Verica Aljinović, Valec: Bitno je da su odluke pravne, ali takođe i ispravne

***Piše: Verica Aljinović, konsultant, In-House Legal & Compliance expert, Valec*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/verica-aljinovic-koolumna.png)*** A šta su zapravo loše odluke u biznisu? Možda je najbolje da krenemo od toga šta je to „dobra“ biznis оdluka. Hajde da kažemo da u kontekstu današnjice, takva оdluka mora da pokrije tri podjednako bitne stavke: 1\. Korist i benefit za biznis – strategiju (pozicioniranje i razvoj); 2\. Finansijsku korist za kompaniju; 3\. Vrednosti. Svakoj osobi iz biznisa su uglavnom vrlo jasne prve dve stavke, međutim sa trećom stavkom, postoji jedan neizvestan momenat koji ne zavisi samo od biznis osećaja, veština i znanja već i od vrednosno – etičkog miljea kako kompanije u čije ime se odluka donosi tako još više osobe koja tu odluku treba da donese. A šta su to vrednosti? Vrednosti daju smisao procesu odlučivanja da se odluke usmere u pravcu onoga što je ispravno, dobro, važno, vredno i poželjno spram svrhe koju treba zadovoljiti. One pomažu da zauzmemo pravac u mnogim situacijama koje nisu crno-bele, tipične i gde je važano da odluka nije dobra samo za taj momenat, period, pa čak i godinu već da dugoročno može proizvesti vrednost za kompaniju i pojedince kao i društvo u celini. Nekada ta vrednost nije trenutno vidljiva, već se ispoljava dugoročno, te je biti donosilac odluka u tim situacijama složena uloga, posebno uzimajući u obzir današnji način rada u korporativnom okruženju. Ovde postoji mnogo individualnih elemenata kod donosioca takve odluke: osećaj za vrednosti i etički milje, emotivna inteligencija kao i “common sense” ili mogućnost dobre procene po modelu „zdrave logike“. Potrebna je spremnost na korigovanje stava, ali ponekad i hrabrost. Lista nije kratka... Tu su i neki manje subjektivni elementi: poštovanje *compliance-a* što znači da se sagledavaju zakonski okviri, procedure i regulatorni aspekt - tako da te odluke budu usklađene sa zakonima, procedurama i propisima. Takođe, i kompanijske vrednosti, u nekim slučajevima formalno uobličene u etičke kodekse i procedure. Na taj način se umanjuju rizici od kazni, čuva ugled i gradi bitan deo korporativne kulture, ali ne smemo zaboraviti ni personalno etički element koji ima daleko širi okvir. To znači da odluke ne treba da se donose samo zato što su zakonske, već i iz razloga zato što su moralno ispravne i onda kada nismo pod nadzorom regulatora ili pretpostavljenih. Samo takva odluka može proizvesti dugoročnu vrednost... | Vrednosti daju smisao procesu odlučivanja da se odluke usmere u pravcu onoga što je ispravno, dobro, važno, vredno i poželjno spram svrhe koju treba zadovoljiti. | Međutim, i tu nekad nailazimo na nove izazove – najčešće su *compliance* ili usklađenost i etika sinhronizovani, ali nekada i nisu... i šta kada nisu? To je situacija kada se pravna forma može ispuniti veštim pravnim formulacijama, dok za etičko moralni aspekt nema takvog recepta – tu je pravac uglavnom jedan. Uzmimo na primer pravila o dečijem radu – u nekim (mahom nerazvijenim) zemljama dečiji rad iznad određene starosne granice može biti zakonit, ali to ne znači da je i etički ispravan. Ili odluke o raspoređivanju na određene poslove nekih osetljivih grupa ljudi (samohrani roditelj, osobe koje su preživele neke bolesti i sl.) na poslove koje od njih traže dodatno vreme i napore da izvršavaju takve poslove - mogu se zakonski implementirati, a da li je to ispravno? Brojni skandali oko nepoštovanja ljudskih prava, konkurencije, potrošača ili očuvanja životne sredine koji su se dešavali decenijama unazad, trebalo bi da razviju svest da je potreban ozbiljan zaokret u načinu upravljanja i rada – na to nas podseća i uveliko nadolazeći ESG pravac. Odluke koje donosimo treba da pomognu uspehu, profitu, razvoju i rastu biznisa, ali ne zaboravimo tu dugoročnu vrednost i „mir u duši“ koja opet rezultira uspehom, rastom i održivim razvojem. Koliko puta ste čuli u procesu donošenja odluka onu rečenicu: *Hoću da donesemo ovakvu odluku za sve dalje slične primere*. Zamislite da takva odluka nema element vrednosti – kakav je to primer i kako to utiče dalje na pojedince, organizaciju i društvo? Baš zato, ključna je spremnost lidera na taj izazov sa svešću bitnosti vrednosnog elementa - da odluka zaista bude ispravna...