UPS: Snalaženje preduzeća u COVID-19 krizi

Gotovo 90% anketiranih preduzeća je uspelo da posluje tokom trajanja vanrednih mera – više od polovine u punom kapacitetu, bilo u poslovnim prostorijama ili putem rada na daljinu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/b1f35326958f3db4d27add6a9b28a6f2.jpg) Istraživanje rezimira ključne nalaze ankete i predlaže niz preporuka zasnovanih na najurgentnijim potrebama preduzeća. Najugroženiji sektori su i dalje HoReCa (hotelijerstvo i ugostiteljstvo) i lične usluge (zbog faktora koji variraju od mera koje su uticale na njihovu sposobnost da posluju i čiji su efekti dodatno pogoršani njihovim konstantnim izmenama do pada potražnje i kupovne moći potrošača), slično kao i tokom trajanja vanrednih mera, kad uglavnom nisu bili u mogućnosti da posluju u svojim prostorijama. 70% preduzeća je prijavilo pad prihoda u odnosu na isti period 2019. godine. Prosečan manjak prihoda za sva srpska preduzeća je iznosio 25%. Međutim, postoje velike razlike u procentima u zavisnosti od veličine preduzeća. Prosečan gubitak prihoda je bio najveći u mikro preduzećima (31%), a najmanji u velikim, čak samo 20%. Štaviše, čak 11% mikro preduzeća je prijavilo manjak prihoda većih od 80% za razliku od velikih i srednjih preduzeća kod kojih se ovoliki iznosi nisu javljali. Malim preduzećima je išlo donekle bolje, sa prosečnim padom od 21%, gde je 67% preduzeća prijavilo manjak prihoda. Uočeno je da produktivnost zaposlenih u odnosu na veličinu preduzeća raste srazmerno broju zaposlenih, pa je u većim preduzećima i viši procenat procena produktivnosti. Nijedno veliko preduzeće nije prijavilo opadanje produktivnosti, dok je 20% čak primetilo i povećanje iste. Sa druge strane, 58% mikro preduzeća je prijavilo opadanje produktivnosti, dok preostalih 42% nije prijavilo nikakve vidne promene po pitanju iste. Mere podrške koje je Vlada dosad preduzela, iako su ih preduzeća pozdravila, su generalno bile preširoke, usmerene prvenstveno na MMSP nezavisno od sektora. Od svih ispitanika, 37% ih je procenilo kao generalno adekvatne, dok je 8% poslodavaca izjavilo kako su date mere spasile njihovo preduzeće. Međutim, jedna trećina svih preduzeća je mere ocenila u negativnom svetlu, izjavivši da su mere bile potpuno neadekvatne i/ili nedovoljne (10%), ili da su mogle biti bolje (24%). Najkorišćenije i najpozitivnije ocenjene mere su bile 60% minimalne neto zarade za svakog zaposlenog tokom dva meseca i minimalna neto zarada za svakog zaposlenog tokom tri meseca. Samo jedna trećina svih preduzeća nije koristila odlaganje naplate poreskih potraživanja. Unija poslodavca Srbije je dala pet novih preporuka u vezi sa daljim državnim merama ekonomske podrške: * Smanjenje PDV-a za hranu i piće u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva na 10 posto. * Dalje odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade ili bar njihovo delimično otpisivanje u sektoru malih i srednjih preduzeća. Takođe, ova mera bi se mogla primeniti na preduzeća sa već postojećim planom reorganizacije. * Obustava uvođenja novih taksi i dažbina na državnom i lokalnom nivou. * Nastavljanje garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima putem komercijalnih banaka za mala i srednja preduzeća, proizvodnu industriju i ranjive sektore, kao i mogućnost dodatnog moratorijuma na otplatu dugova za građane i preduzeća. * Nadoknada do punog iznosa zarade zaposlenog a koja iznosi najviše do 50 odsto zarade u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera, u skladu sa predlogom, bi trebalo da se primeni na sva preduzeća. Istraživanje Unije poslodavaca Srbije “Snalaženje u Covid-19 krizi: promenljivi izazovi, pobede i očekivanja” možete preuzeti [OVDE](https://drive.google.com/file/d/1E-NE1KYzB62-_4ZaXsNgLLbXT5UAtNdh/view). *Izvor: InStore Foto: PIxabay*