Tri sektora pokazala najveću otpornost tokom pandemijske krize

*Ova tri tradicioanalna privredna sektora su pokazala visoku otpornost u pandemijskoj krizi prošle godine, te ća rast BDP-a u ovoj godini zavisiti od njihovih performansi. Takođe, dostizanje projektovanog rasta zavisiće od brzine oporavka zemalja EU, naročiti Italije i Nemačke, glavnih trgovinskih partnera Srbije,* rekao je Vlahović na Kopaonik biznis forumu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/dcd1a496156cc3be21b0cfbe0071f659.jpg) On je istakao da "nezavisno od postizanja definisanog cilja, fiskalna politika treba da se drži trajektorije koja rast zasniva na ivesticijama, izvozu, privatnoj potrošnji, pa tek onda na tekućim javnim izdacima". Vlahović je podsetio i da se rebalansom budžeta Srbije za ovu godinu predviđa povećanje kapitalnih investicija na 7% BDP-a. *Uz pretpostavku da je očuvanje fiskalne ravnoteže i makroekonmske stabilnosti neupitno, ova izmena u strukturi rashoda u korist investicija implicira na nameru Vlade Srbije da rast tekućih izdataka bude sporiji, što je ekonomski opravdano,* smatra on. Podsetio je i da je rast plata u javnom sektoru u prošloj godini bio 10 odsto, "što je u srednjem roku neodrživo, imajući u vidu ostvareni i projektovani tempo rasta BDP-a". matra de je prednost Srbije i brzina i obuhvat vakcinacije stanovništva, što je pretpostavka okončanja zdravstvene krize, koji se predviđa u drugom kvartalu naredne godine, ali je dodao da će i dalje biti neophodna fiskalna podrška privredi u cilju postizanja rasta.Vlahović je kazao i da je Vlada Srbije definisala novi program neselektivne podrške privredi i stanovništvu, te je posle tri meseca rebalansom budžeta odustala od prvobitnog cilja deficita od tri procenta. *Fiskalni porostor je u najvećoj meri potrošen, te će povećanje deficit na sedam odsto BDP-a, neminovno dovesti do rasta javnog duga, s toga je potrebno da druga sidra državne politike budu aktivirana. Konkretno mislim na rast plate u javnom sektoru koji ove godine ne bi smeo da bude veći od rasta BDP-a,* rekao je on. Smatra da je reakcija Vlade Srbije i NBS od početka krize bila dobra, ali da se primedbe mogu uputiti na obuvat intervencije i pokušaj podsticanja potrošnje takozvanim "helikopter novcem" za šta, smatra, nije bilo jasno ekonomski zasnovao opradanje za ovakav vid podrške. Vlahović je naveo i da je na početku krize bilo opravdano da mere podrške privredi budu linearne i opšte, ali da je pri definisanju drugog paketa mera ciljana podrška mogla da bude potpuno implementirana. Ukazao je i da je pandemijska kriza naglasila i ubrzala promene koje je incirala 4. industrijska revolucija i da promene načina na koji društvo proizvodi, razmenjuje i distribuira vrednosti, kreiraju nove izvore rasta zbog čega smatra da to za Srbiju predstavlja šanšu za skokoviti rast i razvoj. Vlahović je ocenio i da je tradicionalna struktura privrede bila prednost u vremenu prekinutih globalnih lanaca snabdevanja, ali da ne može biti osnova na kojoj će se graditi kontinuirani, robusni rast.Zato smatra da je Srbiji potrebna industrijska politika "koja će fino dizajnirati strategiju razvoja". *Potrebno je da se snažno razvijaju takozvani razmenjivi sektori privrede, koji su nosioci tehničkog progresa i visoke produktivnosti, naročito grane koje imaju veliku dodatu vrednost i koje su upućene na međunarodno tržište,* rekao je Vlahović. *Da bi se takav scenario ostvario u osnovi ekonomske politike mora biti ugrađen princip "trostruko I" - investicije, institucije, inovacije, odnosno obrazovanje*, zaključio je Vlahović. *Izvor: [Tanjug/eKapija](https://www.ekapija.com/news/3287519/tri-sektora-pokazala-najvecu-otpornost-tokom-pandemijske-krize-u-srbiji-moguc-ekonomski) Foto: Pixabay*