Čitaoci biblioskopi i pisci foliranti

U proteklih šezdeset osam godina, sajam knjiga bio je ogledalo svoga vremena, nervno čvorište aktuelnih društvenih kretanja i gotovo svega što se događa u kulturi\. Danas je, međutim, to ogledalo zamenio ekran\. Gužva pred štandovima preselila se na društvene mreže\. Autogrami su postali selfiji, a knjige povod za postove\. Veličanstvena atmosfera okupljanja i autentična vrednost zajedničkog doživljaja zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije dobila je konkurenciju u elektronskom povezivanju i efikasnijoj, a jeftinoj komunikaciji\. Podkasti, i društveni mediji na kojima se oglašavaju buktjuberi, vlogeri, blogeri, instagrameri načinili su čitvu industriju preporučivanja i savetovanja šta i kako čitati\. Toliko se ta aktivnost razvila, da se stiče utisak kao da je priča o čitanju mnogostruko nadjačala čitanje samo\. Pred našim očima odigrava se tiha promena: knjiga više nije simbol učenosti, oznaka obrazovanja, već dekor u kulturi samoprezentacije\. I tu na scenu stupa glavni junak savremenog doba — **čitalac biblioskop**\. Pojam „biblioskop“ prvi je upotrebio francuski bibliofil Luj Oktav Uzan u XIX veku, da označi čitaoca\-posmatrača: onog koji knjige voli da razgleda, poseduje, komentariše — ali ne nužno i da čita\. Nekada je bio marginalna figura, a danas je postao dominantan tip\. U vremenu kada je prisustvo važnije od sadržaja, biblioskop se savršeno prilagođava\. On ne traži smisao u knjizi, već potvrdu sebe u njenom odrazu\. Biblioskop, čitalac\-kolekcionar kome je bitniji kvantitet nego kvalitet u recepciji, najbolje je otelotovorenje internet principa, pošto mu nije toliko važno da pročita delo, koliko da ostavi komentar i da istakne svoje prisustvo u komunikaciji\. Biblioskop ne čita da bi razumeo, već da bi učestvovao\. Ne citira zato što zna, nego zato da bi bio primećen\. Knjiga je za njega signal u komunikaciji, a ne iskustvo u mišljenju\. Na društvenim mrežama on preporučuje, komentariše, rangira, deli\. Čitanje je svedeno na gest, a mišljenje na tvit Pročitano ne doprinosi intelektualnom sazrevanju i delotvornosti ličnog iskustva već ličnoj promociji u poželjnom okruženju\. | Pred našim očima odigrava se tiha promena: knjiga više nije simbol učenosti, oznaka obrazovanja, već dekor u kulturi samoprezentacije\. | Francuski teoretičar Pjer Bajar ironično je savetovao _Kako da govorimo o knjigama koje nismo pročitali_\. Biblioskop je tu lekciju shvatio ozbiljno — i doveo je do savršenstva\. Čitanje je izgubilo svoj stari moralni sjaj, a načitanost se pretvorila u društveni performans\. Knjiga je, u tom procesu, otuđena ne samo od čitaoca nego i od svog sadržaja\. Postala je povod za komunikaciju, a ne njen predmet\. Znanje je zamenjeno informacijom, informacija — utiskom\. Bitnije je „da nešto imaš da kažeš“ nego da znaš o čemu govoriš\. Na toj drugoj strani književne medalje stoje **pisci foliranti**\. Njihov posao više nije da pišu, već da se oglašavaju\. Pisac današnjice mora da bude prisutan: na mreži, u medijima, na događajima, u svesti publike\. Tišina se više ne prašta — svako ćutanje izgleda kao poraz\. Pisac koji ne govori o sebi rizikuje da nestane iz algoritma\. Nekada su se pisci borili za istinu, danas za vidljivost\. Od gospodara misli postali su osoblje koje opslužuje pažnju\. Stvaralaštvo je zamenjeno kreativnošću, a umetnost produktivnošću\. Kreativnost je postala industrijska kategorija, a poetski izraz — poželjan komunikacijski proizvod\. Sve se piše, sve se objavljuje, sve se odmah zaboravlja\. Skribomanija, nekada lična opsesija, danas je društvena norma\. Jer — govoriš, znači postojiš\. Ćutiš, znači nestaješ\. Svaka rečenica postaje dokaz postojanja, svaka objava – terapija protiv zaborava\. Pisanje, nekada čin prenošenja smisla, pretvorilo se u tehnologiju samopromocije\. Svet knjige danas liči na beskrajni forum na kojem svi nešto govore, a niko nikog ne sluša\. Javna polemika se raspala u mnoštvo privatnih mišljenja\. Književnost se tretira kao roba, a pisac kao proizvođač sadržaja\. Knjiga je u prisustvu svekolikog pisanja izgubila svoj dominaciju i dignitet te postala — digitalni suvenir\. Zato današnje vreme s pravom možemo nazvati erom biblioskopa i foliranta\. Jedan kupuje knjige da bi ih pokazao, drugi ih piše da bi bio viđen\. Ali recimo na kraju da ovo nije kritika i ispoljavanje potrebe da nestanu niti jedni, niti drugi\. Štaviše, u bibliokultunoj galaksiji oni su dragoceni deo ekosistema\.