beleže veću zavisnost od uvoza. Ovakva struktura otvara pitanje stepena finalizacije domaće poljoprivredne proizvodnje i potencijala za kreiranje veće dodate vrednosti u zemlji. Srbija je u 2025. godini izvozi više nego ranije, ali istovremeno i brže povećava uvoz. Podaci jasno pokazuju da konkurentnost postoji tamo gde su prisutni investicije, znanje i tehnologija, dok u oblastima energenata, opreme i osnovnih sredstava dominira strukturni deficit. Ključni izazov je kako dodatno ojačati sektore koji stvaraju suficit u robnoj razmeni, a istovremeno smanjiti ranjivosti koje dugoročno ograničavaju rast. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i dalje je najdinamičnija sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Članice Evropske unije učestvuju sa 58,4% u ukupnoj robnoj razmeni, čime potvrđuju svoju ulogu dominantnog ekonomskog partnera Srbije (Nemačka, Italija, Mađarska, Rumunija, Češka Republika Poljska, Francuska). Ovakva struktura pokazuje da konkurentnost domaće privrede i pristup zajedničkom tržištu EU presudno utiču na ukupne trgovinske tokove. Istovremeno, visok stepen oslonjenosti na EU znači i veću izloženost privrede eventualnim usporavanjima ili poremećajima na evropskom tržištu. Drugi najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije je CEFTA region, sa kojim domaća privreda ostvaruje izražen suficit. Tokom prvih deset meseci 2025. godine suficit u robnoj razmeni sa CEFTA tržištima iznosio je oko 2,5 milijardi evra, zahvaljujući izvozu žitarica, prehrambenih proizvoda, pića, nafte i derivata, drumskih vozila, kao i medicinskih i farmaceutskih proizvoda, uz ukupan izvoz Srbije u vrednosti 4,1 milijarde evra. Na nivou pojedinačnih tržišta, najveći suficiti ostvareni su u razmeni sa zemljama iz neposrednog okruženja. Crna Gora je značajan partner, pre svega zbog razmene električne energije i lekova, dok se u trgovini sa Bosnom i Hercegovinom kao ključni izvozni proizvodi izdvajaju gasna ulja i električna energija. Sa Severnom Makedonijom, Srbija najviše izvozi električnu energiju i električne provodnike, dok se uvoze katalizatori i energenti. Pored CEFTA regiona, Srbija beleži suficit i u razmeni sa pojedinim članicama EU, poput Bugarske, Slovačke, Češke, Nemačke i Švedske, što ukazuje na konkurentnost određenih domaćih industrijskih niša na zahtevnim evropskim tržištima. Nasuprot tome, najveći deficit i dalje se beleži u trgovini sa Kinom, pre svega, zbog uvoza telekomunikacione opreme i potrošačke elektronike. Visok deficit prisutan je i u razmeni sa Turskom, Kazahstanom, Italijom, Poljskom i Ruskom Federacijom, što dodatno potvrđuje zavisnost domaće privrede od uvoza energenata, industrijske opreme i visokotehnoloških proizvoda. **Ima li prostora za veću uvoznu supstituciju u Srbiji?** U uslovima usporene domaće tražnje i rastućih troškova poslovanja, tema uvozne supstitucije ostaje u fokusu ekonomske politike i poslovne zajednice. Iako je pitanje usmereno na okolnosti da li, ako domaća potražnja slabi, a uvoz ostaje veliki, deo tog uvoza može biti zamenjen proizvodima i uslugama domaćeg porekla. Međutim, istraživanje koje je PKS sprovela među privrednicima i pregled strukture uvoza ukazuju da je odgovor složen. Više od dve trećine anketiranih uvoznika navodi da se u Srbiji ne proizvode proizvodi, odnosno ne pružaju usluge koje oni uvoze, a koje su im neophodne za redovno poslovanje, što sužava realan prostor za supstituciju. Kod firmi koje uvoze repromaterijal, tri ključna razloga zbog kojih ne koriste domaće alternative su neadekvatan kvalitet ponude na domaćem tržištu, ugovorne obaveze koje unapred definišu dobavljače, kao i veća cena domaćih proizvoda ili usluga u odnosu na uvozne. Uprkos ograničenjima, postoje segmenti u kojima postoji potencijal za smanjenje uvozne zavisnosti. To su oblasti u kojima već postoje proizvodni kapaciteti, znanje i iskustvo, ali nedostaju obim, kontinuitet ili dodatna ulaganja. Te delatnosti obuhvataju prehrambenu industriju (posebno prerađevine, piće i konditorske proizvode), hemijsku i farmaceutsku industriju (deterdženti, kozmetika, hemikalije), proizvodnju građevinskog materijala i segmente metaloprerađivačke industrije. U tim oblastima domaća ponuda već postoji, i neophodno je jačanje postojećih kapaciteta uz bolje povezivanje sa domaćom potražnjom. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/rzs-izvoz25-2.webp) Dodatni prostor za supstituciju uvoza postoji kroz regionalne i evropske lance vrednosti (CEFTA i EU partneri) koji traže regionalne dobavljače (posebno automobilska industrija, elektro oprema i prehrambena industrija), što otvara mogućnost da se deo uvoznih komponenti zameni lokalnom proizvodnjom (uz ispunjavanje standarda kvaliteta i pouzdanosti isporuke). Uvozna supstitucija nije izolovan proces, već deo šire strategije uključivanja domaćih firmi u međunarodne lance vrednosti. Ovom procesu rast izvoza može dodati snažan multiplikativni efekat jer ako izvozno orijentisane industrije uspeju da razviju domaću mrežu dobavljača, povećava se domaća vrednost ugrađena u izvoz, smanjuje se potreba za uvoznim inputima i jača otpornost privrede na spoljne šokove. Strukturna ograničenja koja se ne mogu zanemariti u vezi su sa činjenicom da najveći deo uvoza Srbije čine proizvodi koji se objektivno ne mogu zameniti domaćom proizvodnjom (deo strukture uvoza koju čine energenti, sirovine, industrijska oprema, mašine, elektronska i IКT tehnologija, kao i specijalizovane komponente za automobilski i mašinski sektor). U tim segmentima supstitucija je ograničena ili praktično nemoguća zbog tehnološke složenosti, nepostojanja domaćih kapaciteta i visokih investicionih zahteva. Dodatni problem predstavlja veličina domaćeg tržišta jer za mnoge proizvode proizvodnja u Srbiji nije ekonomski isplativa kada su serije male, izvozni potencijal ograničen, a povraćaj investicija dugoročan. U takvim uslovima, uvoz ostaje racionalno rešenje i kada u nekom obimu domaća proizvodnja postoji. Privrednici često ističu i problem kvaliteta, standarda i kontinuiteta isporuke. Savremeni lanci snabdevanja zahtevaju stabilne količine, održiv kvalitet i međunarodne sertifikate. U situaciji kada domaće firme to ne mogu da obezbede, to ih isključuje kao alternativu uvoznim dobavljačima, posebno u industrijama koje rade za multinacionalne kompanije. Agresivna politika uvozne supstitucije, zasnovana na carinama ili administrativnim ograničenjima, može imati negativne efekte jer viši troškovi inputa dovode do rasta cena i smanjenja konkurentnosti. Supstitucija uvoza je održiva samo uz rast produktivnosti i tehnološko unapređenje proizvodnje, što ukazuje da je uvozna supstitucija u našoj zemlji moguća ali za određene segmente industrije, i ne brzo. Realne procene ukazuju da bi u narednih pet godina moglo biti zamenjeno oko 10 do15% uvoza, pre svega, u sektorima u kojima već postoji industrijska baza. Više od polovine uvoza vezano je za energente, sirovine i opremu, dok je dodatnih 20% u domenu visokotehnoloških proizvoda koje Srbija ne može da proizvede. Zato uvozna supstitucija ne treba da bude cilj sama po sebi. Ključni cilj treba da bude povećanje domaće dodate vrednosti, produktivnosti i konkurentnosti privrede. To podrazumeva ulaganja u tehnologiju, standarde, znanje i inovacije, kao i pametno korišćenje sporazuma o slobodnoj trgovini za jačanje domaće pozicije u izvoznim lancima. Drugim rečima, uspešna uvozna supstitucija nije pitanje zabrane uvoza, već pitanje razvoja domaće ponude koja može da se meri kvalitetom, cenom i pouzdanošću. **Šta nam spoljna trgovina govori** Podaci o spoljnoj trgovini Srbije ne govore samo o uvozu i izvozu, već o strukturi naše ekonomije, njenim ograničenjima i potencijalima. Jasno pokazuju privredu koja raste, ali ne ravnomerno, koja je konkurentna u pojedinim nišama, ali i dalje zavisna od uvoznih inputa u ključnim sektorima. Srbija danas uspeva da izvozi znanje, usluge i određene industrijske proizvode, dok istovremeno plaća cenu energetske zavisnosti, uvoza opreme, tehnologije i licenci. Robna razmena pokazuje uključenost u evropske proizvodne lance, ali i ograničen domet domaće finalne proizvodnje. Suficiti postoje u delatnostima gde su prisutni investicije, tehnologija i organizacija (u automobilskoj industriji, pojedinim prehrambenim proizvodima i određenim industrijskim nišama). Deficiti dominiraju tamo gde domaća privreda nema kapacitete, obim ili znanje, poput energenata, visokotehnološke opreme i dela industrijskih inputa. To je realnost privrede koja je deo globalnih lanaca vrednosti. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/rzs-izvoz25-3.webp) Kada je reč o uvoznoj supstituciji, podaci i stavovi privrednika ukazuju da prostor postoji, ali je ograničen. Supstitucija nije realna u segmentima gde ne postoje domaći kapaciteti ili gde je proizvodnja ekonomski neisplativa. Međutim, u sektorima gde već postoji industrijska baza, znanje i iskustvo, moguće je postepeno smanjivati uvoz kroz jačanje domaće ponude, bolje povezivanje sa izvoznim kompanijama i uključivanje u regionalne i evropske lance vrednosti. Ključ nije u zatvaranju tržišta, već u podizanju kvaliteta, produktivnosti i pouzdanosti domaćih proizvođača. Spoljna trgovina nam ukazuje da је Srbija privreda u tranziciji, sa jasnim oblastima koje su konkurentne i isto tako jasnim strukturnim slabostima. Izazov za naredni period nije brz rast izvoza po svaku cenu, niti administrativna zamena uvoza, već stvaranje uslova da se veći deo dodate vrednosti kreira u zemlji pre izvoza. To znači ulaganje u znanje, tehnologiju, domaće lance dobavljača i stabilno poslovno okruženje. Bez ovakvog iskoraka, spoljna trgovina će nastaviti da raste u apsolutnim iznosima, ali bez značajnijeg efekta na dugoročnu otpornost i konkurentnost ekonomije. Kada se rast izvoza poveže sa unakrsnim razvojem domaće proizvodnje i usluga veće dodate vrednosti, spoljna trgovina će biti jedan od ključnih stubova održivog ekonomskog razvoja Srbije.