Slab izvoz ukrajinskih žitarica, Rusija najviše profitira

Ukrajinske luke je od 22. jula napustilo dvadesetak brodova natovarenih žitaricama. Tog dana je u Istanbulu uz posredovanje UN potpisan sporazum koji je okončao višemesečnu blokadu Crnog mora od strane ruskih ratnih brodova i ukrajinskih morskih mina. U prvih mesec dana je oko 600.000 tona žitarica krenulo na svetsko tržište, saopštila je ukrajinska Lučka uprava. Tamo imaju ambiciozne planove da uskoro stotinu brodova mesečno isplovljava iz Odese i drugih luka. Ipak, svega je pet brodova do sada došlo do regiona Odese da pokupi hranu, od toga jedan pod patronatom UN kako bi što pre stigao do Etiopije gde istorijske suše ostavljaju milione ljudi na ivici gladi. Ostali brodovi koji su isplovili su oni koji su već mesecima bili zaglavljeni u lukama. *Vrlo traljavo ide sa potpisivanjem novih ugovora o transportu. Igrači na tržištu ne veruju baš Rusima i računaju da bi moglo biti iznenađenja. Troškovi transporta veoma variraju, često u samo jednom danu*, kaže za Deutsche Welle (DW) **Pavlo Martišev iz Kijevske škole ekonomije**. Ovaj ekonomista je u ranijoj analizi računao da Ukrajina može da dođe do dodatnih pet milijardi dolara kroz izvoz žitarica, ali on više nije uveren da će se ta računica ostvariti. Za ovako rizična putovanja, prevoznici moraju osiguravajućim kućama da plaćaju premije za rizik. *To na kraju bitno povećava troškove u odnosu na susedne mirne zelje poput Rumunije ili Bugarske*, kaže **Genadij Ivanov, poslovođa logističkog preduzeća BPG Šiping** za DW. No, što duže morski koridor bude funkcionisao, to će sve više kompanija biti spremno da stavi brodove na raspolaganje. Brodovlasnici traže dodatni novac za najam broda, jer se on dodatno zadržava barem nedelju dana na kontroli u Istanbulu. Uslov ruske strane bio je da turska vojska ispita svaki brod kako bi se sprečile eventualne isporuke oružja Ukrajini morskim putem. *Sve to znači da tona tereta iz ukrajinskih luka košta 25 do 35 dolara više nego iz rumunskih luka*, kaže Ivanov. To pak smanjuje dobit izvoznika i ubija otkupne cene koje dobija ukrajinski seljak. To je prednost za najvećeg konkurenta na tržištu žitarica – Rusiju. Doduše, i za rusku robu osiguravajuće kuće traže dodatne premije od izbijanja rata. *Rusija ove godine očekuje rekordnu žetvu sa 90 miliona tona pšenice. Pod ovim uslovima, ruska pšenica će dominirati svetskim tržištem. Rusi mogu da nude i popuste. Već su potisnuli ukrajinsku pšenicu sa važnih tržišta u Turskoj i Egiptu. Takođe, od početka rata mnoge fabrike u Ukrajini ne rade, pa se umesto ulja izvoze neprerađene semenke što donosi znatno manje deviza*, kaže **Pavlo Martišev**. Stručnjaci procenjuju da još uvek oko 18 miliona tona žitarica čeka u ukrajinskim silosima. To posebno plaši farmere koji gaje kukuruz. *U septembru i oktobru stiže nova žetva. Ako se drastično ne ubrza izvoz, onda će nedostajati skladišta za oko deset miliona tona kukuruza*, kaže **Martišev**. *izvor: [N1](https://rs.n1info.com/svet/dw-izvoz-ukrajinskih-zitarica/)* *foto: unsplash/Darla Hueske*