Konferencija je organizovana povodom Međunarodnog dana podizanja svesti o gubicima i otpadu od hrane, a u središtu diskusija bila su rešenja za smanjenje otpada u svim delovima prehrambenog lanca, od proizvodnje i distribucije do maloprodaje, ugostiteljstva i potrošnje. Učesnici su razgovarali o merenju i izveštavanju o otpadu od hrane, njegovom uticaju na klimatske promene, mogućnostima doniranja viškova hrane, kao i primeni inovativnih i digitalnih rešenja.
Predsednik Uprave METRO Hrvatska Tomislav Smolčec istakao je značaj prepoznavanja mesta na kojima nastaje otpad od hrane, kao i saradnje sa kupcima, posebno u HoReCa sektoru.
Otpad od hrane nije samo pitanje hrane. Kada se hrana baci, ne bacamo samo namirnicu, već i vodu, energiju, zemljište, rad ljudi i sve druge resurse koji su bili potrebni da ona stigne do našeg stola. Zato je smanjenje otpada od hrane istovremeno ekološko, društveno i ekonomsko pitanje. Naš pristup je vrlo konkretan – želimo da znamo gde i zašto nastaje otpad kako bismo mogli da delujemo tamo gde možemo ostvariti najveći efekat. Istovremeno, želimo da svoje znanje i iskustvo prenesemo i na naše kupce, posebno profesionalce u HoReCa sektoru, jer održivost zahteva delovanje duž celog prehrambenog lanca, izjavio je Smolčec.
Konferenciju je otvorila Sanja Kolarić Kravar, načelnica Sektora za kvalitet hrane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, predavanjem o merenju i izveštavanju o otpadu od hrane u Hrvatskoj. Lena vom Stein, rukovodilac Odeljenja za klimu i ugljenični otisak u kompaniji METRO AG, predstavila je klimatsku strategiju kompanije i ulogu smanjenja otpada od hrane u njenoj primeni. Međunarodnu perspektivu predstavio je Dongjin Lee iz Nacionalnog instituta za istraživanje životne sredine Republike Koreje, koji je govorio o južnokorejskom modelu upravljanja otpadom od hrane, uključujući proizvodnju biogasa.
Na prvom panelu pod nazivom "Hrana, otpad i klima: skriveni ugljenični trag našeg tanjira" učestvovali su Zdravko Tušek, Vesna Cetin Krnjević iz Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, Anet Režek Jambrak sa Prehrambeno-biotehnološkog fakulteta, Lena vom Stein iz METRO AG, Elena Wolsperger Dolezil iz Dukata i Helena Radić Bosanac iz kompanije Nestlé. Diskusija je bila posvećena povezanosti otpada od hrane i klimatskih promena, kao i mogućnostima smanjenja ugljeničnog otiska prehrambenog sistema.
O mogućnostima pretvaranja biootpada u korisne resurse govorio je Marius Wenning, osnivač i direktor nemačkih kompanija Omnivore Recycling i Hermetia Tech. Predstavio je tehnologije koje koriste insekte za pretvaranje biootpada u proteine i đubriva.
Druga panel-diskusija, pod nazivom "Od merenja do delovanja: inovacije, donacije i digitalni alati", okupila je predstavnike trgovine, akademske zajednice, naučnih institucija, lokalne samouprave i sektora upravljanja otpadom. Učesnici su razmatrali konkretne mogućnosti za smanjenje otpada od hrane kroz efikasnije upravljanje zalihama, primenu digitalnih alata i organizovano doniranje viškova hrane.
Završni deo konferencije bio je posvećen ulozi banaka hrane u smanjenju otpada i pružanju pomoći građanima. U razgovoru pod nazivom "Od viška do pomoći: kako banke hrane spasavaju hranu i jačaju zajednicu" učestvovali su predstavnici Crvenog krsta Zagreb i Osijek.
U okviru događaja predstavljena je i slikovnica "Ekipa iz frižidera", autorke Martine Komerički, uz podršku Hrvoja Šašeka, namenjena približavanju odgovornog odnosa prema hrani najmlađima.
Treće izdanje konferencije "Hrana bez otpada" naglasilo je potrebu za saradnjom svih učesnika prehrambenog sistema, kao i za primenom rešenja koja mogu doprineti smanjenju gubitaka hrane, efikasnijem korišćenju resursa i smanjenju uticaja na životnu sredinu.
Foto: METRO
