Važno je da smanjimo gubitke hrane

***Autor: Todo Terzić, menadžer za regulatornu reformu, NALED*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/donacija-hrane-1-freepik.jpg)*** Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija - FAO, jedna trećina proizvedene hrane se nikad ne potroši. Tokom procesa proizvodnje izgubi se oko 14% hrane, u vrednosti većoj od 400 milijardi dolara godišnje. Dodatnih 17% proizvedene hrane propadne i baci se zbog različitih faktora poput kvarenja ili isteka roka trajanja. Ova problematika nije samo ekonomska, već ima i ozbiljne socijalne i ekološke posledice. Koliko su gubici hrane ozbiljan problem govori podatak da oko 820 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, a još oko tri milijarde stanovnika suočava se s poteškoćama u obezbeđivanju kvalitetne i nutritivno bogate hrane. Proizvedena hrana koja se izgubi bila bi dovoljna da se prehrani više od 1,2 milijarde ljudi svake godine. Važno je da razumemo da gubici hrane nisu ograničeni samo na domaćinstva i maloprodajne lance. Ugostiteljski objekti, takođe, igraju značajnu ulogu u lancu od njive do trpeze. Prema podacima sa kojima NALED raspolaže, više od 120.000 tona namirnica se apsorbuje kroz ugostiteljske objekte, ali istovremeno se preko 30% ovih namirnica baci. Na tanjirima ostane preko 15.000 tona hrane, koja uglavnom završi na deponijama. Svaki stanovnik Srbije u proseku baci između 30 i 40 kg jestive hrane godišnje. Ovo predstavlja značajan resursni i ekološki problem koji zahteva pažljivo planiranje i upravljanje. Međutim, postoji niz strategija i pristupa koji mogu pomoći u smanjenju gubitaka hrane i promovisanju održivih praksi u lancu snabdevanja hranom. Potrebno je da svi akteri u lancu budu uključeni u proces planiranja kako bi se preventivno delovalo na stvaranje viškova hrane. Važno je da se kontinuirano sprovode informativne kampanje, da kroz bolje planiranje kupovine, optimizaciju obroka i praćenje rokova važnosti, postajemo odgovorniji potrošači. Dalje je potrebno raditi na poboljšanju poljoprivrednih tehnika radi smanjenja gubitaka tokom žetve, berbe i skladištenja, optimizaciju transportnih ruta radi smanjenja vremena transporta i manipulacije, kao i edukaciju krajnjih potrošača o pravilnom čuvanju hrane i smanjenju bacanja. Sprovođenje kampanja o važnosti optimizacije obroka, primena tehnologija poput pametnih senzora za praćenje temperature i vlage tokom transporta, kao i implementacija sistema upravljanja zalihama, mogu značajno doprineti efikasnijem upravljanju lancom snabdevanja hranom i smanjenju gubitaka. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/donacija-hrane1-freepik.jpg) | Proizvedena hrana koja se izgubi bila bi dovoljna da se prehrani više od 1,2 milijarde ljudi svake godine. | U cilju promovisanja održivih praksi u upravljanju viškovima hrane i podrške humanitarnim naporima, preporuka NALED-a je da se donese pravilnik koji bi omogućio doniranje određenih vrsta hrane i nakon isteka roka trajanja "najbolje upotrebiti do". Sugerišemo da se pravilnikom definiše lista hrane koja je prihvatljiva za doniranje, uzimajući u obzir relevantne faktore koji utiču na bezbednost proizvoda, kao što su očuvana ambalaža, adekvatno rukovanje i skladištenje. Ovo bi obezbedilo da se donirana hrana ne samo koristi na siguran način, već i da se smanji otpad hrane i podrži humanitarni rad. Takođe, kako bi se podstakao privatni sektor da aktivno učestvuje u doniranju viškova hrane, predlažemo izuzeće svih donacija hrane od plaćanja PDV-a. Ova inicijativa bi bila u skladu sa praksom većine zemalja Evropske unije, gde se ne naplaćuje PDV na hranu koja se donira pred istekom roka. Pozitivan primer već postoji u regionu, u Bosni i Hercegovini, gde su nakon izmene Zakona o PDV-u, donacije hrane izuzete od plaćanja PDV-a. Alternativno, može se razmotriti sistem koji omogućava refundaciju PDV-a za doniranu hranu, uz postavljanje ograničenja maksimalnog iznosa do kojeg je moguće ostvariti ovu fiskalnu olakšicu. Ukidanje PDV-a na donacije hrane bi ne samo podstaklo doniranje viškova hrane, već bi i pružilo značajnu podršku organizacijama koje se bave humanitarnim radom i osiguralo da se hrana koristi na najbolji mogući način, umesto da završi kao otpad. Ova inicijativa bi predstavljala korak ka stvaranju održivijeg i humanijeg društva. | O autoruTodo Terzić je inženjer poljoprivrede za agroekonomiju koji se u NALED-u bavi regulatornom reformom u oblasti hrane i poljoprivrede. Koordinator je Saveza za hranu i poljoprivredu, koji okuplja 58 članica iz sektora privrede, JLS, naučnoistraživačkih organizacija i udruženja. Više od deset godina aktivno je posvećen transferu znanja ka primarnim poljoprivrednim proizvođačima i kreriranju uslova za unapređenje konkurentnosti sektora poljoprivrede. | *Foto: Freepik*