Kapaciteti - velika komparativna prednost

*Autor: Antonio Zrilić* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/logi-transp-dil.jpg)* U nedavnom razgovoru sa jednim prijateljem koji ima bogato iskustvo u biznisu, ali istovremeno je i čovek koji duboko razmišlja o stvarima oko sebe, on me zapitao da li znam koji je najvažniji resurs u današnje doba? Ja sam, naravno, bacao uobičajene balone koji ne mogu promašiti kao što su ljudi, procesi, tehnologija i sl. Međutim on je na moje iznenađenje odgovorio - kapaciteti. **Koji su troškovi kapaciteta?** Tada je rasprava skrenula u pravcu Kine i njenih neograničenih resursa u vidu radne snage, ali prava konkurentska prednost Kine u budućnosti neće biti ljudi nego kapaciteti. Kina je svojom politikom industrijalizacije dostigla kritičnu tačku u kojoj je privukla, a zatim održala, ogromne kapacitete proizvodnje u svim industrijama - od čeličana do luksuzne robe. Većina ljudi misli da je konkurentnost Kine u jeftinoj radnoj snazi, međutim, prava konkurentnost je u njenim kapacitetima. Ako malo bolje pogledate, onda ćete videti podatke da se i u Kini poboljšavaju radni uslovi za njihove radnike i da njihov standard raste. To će, naravno, smanjivati onu oštricu o kojoj govorimo u vidu jeftine radne snage. Ono što je Kina uspela da postigne sa svojom industrijalizacijom jeste privlačenje neverovatno velikih kapaciteta koji su praktično besplatni nakon određene tačke pokrića. Tačka pokrića je kategorija koju studenti ekonomije uče na prvoj ili drugoj godini studija i ona predstavlja tačku na kojoj su troškovi proizvodnje određene količine robe pokriveni prihodima od te robe, i prihodi svakog sledećeg proizvedenog proizvoda predstavljaju profit. To znači da su kapaciteti koji su trenutno zaposleni već otplaćeni i da dodatna proizvodnja ne košta više od sirovine koju ubacite u nju. E sad, što to znači za preduzetnike? Ne želim ovde da se upuštam u neka predviđanja u vezi sa Kinom i njenim utjecajem na globalnu ekonomiju (možda nekom drugom prilikom). Ono što želim je pričam o kapacitetima kao resursu. **Skupi kapaciteti** Radili smo na projektu sa jednom proizvodnom kompanijom u Hrvatskoj koja je imala (i još uvek ima) strelovit rast u nekoliko godina. Na talasu ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, i fondova koji su im bili na raspolaganju, ova kompanija je uložila značajno u svoje proizvodne i logističke kapacitete. Mi smo im pomogli u poslovnom planiranju prodaje i proizvodnje te u analizi troškova proizvodnje. Ono što je analiza proizvodnih procesa pokazala je da je njihova proizvodnja od 25 radnih dana radila efektivno samo 12 dana, a 13 dana su bili razni planirani i neplanirani zastoji. Ako se zaustavite na ovome i zapitate koliki je kapacitet ove kompanije, odgovor će verovatno biti - pola od onog kapaciteta koji je instaliran. A, instalirano je veoma mnogo (dve nove kompletne proizvodne linije i tri automatske pakerice). Do ovog trenutka nema problema za ovu kompaniju i za njen rast. Međutim, kada se rast nastavi i dalje, i trenutni nivo proizvodnje više nije dovoljan, biće potrebno povećati kapacitete. Povećanje kapaciteta, sa jeftinim i delimično bespovratnim sredstvima fondova EU, ne može trajati u nedogled pa nam na raspolaganju ostaju neke manje investicijski bazirane metode za povećanje kapaciteta. To su metode upravljanja i optimizacije procesa. Rekli smo da je trenutni proces takav da više od polovine radnog vremena proizvodnja stoji. To znači, ako proizvodne linije imaju instaliran kapacitet od dva miliona proizvedenih jedinica, a vi proizvedete svega 900.000 jedinica, onda vi radite sa manje od 50% kapaciteta. Sve kompanije koje kupe dodatne proizvodne linije, uz 50% sufinansiranja, a imaju ovakav ili sličan raspored zastoja u proizvodnji, zavaravaju se ako misle da su to jeftini kapaciteti. To su zapravo kapaciteti koji su faktički dvostruko preplaćeni. **Tri rešenja** Drugi primer je iz logistike. Ako vaše preduzeće dobije i realizuje godišnje milion transakcija (jedna transakcija je jedna stavka na prodajnom nalogu koji ste dobili i otpremili kupcu) i imate 20 radnika u skladištu, onda je vaš kapacitet 50.000 transakcija po radniku/godišnje (ili oko 4.200 transakcija mesečno, tj 200-tinjak na dan ili 20-25 stavki na sat po čoveku). Ako broj transakcija raste po stopi od 20% godišnje, vi ćete udvostručiti broj transakcija za pet godina. Samo želim napomenuti da transakcije ne rastu linearno sa rastom prihoda, već rastu i usitnjavanjem naloga i naručenih količina po nalogu, kao i povećanjem asortimana i broja artikala. Da bi stigli da nadoknadite ovaj rast u broju transakcija, imate nekoliko mogućnosti: * Da zaposlite još ljudi u skladištu - ovo rešenje ima limit jer nakon određene tačke dodatno zapošljavanje daje suprotan efekat na produktivnost, jer se povećava gužva i zbrka u skladištu. * Da povećate skladište - investicija u proširenje postojećeg ili u sasvim novo skladište neminovno traži i povećanje broja ljudi, što će kratkoročno dati rezultate, ali će i povećati vaše troškove, a samim tim smanjiti konkurentnost. * Da ubrzate operacije u skladištu - ako uspete da povećate produktivnost ljudi koji rade u skladištu onda ćete povećanje transakcija uspeti da kompenzujete i na taj način bez velikih investicija i sa istim, ili malo većim, troškovima rada postići da podignete svoj kapacitet sa jednog na dva miliona transakcija, u istom skladištu sa istim brojem, ali mnogo produktivnijih ljudi Ako shvatimo čitavu imovnu preduzeća kao kapacitete, ili se još malo zadržimo na skladištu, pronaći ćemo još neke primere. Tako, recimo, imovina ima razne oblike i jedan od njih su i zalihe robe koje skladištite u spomenutom skladištu. Zbog stalnog ganjanja rasta i prihoda, zalihe, takođe, imaju tendenciju rasta. To je lako objasniti jer nam za rast prihoda treba širi asortiman i veće količine, kako bi bili sposobni izvršiti narudžbine kupaca. S obzirom da zalihe rastu, raste i potreban prostor za njihovo skladištenje i logično razmišljanje nas dovodi do zaključka: Da bi nastavili da rastemo, moramo imati veće zalihe i veće skladište. Međutim, to nije istina! Prava je istina da što su vam veće zalihe i ostala imovina vaš je rast ugrožen, jer vam rastu investicije koje vam pojedu gotovinu i na srednji rok ćete se naći u problemima, a na dugi rok ćete možda i propasti. Koji je onda recept? Recept je jednostavan: Kapacitet možete povećati bržim obrtajem imovine, a ne povećanjem imovine. Zapravo, imovina se multiplicira ako je brže okrećete. Kada imate 10 miliona evra imovine, i obrnete je jednom godišnje uz profitnu stopu od 10%, zaradićete milion evra. Međutim, ako tu istu imovinu okrenete pet ili deset puta onda ćete zaraditi pet, odnosno deset miliona i vaša imovina će bili multiplicirana. Da rezimiramo. Ekonomija je nauka upravljanja oskudnim resursima, a kapacitet je ne samo oskudan nego skup i sve važniji resurs. Da bi optimizirali korištenje ovog resursa i da bi kapacitete svog poslovanja povećali bez velikih investicija u tehnologiju stoje nam na raspolaganju barem tri načina: * Izbacivanje viškova – Lean Management je način koji nas uči kako razmišljati o tome. Treba težiti ka tome da se svi zastoji i troškovi izbace ili svedu na minimalnu meru. * Produktivnost – ubrzavanje procesa i produktivnost je put koji opet podrazumeva izbacivanje nepotrebnih aktivnosti iz procesa. * Obrtaj imovine - i na kraju, kapacitet možete povećavati boljim korišćenjem imovine tako da je upotrebite više puta u toku godine ili nekog drugog vremenskog perioda.