Treesury Forum 2025: „Sadimo za budućnost“

Kompanija Treesury je predstavila uspeh svog modela „jedan token = jedno stablo leske“, kojim investitori ostvaruju prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i dodatnih izvora poput karbonskih kredita. Model je zasnovan na principu „triple bottom line“ – podjednako vrednuje profit, planetu i zajednicu – i oslanja se na senzore, satelite i AI za preciznije odlučivanje i veću efikasnost na terenu. Regenerativne prakse (pokrivni usevi, vetrozaštitni pojasevi, pametno navodnjavanje) unapređuju kvalitet zemljišta i štede resurse. *Danas se navršava godinu dana od kako smo izašli u javnost sa ovim našim lepim projektom i možemo da se pohvalimo realizacijom. Nekada je to bila samo lepa ideja, u koju su skeptici sumnjali, ali danas možemo da prikažemo rezultate i realizaciju te ideje. Posadili smo 53 hektara pametne plantaže lešnika u opštini Čoka sredstvima koja su prikupljena prodajom digitalnih tokena, koji zapravo imaju karakteristike finansijskog instrumenta, odnosno, zelene obveznice. Inovacija je zaista značajna u smislu tokenizacije finansijskih instrumenata koju je sprovela naša kompanija, ali isto tako i precizna, odnosno, dokazali smo da je pametna poljoprivreda u Srbiji – moguća,* istakao je **Jovan Paunović, CEO kompanije Treesury.** On je, takođe, istakao da je kompanija Treesury na ovaj moderan način, ne samo uspela da prikupi kapital i omogući većem broju investitora da se priključe ovakvim projektima, već i da zasade najmoderniju plantažu: *Koristimo najnapredije tehnologije kako bi prinosi bili što kvalitetniji, ali i što viši, što će, naravno, investitorima obezbediti i bolje povrate i prinose. Investitori dolaze sa tri kontinenta, iz SAD-a, Švajcarske, Australije... U primarnoj emisiji ih je bilo nešto iznad oko 120, a u međuvremenu se taj broj povećao na 150 investitora. Nadamo se i verujemo da će se taj broj višestruko uvećati tokom naredne emisije, koja nam predstoji i koju možemo sada, ekskluzivno danas, da najavimo za sledeću plantažu.* Prema rečima **Marka Jankovića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti**, zakonodavni okvir Srbije putem Zakona o digitalnoj imovini, pruža mogućnost kompanijama da prikupe sredstva za finansiranje svog rasta i razvoja kroz emisiju digitalnih tokena. *Ti digitalni tokeni mogu imati i sve karakteristike jedne digitalne obveznice. Dakle, praktično imaju sve elemente koje bi imala i jedna klasična obveznica na koju smo navikli na tradicionalnom tržištu kapitala. Razlika je u tome što digitalne obveznice pružaju dodatnu fleksibilnost samim kompanijama, a beli papir koji prati svaku emisiju takve jedne digitalne obveznice praktično pruža najosnovnije informacije za investitore, a u isto vreme i predstavlja obavezu za izdavaoca. Izdavalac je u obavezi da poštuje sve one informacije koje investitorima daje u okviru samog belog papira*, kaže Janković. Kako Jankovića još dodaje, dosadašnje iskustvo je veoma pozitivno kada je reč o ovakovom, inovativnom načinu finansiranja i investiranja: *Vidimo da su investitori veoma zadovoljni, pre svega kvalitetnom saradnjom se svim izdavaocima digitalnih tokena. Vidimo da su sve obaveze do sada bile apsolutno ispoštovane. Ono što očekujemo u narednom periodu, s obzirom na to da smo mi zakonom limitirali neke moguće iznose koje izdavaoci mogu da prikupe kroz izdavanje belih papira, je da će se ti limiti u narednom periodu povećavati. To će širem krugu investitora pružiti mogućnost da učestvuju u ulaganju u ovu vrstu finansijskih instrumenata. Ono što ćemo mi svakako uraditi, jeste da srpsku regulativu prilagođavamo i evropskoj, dakle jednoj novoj direktivi u okviru Evropske unije, što će dati i neke dodatne mogućnosti samim izdavaocima*. Predsednik Komsiije za hartije od vrednosti istakao je i to da je investitorima veoma važno da znaju da je poreski tretman ovih instrumenta definisan od strane Ministarstva finansija. | Poljoprivredi je potreban novacPad likvidnosti, problemi u solventnosti i nepovoljni krediti za poljoprivredu su velika boljka srpske, ali i poljoprivreda zemalja u okruženju, pa i šire.Zadrugarstvu i celokupnoj poljoprivredi u Srbiji je potreban novac, imajući u vidu da se poljoprivreda uvek, a posebno u poslednje tri do četiri godine suočava sa ozbiljnim padom likvidnosti i problemima u solventnosti koji uzrokuju njihovu sve lošiju kreditnu sposobnost. Svi znamo da klasični bankarski krediti za poljoprivredu generalno nisu povoljni, a u ovim uslovima u kojima se nalazimo, sve manje su i dostupni, što treba imati u vidu. Tako da je svaki alternativni izvor finansiranja sigurno nešto što bi trebalo pozdraviti, proučiti i u krajnjoj liniji primeniti ukoliko se pokaže da bi mogao da unapredi poziciju likvidnosti u poljoprivrednom sektoru. Model kompanije Treesury je jedan od modela, ne jedini, ali jedan od modela za koje sigurno postoji prostor u budućnosti da pruži bolju poziciju proizvođačima, zemljoradničkim zadrugama, poljoprivrednim preduzećima u očuvanju njihovog potencijala za likvidnost, a time i za dalje investiranje, istakla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine. | *Priredila: InStore redakcija* *Foto: Treesury*