Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta u godinama pred nama

**![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/naslovna-dids-2025.jpg)** **Povratak u budućnost: Ka snažnijem internetu** Keynote predavanje "Povratak u budućnost: ka snažnijem internetu" održala je **Polina Malaja**. Predavanje je započela osvrtom na istorijat interneta i ključne principe koji su omogućili njegov eksponencijalni rast - otvorenost, interoperabilnost i decentralizovanu strukturu. Malaja je analizirala kako je prvobitna vizija interneta kao decentralizovane mreže postepeno evoluirala u današnje stanje, gde svedočimo usponu velikih tehnoloških korporacija i sveopštem trendu centralizacije. *Internet počiva na skupu osnovnih principa koji su mu omogućili da raste eksponencijalno i skalabilno, te da postane kamen temeljac savremenog informacionog društva,* istakla je Malaja. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/malaja-dids-2025.jpg) Ključni deo predavanja bio je posvećen analizi izazova sa kojima se internet danas suočava - od pretnji po privatnost i tržišnu konkurenciju, do novih tehnologija poput veštačke inteligencije (AI) i proširene stvarnosti (XR), koje bi mogle značajno izmeniti internet ekosistem. Malaja je posebno upozorila na opasnosti od fragmentacije interneta, koja bi mogla ugroziti njegovu globalnu prirodu. Zaključujući svoje izlaganje, Malaja je predstavila viziju svetlije budućnosti interneta koja se temelji na povratku osnovnim principima – otvorenosti, bezbednosti i inkluzivnosti, uz naglasak na promociju konkurencije i diverziteta na globalnoj mreži. **Stručni panel o budućnosti interneta** Panel diskusija "Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti" okupila je ugledne stručnjake: **Kristijana Kaufmana iz ICANN-a, Rastka Petakovića iz kancelarije Karanović & Partners, Miku Tasića, kreativnog tehnologa iz Engleske**, a panel je moderirao **Danko Jevtović, član Upravnog odbora RNIDS-a**. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/panel-dids-2025.jpg) Diskusija je otvorila važno pitanje različitih pristupa regulaciji interneta širom sveta. Petaković je govorio o regulativama i zaštiti privatnosti, osvrnuvši se na evropski pristup koji teži standardizaciji privatnosti na internetu i zaštiti prava korisnika. Panelisti su napravili kontrast između ovog pristupa i modela kontrole koji primenjuju neke zemlje, poput Kine, gde je naglasak na centralizovanom upravljanju internetom. Tasić je pokrenuo temu monetizacije podataka, ukazujući na današnje digitalno društvo gde su monetizacija i podaci nejasni mnogima. *To je glavna sila iza toga kako će se tehnologija razviti u budućnosti. Budućnost interneta zavisi dosta od novca*, istakao je Tasić. Posebno je naglasio paradoks savremenog interneta – korisnici su istovremeno postali i radnici i konzumeri, dok najveću zaradu ostvaruju velike tehnološke kompanije kroz prikupljanje i korišćenje njihovih podataka. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/publika-dids-2025.jpg) Kaufman se osvrnuo na istorijsku dimenziju, podsećajući kako se pre 20-25 godina verovalo da će internet unaprediti demokratiju i druge aspekte života, pre nego što su vlade počele da se mešaju u regulaciju interneta, uvodeći različite oblike nadzora i blokiranja. Zajednički zaključak panelista bio je da treba zadržati pozitivne aspekte interneta i raditi na multistejkholder modelu koji će omogućiti da internet ostane globalan i univerzalan. **Indeks digitalnog razvoja otkriva potencijale srpske digitalne ekonomije Predrag Milićević** i **Nikola Jovanović** predstavili su projekat "Indeks digitalnog razvoja Srbije", koji kroz objektivne pokazatelje meri digitalizaciju domaćih preduzeća. Njihovo istraživanje pokazalo je da digitalni indeks Srbije trenutno iznosi 46,97 od mogućih 100, što ukazuje na značajan prostor za digitalni napredak. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/indeks-dids-2025-1742373920.jpg) Zanimljivo je da dve trećine firmi ima svoje veb-sajtove i da čak 79% koristi društvene mreže u poslovne svrhe. Facebook je sa 80% ubedljivo najpopularnija društvena platforma među srpskim preduzećima, dok LinkedIn koristi 31% firmi. Milićević je posebno istakao praktičnu vrednost sajta индекс.срб, koji preduzećima omogućava da procene svoje digitalne kapacitete u poređenju sa sličnim firmama. **Ivan Minić** je u predavanju "Digitalna transformacija na srpski način" ponudio osvežavajući pogled na izazove digitalizacije poslovanja u Srbiji. Sa dozom humora, Minić je ukazao na fenomen brzog usvajanja poslovnih termina bez pravog razumevanja njihovog značenja. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/minic-dids2025.jpg) Kroz niz primera, Minić je predstavio uspešne slučajeve domaćih kompanija koje su prihvatile digitalizaciju i implementirale je na način prilagođen lokalnom kontekstu. Ovi primeri učinili su složenu temu pristupačnijom publici i pokazali da postoje pozitivni principi kojima se preduzeća u Srbiji mogu voditi u procesu digitalne transformacije, prilagođavajući globalne trendove specifičnostima lokalnog tržišta. **Uspeh humanitarne inicijative "Lokalac na internetu"** **Marijana Borković** predstavila je projekat "Lokalac na internetu", humanitarnu inicijativu RNIDS-a koja od 2020. godine beleži kontinuirani razvoj. Kroz prodaju brendiranih proizvoda, projekat prikuplja sredstva za podršku mladim talentima, što je već dalo impresivne rezultate. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/borkovic-dids-2025.jpg) Posebno inspirativna bila je priča dve učenice druge godine Matematičke gimnazije koje su, zahvaljujući ovom projektu, sa grupom đaka, profesorkom i direktorkom, posetile Evropsku laboratoriju za nuklearna istraživanja (CERN). To jedinstveno iskustvo povezalo ih je sa svetom vrhunskih naučnih istraživanja i pružilo im uvid u najsavremenije naučne tokove, što je neprocenjivo iskustvo za budući razvoj učenika Matematičke gimnazije. Na konferenciji je predstavljena i nova kolekcija proizvoda brenda Lokalac, nastala u saradnji sa brendom Dechko Tzar. Borković je najavila i buduće planove projekta, koji uključuju podršku udruženju Lice ulice i kreiranje murala u Beogradu, pokazujući kako se inicijativa kontinuirano razvija i širi područje svog društvenog uticaja. U nastavku programa prikazan je uvodni film o dobrim primerima upotrebe .rs domena, nakon čega su **Ivan Stanimirović** i **Miomir Popeskov** održali prezentaciju "domen.rs studija slučaja: Kako nastaje brend". Oni su podelili praktične savete o tome kako internet domen može postati srž uspešne brend strategije, često prevazilezeći ograničenja tradicionalne SEO optimizacije. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/domen-dids-2025.jpg) Konferencija je zaključena dinamičnim DIDS kvizom koji je testirao znanje učesnika o internet domenima, digitalnim trendovima i istoriji interneta, što je na zabavan i interaktivan način zaokružilo ovogodišnji program DIDS-a. Petnaesto izdanje DIDS konferencije još jednom je potvrdilo svoju poziciju ključnog događaja za digitalnu zajednicu u Srbiji, kombinujući stručne uvide, praktične primere i inspirativne inicijative koje zajedno oblikuju digitalnu budućnost zemlje. Odloženi snimak konferencije može da se pogleda na [linku](https://www.youtube.com/live/bTzagbbfq4k?si=S3kkNchE8na6YPCX). *Izvor: InStore* *Foto: Vojislav Vujanić*