Novi fenomen „Panic Skilling“ pogađa tržište rada

_Globalna istraživanja kompanija Microsoft, Gartner i LinkedIna potvrđuju ono što mi u HR Xcel\-u vidimo na terenu\. Nismo postali pametniji, samo smo postali umorniji\. Gubimo 15 dana godišnje po zaposlenom jer ne umemo da kažemo 'ne' tehnološkom šumu\. Kada saberete sate koje zaposleni provedu učeći alate koje nikad ne koriste i vreme koje izgube jer im aplikacije ne sarađuju, dobijate 15 radnih dana godišnje koje ste platili, a niste dobili nikakvu vrednost zauzvrat_, ističu iz HR Xcela\. **Sanja Jevđenijević, osnivačica HR Xcel\-a,** ističe da su biznis lideri u regionu upali u istu onu zamku kao i u oni u svetu, kojoj se uspeh meri brojem završenih obuka, dok stvarni posao trpi zbog hroničnog digitalnog zamora timova: _Panic Skilling je čista anksioznost zapakovana u sertifikate\. Bacamo više od dve radne nedelje godišnje po svakom zaposlenom na učenje stvari koje se nikada ne primene u praksi\. To više nije samo HR problem, to je direktan odliv profita koji vlasnici biznisa svesno ili nesvesno dozvoljavaju_\. Iskustvo HR Xcel\-a u razvoju interne kulture kompanija i organizacija pokazalo je tri ključna pravca u kojima ovaj fenomen razara efikasnost i razvrstani su u iluziju napretka tj, bačenog vremena, odlaska talenata i realnog pada prihoda\. **Iluzija napretka i bačeno vreme ** Uverenje da je posedovanje digitalnog alata isto što i veština košta kompanije desetine i stotine hiljade evra\. Zaposleni troše radne sate na obuke za AI modele i softvere koji ostaju „mrtvo slovo na papiru“\. Rezultat je sakupljanje digitalnih sertifikata, dok suštinski procesi ostaju spori i nepromenjeni\. **Odlazak talenata zbog digitalnog pritiska ** Čak 36% zaposlenih u 2026\. godini razmišlja o otkazu ne zbog plate, već zbog zamora od nefunkcionalne tehnologije i stalnog pritiska da „budu u toku“ sa nebitnim trendovima\. Panic Skilling je postao toksičan za zadržavanje ljudi, timovi su kognitivno iscrpljeni, a fokus im je potpuno razbijen\. **Realan pad prihoda** Blizu 42% kompanija prijavilo je gubitak prihoda jer su im poslovni procesi postali previše komplikovani zbog prevelikog broja „pametnih“ alata\. Prava digitalna pismenost danas nije u poznavanju svakog novog softvera, već u sposobnosti lidera da odseku višak i sačuvaju mentalni kapacitet svojih ljudi za odluke koje donose novac\. _Posao direktora danas nije da ljudima nameću nove obuke da bi popunili kvote, već da ih zaštiti od informativnog smeća\. Moramo da naučimo ljude šta smeju da ignorišu\. Strategija učenja mora biti hirurški precizna, a ne panična reakcija na tržište_, zaključila je Jevđenijević\.